Connect with us

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Објављено пре

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Фото

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Објављено пре

Од стране:

Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.

На фејсбук страници Манастира Високи Дечани објављено је неколико прелепих фотографије те светиње под снегом.

Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.
Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.

Кратка историја Манастира Високи Дечани

Високи Дечани су задужбина краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског) и краља Стефана Душана.

Црква Христа Пантократора зидана је од 1327. до 1335. године, а фрескописана је од 1335. до 1350. године.

Главни мајстор током изградње Дечана био је фра Вита из Котора, а извођење радова је надгледао архиепископ српски Данило II.

Извор: фејсбук страници Манастира Високи Дечани

Погледајте још:

Забелеле се Студеница и њена околина!

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Видео

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Писмено насљеђе Срба у Босни и Херцеговини“ у Модричи. Фотографија је власништво Клуба историчара Посавине.
Плакат за предавање „Писмено насљеђе Срба у Босни и Херцеговини“ у Модричи. Фотографија је власништво Клуба историчара Посавине.

Мср Жарко Б. Вељковић одржао је предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ у Модричи“, 1. јула 2023. године.

Предавање је организовао Клуб историчара Посавине, а спонзор предавања била је општина Модрича.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија мср Жарка Вељковића

Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.

Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језикаупоредну граматику словенских језикаисторију српског језиканорму српског језикаисторију романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.

Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.

Сарадник је Српског научног центра у Београдучлан-сарадник Матице српске и сарадник РТС-а на пројектима класичне старине, где је учестовао у стварању образовне серије од пет епизода„Митологије београдских фасада“ (2016).

Корице књиге поезије „Верси дубровачки у славу“ Жарка Б. Вељковића. Фотографија је власништво Жарка Б. Вељковића.
Корице књиге поезије „Верси дубровачки у славу“ Жарка Б. Вељковића. Фотографија је власништво Жарка Б. Вељковића.

Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Видео

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Објављено пре

Од стране:

Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.

Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.

У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.

Печат жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Печат жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.

Извор: плејлиста „Виртуелни музеј“ јутјуб канала Народног музеја Србије

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Најчитаније