Connect with us

Фото

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Објављено пре

1 година

Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.

Манастир Хиландар, задужбина монаха Симеона (великог жупана Стефана Немање, монаха Саве (Растка Немањића), краља Милутина и кнеза Лазара, својом лепотом у прошлости је инспирисао бројне уметнике, а то чини и у савременом добу. Пред Вама је низ радова Владимира Бурсаћа, академског сликара, иконописца и илустратора, на којима је из различитих углова представио један од најзначајнијих и најлепших српских средњовековних манастира.

Манастир Хиландар, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, јужне зидине аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Хиландарске зидине“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ
„Манастир Хиландар, Црква Светог Трифуна“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акрил на платну, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар, Црква Светог Арханђела“, акрил на платну, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар, пирг Светог Георгија и Барокни пирг“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.

Извор:

Владимир Бурсаћ блог спот

Прочитајте још:

Фотографија Маглича од које застаје дах!

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

1
Ознаке:
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Објављено пре

1 месец

05.03.2024

Од стране:

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Фото

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Објављено пре

3 месеца

26.01.2024

Од стране:

Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.

На фејсбук страници Манастира Високи Дечани објављено је неколико прелепих фотографије те светиње под снегом.

Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.

Кратка историја Манастира Високи Дечани

Високи Дечани су задужбина краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског) и краља Стефана Душана.

Црква Христа Пантократора зидана је од 1327. до 1335. године, а фрескописана је од 1335. до 1350. године.

Главни мајстор током изградње Дечана био је фра Вита из Котора, а извођење радова је надгледао архиепископ српски Данило II.

Извор: фејсбук страници Манастира Високи Дечани

Погледајте још:

Забелеле се Студеница и њена околина!

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

3
Наставите са читањем

Фото

Српски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића

Објављено пре

10 месеци

14.06.2023

Од стране:

Слика „Цар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.

Фреске српских средњовековних владара од времена њиховог настанка па све до наших дана одузимају дах и изазивају дивљење свих оних који су имали прилику да их виде уживо или преко фотографија. Фреске краља Милутина у Богородици Љевишкој, цара Душана у Леснову, цара Уроша у Псачи, само су неке од фресака којих човека никада не може довољно да се нагледа. Са својим низом слика српских средњовековних владара и великаша сликар Дарко Стојановић успео је да се приближи висинама средњовековних фрескописаца. Уживајте у његовим радовима!

Слика „Стефан Немања“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Стефан Немања“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Јелена Анжујска“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Јелена Анжујска“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Стефан Милутин“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Стефан Милутин“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Новак Гребострек“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Новак Гребострек“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Стефан Дечански“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Стефан Дечански“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Душан Силни“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Душан Силни“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цареве очи чарне“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цареве очи чарне“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цар Душан“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цар Душан“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Цар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Краљ Марко“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Краљ Марко“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Кнез Лазар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Кнез Лазар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.

И за крај, слика епског јунака Војина Југовића!

Слика „Војин Југовић“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.
Слика „Војин Југовић“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.

Биографија Дарка Стојановића

Дарко Стојановић рођен је 1991. године у Београду. Према сопственим речима, од малих ногу се преко дединих и бабиних прича заљубио у српску историју.

У стану код деде, поносног Крушевљанина, изнад врата стајала је клетва кнежева, а на полици књиге Славомира Настасијевића. Бабе и деде са обе стране били су пуни прича и бајки у којима добро побеђује зло, поука из историје, као и стрпљења за сва питања својих унука и увек вољни да им подстакну љубав према знању.

Своје сликарско умеће усавршавао је на бројним радионицама и школама, почевши од Школе стрипа „Ђорђе Лобачев“ до разних радионица у иностранству и шегртовања код мајстора сликара Петра Меселџије. Већ 12 година се професионално бави илустровањем, највише књига и друштвених игара, а сликање историјских портрета му је омиљена разонода.

Погледајте још:

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

2
Наставите са читањем

Најчитаније