„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.
Манастир Хиландар, задужбина монаха Симеона (великог жупана Стефана Немање, монаха Саве (Растка Немањића), краља Милутина и кнеза Лазара, својом лепотом у прошлости је инспирисао бројне уметнике, а то чини и у савременом добу. Пред Вама је низ радова Владимира Бурсаћа, академског сликара, иконописца и илустратора, на којима је из различитих углова представио један од најзначајнијих и најлепших српских средњовековних манастира.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…
Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице
Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи
Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице
Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи
Кратка историја Манастира Љубостиње
Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.
Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.
Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.
Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.
Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.
Фреске српских средњовековних владара од времена њиховог настанка па све до наших дана одузимају дах и изазивају дивљење свих оних који су имали прилику да их виде уживо или преко фотографија. Фреске краља Милутина у Богородици Љевишкој, цара Душана у Леснову, цара Уроша у Псачи, само су неке од фресака којих човека никада не може довољно да се нагледа. Са својим низом слика српских средњовековних владара и великаша сликар Дарко Стојановић успео је да се приближи висинама средњовековних фрескописаца. Уживајте у његовим радовима!
И за крај, слика епског јунака Војина Југовића!
Биографија Дарка Стојановића
Дарко Стојановић рођен је 1991. године у Београду. Према сопственим речима, од малих ногу се преко дединих и бабиних прича заљубио у српску историју.
У стану код деде, поносног Крушевљанина, изнад врата стајала је клетва кнежева, а на полици књиге Славомира Настасијевића. Бабе и деде са обе стране били су пуни прича и бајки у којима добро побеђује зло, поука из историје, као и стрпљења за сва питања својих унука и увек вољни да им подстакну љубав према знању.
Своје сликарско умеће усавршавао је на бројним радионицама и школама, почевши од Школе стрипа „Ђорђе Лобачев“ до разних радионица у иностранству и шегртовања код мајстора сликара Петра Меселџије. Већ 12 година се професионално бави илустровањем, највише књига и друштвених игара, а сликање историјских портрета му је омиљена разонода.