Фото

Српски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића

Published

1 година

14.06.2023

Слика „Цар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.

Фреске српских средњовековних владара од времена њиховог настанка па све до наших дана одузимају дах и изазивају дивљење свих оних који су имали прилику да их виде уживо или преко фотографија. Фреске краља Милутина у Богородици Љевишкој, цара Душана у Леснову, цара Уроша у Псачи, само су неке од фресака којих човека никада не може довољно да се нагледа. Са својим низом слика српских средњовековних владара и великаша сликар Дарко Стојановић успео је да се приближи висинама средњовековних фрескописаца. Уживајте у његовим радовима!

*_{Слика „Стефан Немања“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Јелена Анжујска“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Стефан Милутин“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Новак Гребострек“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Стефан Дечански“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Душан Силни“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Цареве очи чарне“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Цар Душан“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Краљ Марко“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Кнез Лазар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

И за крај, слика епског јунака Војина Југовића!

*_{Слика „Војин Југовић“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

Биографија Дарка Стојановића

Дарко Стојановић рођен је 1991. године у Београду. Према сопственим речима, од малих ногу се преко дединих и бабиних прича заљубио у српску историју.

A video of me painting an alla prima portrait. First time my process got filmed, even though I usually work in layers.#oilpainting #portrait #demo #illustration pic.twitter.com/IXj3sVGLPU
— Darko Stojanovic (@DarkoS_Art) June 12, 2023

У стану код деде, поносног Крушевљанина, изнад врата стајала је клетва кнежева, а на полици књиге Славомира Настасијевића. Бабе и деде са обе стране били су пуни прича и бајки у којима добро побеђује зло, поука из историје, као и стрпљења за сва питања својих унука и увек вољни да им подстакну љубав према знању.

Своје сликарско умеће усавршавао је на бројним радионицама и школама, почевши од Школе стрипа „Ђорђе Лобачев“ до разних радионица у иностранству и шегртовања код мајстора сликара Петра Меселџије. Већ 12 година се професионално бави илустровањем, највише књига и друштвених игара, а сликање историјских портрета му је омиљена разонода.

Погледајте још:

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Related Topics:slikar Darko Stojanović истакнуто сликар Дарко Стојановић

Up Next

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Don't Miss

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Click to comment

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фото

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Published

1 месец

10.10.2024

Редакција

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику да види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.

*_{Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић.}*

Погледаје још:

Одржана седница Комисије Владе Републике Србије за Хиландар: Обнова Манастира ће бити завршена 2024. године

Електронска изложба поводом 825 година од оснивања Манастира Хиландара у организацији Библиотеке Матице српске

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Фото

Манастир Руденица – задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве

Published

5 месеци

17.06.2024

Редакција

Северна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Црква Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

У селу Руденица, недалеко од Александровца, налази се Манастир Светог Илије, задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве. У даљем тексту вам преносимо део најлепших фотографија те светиње, које је направио Фонд „Благо“, и доносимо кратку историју Манастира Руденице.

Спољашњост Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици

Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розете на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розета олтарске апсиде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Розета олтарске апсиде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора јужне фасаде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора јужне фасаде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора северне стране. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора северне стране _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Фреске у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Руденице

Првобитна посвета манастирске цркве није позната. Данас је она посвећена Светом Илији.

Храм је грађен у моравском стилу, на самом прелазу из 14. у 15. век. Осликан је између 1402. и 1405. године.

Као и друге цркве моравског стила, и Црква Светог Илије украшена је розетама и бифорама.

Фрескосликарство ове светиње сачувано је у доњим зонама, пошто је та светиња била у рушевинама и без крова све до 1936. године, када је обновљена.

Од фресака су сачуване представе ктитора властелина Вукашина и његове супруге властелинке Вукосаве, тадашњег српског владара деспота Стефана Лазаревића и његовог брата кнеза Вука, Исуса Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон и Свети Сава, циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља.

Сликар Теодор, могуће главни у групи зографа који су осликали Руденицу, оставио је своје име поред представе Богородице са малим Исусом Христом на северном зиду проскомидије.

Богородица са малим Исусом и натпис са поменом сликара Теодора, ниша северног зида проскомидије, олтар Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Богородица са малим Исусом и натпис са поменом сликара Теодора, ниша северног зида проскомидије, олтар Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Конзервација фресака извршена је 1971, а архитектуре 1996. године.

Манастир Руденица је проглашен за споменик културе 1948, а за споменик културе од великог значаја 1979. године.

Извор за текст: Фонд Благо и Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Published

9 месеци

05.03.2024

Редакција

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

_{Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

_{Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа