Цркве

Велико благо Трговишта: Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену

Објављено пре

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

У селу Доња Трница, у клисури реке Пчиње, на платоу код једне од три велике камене стене, у народу назване Вражји камен, налази се средњовековна светиња, велико културно благо Републике Србије и општине Трговиште – Црква Пресвете Богородице.

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

Време изградње Цркве Пресвете Богородице

У самој цркви не постоји запис о томе ко је и када подигао Богородичину цркву. Такође, ни у писаним историјским изворима није забележен податак о ктитору Цркве и времену њене градње.

На основу архитектонских и сликарских одлика те светиње претпоставља се да је она подигнута средином или у трећој четвртини 14. века, у време владавине цара Стефана Душана или владавине његовог сина цара Стефана Уроша, у области Жеглигово, чији су господари били севастократор, касније деспот Дејан и његови синови Јован и Константин Драгаш.

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

Архитектура и фрескосликарство

Богородичина црква на Вражјем камену саграђена је у српско-византијском стилу и у питању је једнобродна грађевина са полуобличастим сводом на истоку. Највероватније у 19. веку на западној страни светиње направљена је њена припрата, која данас не постоји.

У Цркву се може уђи на два улаза – са западне и јужне стране. Изнад улаза на јужној страни налазе се три нише. У централној ниши се назире лик Пресвете Богородице, док се на преостале две нише не може разазнати који светитељи су ту били насликани. У ниши изнад западног улаза у Цркву Пресвете Богородице нема трагова фрескосликарства.

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

Што се фрескосликарства у унутрашњости Цркве тиче, композиције су углавном посвећене Пресветој Богородици, што је и логично с обзиром на то да је светиња подигнута у њену част. Од фресака су сачувани архијереји из Поклоњења Христу Агнецу y олтарском простору, три фрагментована попрсја мученика на јужном зиду и делимично Свети Константин и Јелена на западном зиду наоса, као и фреске Благовести, Рођење Христово, Сретење, Крштење Христово, Лазарево васкрсење, Ваведење Богородичино, Успење Богородичино, Пренос тела Богородичиног, Вазнесење Богородичино, Распеће Христово, Мироносице и Силазак y Ад.

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

Занимљиво је да Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену има камени иконостас, што је ретка појава у српској средњовековној црквеној архитектури.

Једини непокретни споменик културе у Трговишту

Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену је стављена под заштиту државе 1958, а за споменик културе од великог значаја проглашена је 1983. године.

Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.
Богородичина црква на Вражјем камену. Аутор фотографије Ђорђе Бојовић. Фотографија је власништво Хуманитарне организације Срби за Србе.

Треба истаћи да је то једини непокретни споменик културе на територији Трговишта и да као такав представља велико културно благо за ту општину.

Прочитајте још:

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Манастир Дренча, задужбина монаха Доротеја

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Цркве

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Објављено пре

Од стране:

Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

На стеновитом заравњеном платоу, на ушћу Косанице у Топлицу код Куршумлије, испод утврђења Марина кула, налазе се рушевине једног комплекса грађевина са црквом као највећим објектом у средишту. То црквено здање, са темељима из рановизантијског периода, омеђено је са источне стране магистралним путем Е-80 (Прокупље-Подујево), са западне стране обалом Косанице, а на северној обалом Топлице.

Историја базилике

Занимљиво је да у историјским изворима нема помена ове светиње, па се не зна коме је била посвећена и ко је био њен ктитор. У досадашњој научној литератури та светиња је различито именована као Грчка базилика, Византијска базилика, Латинска црква, Маркова црква.

Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Њене прве описе дао је класични филолог и византолог Драгутин Анастасијевић, помињући је као „црквицу под Мариним брегом”. Истраживања и конзервацију пронађених остатака спровео је архитекта Бранислав Вуловић 1948. године. Исте године базилика је проглашена за споменик културе. Испитивања заштитног карактера уследила су 1972. године, под руководством археолога Душана Максимовића, и том приликом је пронађено неколико гробова.

Базилика је заједно са утврђењем на Мариној кули и триконхосом на супротној страни ушћа (Манастир Пресвете Богородице) чинила јединствену градитељску целину, која припада рановизантијском периоду.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Архитектура базилике

На терену се данас могу видети остаци велике цркве са ширим наосом, који се завршава апсидом на истоку, и пространом припратом на западу. Уз северну и јужну страну наоса и припрате прислоњене су две уске просторије, тако да је црква у основи тробродна базилика. У бочне просторије улазило се кроз симетрично постављене отворе на зидовима припрате и наоса. Црква садржи и укопану гробницу испод нивоа пода, димензија 2,75 пута 1,4 метра, која се налази у југозападном углу јужног брода.

Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Рановизантијска тробродна базилика у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

На западном зиду припрате нема улаза, а с обзиром на то да са те стране стена стрмо пада ка Косаници, улаз је био смештен са бока из правца севера. Источно од цркве налазе се и два објекта квадратне основе, који су вероватно касније дозидани. Посебну грађевинску фазу представљају три коса зида, која формирају обзиђе светиње.

Читав грађевински комплекс фундиран је на стени. Зидови су саграђени од притесаног камена који је везиван кречним малтером. Под јужног дворишта цркве био је поплочан каменим плочама на подлози од малтера. Комплекс је по свој прилици имао више грађевинских фаза, које су подразумевале бројна дозиђивања, преградње и обнову саме цркве.

Аутор археолог Милан Савић

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Наставите са читањем

Цркве

Црква Јелене Лазаревић у Церници код Гацка

Објављено пре

Од стране:

Црква у Церници, Гацко (Република Српска, БиХ)
Остаци цркве у Церници. Фотографија је власништво Музеја Херцеговине из Требиња.

Године 2013. мештани Цернице, села у општини Гацко (Република Српска, БиХ), пронашли су остатке средњовековне цркве. По сачуваном народном предању, ктитор више цркава у Церници и Кључу била је Јелена Лазаревић, кћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице и супруга Сандаља Хранића.

Археолошки налази говоре да је реч о средњовековној цркви с краја 14. и почетка 15. века, која је обновљена у 16. веку, са уграђеним деловима средњовековних надгробних споменика стећака/мрамора. Током ископавања средњовековне цркве, пронађени су и делови камене пластике, који се стилски датују у период 12-13. века, што указује на постојање старије сакралне грађевине.

Црква у Церници, Гацко (Република Српска, БиХ)
Црква у Церници, Гацко (Република Српска, БиХ). Фотографија је власништво Музеја Херцеговине из Требиња.

Церница је позната по томе што су се у њој налазили средњовековни утврђени град Кључ, у којем је столовао Сандаљ Хранић, и подграђе са тргом где се наплаћивала царина и вршила трговина.

Црква у Церници, Гацко (Република Српска, БиХ)
Црква у Церници, Гацко (Република Српска, БиХ). Фотографија је власништво Музеја Херцеговине из Требиња.

У организацији Музеја Херцеговине, у сарадњи са Биолошким факултетом Универзитета у Београду, године 2018. вршена су истраживања гробнице кнеза Николе Рашковића Дробњака, који се помиње у дубровачким документима 1453. године.

У јулу 2021. године настављена су ископавања на локалитету Цернице.

Извор:

Музеј Херцеговине из Требиња

Наставите са читањем

Најчитаније