Connect with us

Вести

Хуманитарна организација „Сви за Космет“: Помозимо Манастир Церањску реку

Објављено пре

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

У склопу традиционалне Видовданске акције Хуманитарна организација „Сви за Космет“ покренула је акцију сакупљања средстава за пружање помоћи Манастиру Церањској реци у општини Лепосавић на Косову и Метохији.

Манастир Церањска река

Манастир Церањска река налази се на северу Косова и Метохије, у дубини нетакнуте природе, а прилази му се лошим макадамским путем дужине око 2 километра. С обзиром да је Манастир смештен у поткопаоничком крају, зиме су веома оштре. Ослања се на три села насељена албанским становништвом, пише у најави акције на сајту ХО „Сви за Космет“.

Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Црква Свете Петке у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Према предањима, на том месту се после Косовског боја налазила главна болница где су лечени преживели јунаци. А они који су преминули сахрањивани су управо овде, тако да се испод камења у делу дворишта изнад цркве налазе гробови косовских јунака. Такође је позната прича да су током копања темеља за цркву пронађене кости за које се верује да припадају управо неком од косовских јунака, стоји у најави акције.

Церањска река је метох Манастира Сочаницце, а црква је посвећена Светој Петки. Први пут се помиње у 14. веку и тада је припадала Манастиру Бањска.

Отац Јован – монах који је уз помоћ добрих људи након пет векова обновио Манастир Церањску реку

Та средњевековна светиња је стајала у рушевинама дуже од пет векова, након чега 2010. године у њу долази монах Јован, који вером и уз помоћ добрих људи успева полако да обнавља Манастир.

Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Конак у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Отац Јован је једини монах у том манастиру. Поред малобројних посетилаца, углавном локалних мештана, имали смо прилику да се уверимо да му друштво често праве дивље животиње, а како сам каже понекад му долази и вук.

Тај веома скромни монах на питање ХО „Сви за Космет“ шта му је најпотребније, рекао је косилица за траву, јер око Манастира је хектар земље под травнатом површином коју мора често да коси. Такође, да би могло лакше да се приђе Цркви Свете Петке и импровизованом конаку у шуми, потребно је урадити приступне стазе. Изградњом тих стаза био би олакшан живот оцу Јован и поклоници би се лакше кретали по манастирском имању.

Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Импровизована стаза у Манастиру Церањска река. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

ХО „Сви за Космет“ је покренула акцију прикупљања средстава за куповину косилице за траву и изградњу приступних стаза у Манастиру Церањској реци. ХО „Сви за Космет“ и портал Српска средњовековна историја позивају све људе добре воље да учествују у овој акцији и помогну ту средњевековну светињу!

Начини донирања

Хуманитарна организација Сви за Космет, динарски рачун 105-0000002936498-75

Пејпал: szk.dijaspora@gmail.com

Хуманитарни СМС на 4030 (цена поруке је 100 динара)

Рачун у Републици Српској у КМ:

567-541-27000092-63 (Атос банка) или позив на број 17170

Уплате на девизни рачун из дијаспоре (ЕУ и Немачка без провизије)

Svi za Kosmet e. V.

Harpener Hellweg 453, 44388 Dortmund

IBAN: DE83 4405 0199 0111 118825

Име банке: Sparkasse Dortmund

Адреса банке: Freistuhl 2, 44137 Dortmund

Swift/Bic: DORTDE33XXX

Verwendungszweck: Spende

Хуманитарни СМС у Немачкој: пошаљи SZK на 81190

Онлајн уплате на следећем линку.

Прочитајте још:

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Мирослављево јеванђеље доступно јавности од 7. до 9. новембра у Народном музеју Србије

Објављено пре

Од стране:

Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић
Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.

Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.

Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Прва страница Мирослављевог јеванђеља. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Мирослављево јеванђеље

Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.

У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.

Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.

Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.

Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.

Извор: Народни музеј Србије

Прочитајте још:

Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије

Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.
Плакат за предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеј Срема.

У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.

На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.

Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.

Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.

Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.
Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.

Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.

Прочитајте још:

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XV“ у Деспотовцу 20. и 21. августа

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.

Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.

Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Манастир Ђурђеви Ступови у Старом Расу. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.

Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Стари Рас. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.

Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Црква Свете Тројице Манастира Сопоћани. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географско­информационог система.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.

Биографија др Угљеше Војводића

Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.

Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.

Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.

Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.

Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.

Библиографија др Угљеше Војводића

Поглавља у монографијама и зборницима

Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts

Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society

U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.

T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.

У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.

Радови у научним часописима

Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.

Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.

Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.

Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.

Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт

Прочитајте још:

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Наставите са читањем

Најчитаније