Connect with us

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Објављено пре

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Видео

Предавање др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола“ у Београду

Објављено пре

Од стране:

Проф. др Драгољуб Марјановић на предавању „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Проф. др Драгољуб Марјановић на предавању „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, у Историјском музеју Србије одржано је предавање проф. др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“.

За разлику од свог оца – краља Стефана Дечанског и деде – краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ – светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви христа Пантократора у Манастиру Дечани. Фотографије је власништво Фонда Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви христа Пантократора у Манастиру Дечани. Фотографије је власништво Фонда Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.



Одговоре на та питања потражите у видео-снимку предавања „Царска круна без светитељског ореола“.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византијиисторије верских покрета у Византији и византијске ортодоксијевизантијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Погледајте још:

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Фото

Рођење Христово у српским средњовековним светињама!

Објављено пре

Од стране:

Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Божић. Свима који данас славе најрадоснији хришћански празник желимо здравља, љубави, благостања уз традиционални поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Поводом Божића портал Српска средњовековна историја за своје читаоце направио је избор најлепших фресака из српских средњовековних светиња на којима је приказано рођење Христово.

Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Јована Крститеља у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Јована у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Наставите са читањем

Фото

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Објављено пре

Од стране:

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику да види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић
Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић.
Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић
Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Погледаје још:

Одржана седница Комисије Владе Републике Србије за Хиландар: Обнова Манастира ће бити завршена 2024. године

Електронска изложба поводом 825 година од оснивања Манастира Хиландара у организацији Библиотеке Матице српске

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Најчитаније