Црква Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.
У селу Руденица, недалеко од Александровца, налази се Манастир Светог Илије, задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве. У даљем тексту вам преносимо део најлепших фотографија те светиње, које је направио Фонд „Благо“, и доносимо кратку историју Манастира Руденице.
Спољашњост Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици
Розете на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици
Бифоре на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици
Фреске у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици
Кратка историја Манастира Руденице
Првобитна посвета манастирске цркве није позната. Данас је она посвећена Светом Илији.
Храм је грађен у моравском стилу, на самом прелазу из 14. у 15. век. Осликан је између 1402. и 1405. године.
Као и друге цркве моравског стила, и Црква Светог Илије украшена је розетама и бифорама.
Фрескосликарство ове светиње сачувано је у доњим зонама, пошто је та светиња била у рушевинама и без крова све до 1936. године, када је обновљена.
Од фресака су сачуване представе ктитора властелина Вукашина и његове супруге властелинке Вукосаве, тадашњег српског владара деспота Стефана Лазаревића и његовог брата кнеза Вука, Исуса Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон и Свети Сава, циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља.
Сликар Теодор, могуће главни у групи зографа који су осликали Руденицу, оставио је своје име поред представе Богородице са малим Исусом Христом на северном зиду проскомидије.
Конзервација фресака извршена је 1971, а архитектуре 1996. године.
Манастир Руденица је проглашен за споменик културе 1948, а за споменик културе од великог значаја 1979. године.
Извор за текст: Фонд Благо и Републички завод за заштиту споменика културе
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…
Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице
Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи
Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице
Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи
Кратка историја Манастира Љубостиње
Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.
Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.
Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.
Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.
Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.