Печат великог жупана Стефана Немање стављен је на продају на сајту аукцијске куће „Артемиде асте“. Почетна цена печата је 1000 евра. Аукција ће бити одржана 6. и 7. маја.

Печат Стефана Немање

Печат Стефана Немање је направљен од олова, тежак је скоро 21 грам, а пречника је 35 милиметара.

На аверсу печата је првомученик Свети Стефан, заштитник династије Немањић. Он је обучен у одело ђакона, стоји и у рукама држи дарохранилицу и кандило.

На реверсу печата налази се натпис на грчком језику „ΣΦΡΑΓΙC/ CTΕΦANOΥ/ ΜΕΓΑΛOΥ/ ΖΟΥΠΑΝΟΥ/ ΤΟΥ ΝΕΜΑ/ ΝΙΑ“. У преводу на српски он гласи: „Печат Стефана великог жупана Немање“.

Печат потиче из друге половине 12. века, односно најраније из 1166. године када је Немања постао велики жупан.

Печати српских средњовековних владара су веома ретки и представљају право културно-историјско богатство. Два печата Стефана Немање чувају се у Народном музеју Србије, а један у Ермитажу у Санкт Петербургу.

Република Србија мора да купи печат Стефана Немање

Позивамо Министарство културе, Народни музеј Србије и Историјски музеј Србије да искористе ову прилику, организују се и купе печат великог жупана Стефана Немање. Има довољно времена да се обезбеде средства за поменути печат и да се организује његова куповина.

Не сме се поново пропустити прилика да се у Србију врати предмет од изузетне историјске и културне вредности, као пре неколико месеци када Република Србија није купила печат Петра, архонта и управитеља Србије, већ је он отишао у руке приватног колекционара.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године

Археолошки локалитет Латинска црква у Постењу у Новом Пазару уништен је у потпуности током претходне седмице. Пре четири или пет дана уништено је гробље које се простирало западно од остатака Латинске цркве, а данас су уништени остаци саме цркве.

Неименовани извори је за сајт Српска средњовековна историја изјавио да је један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем самоиницијативно организовао рушење свих остатака на локалитету.

Службе заштите су на време обавестиле градску инспекцију Новог Пазара о недозвољеним радовима на локалитету. Поменута инспекција очигледно није спречила власника парцеле у реализацији његових планова, због чега је још један археолошки локалитет у Србији неповратно уништен.

Према најавама, на том месту биће изграђен ауто-плац, казао је наш извор.

На сву жалост, и други културно-историјски локалитети у Новом Пазару су угрожени. Такозвани детектораши константно прекопавају археолошке локалитете, а непланским ширењем града Новог Пазара нарушавају се просторне целине око Манастира Сопоћани, Манастира Ђурђеви Ступови и Петрове цркве, који су на Унесковој листи светске културне баштине.

Латинска црква у Новом Пазару

Године 1982. у Новом Пазару откривени су остаци цркве подигнуте на некадашњој некрополи. Пронађена светиња је названа Латинска црква, иако је у питању српска средњовековна црква која има своје аналогије са црквама у Дежеви и Напрељу.

Она је била живописана у наосу, а на основу карактеристика живописа научници су дошли до закључка да је та светиња изграђена у првој половини 14. века.

Црква је страдала у првим османлијским продорима у Рашку, крајем 14. века. У исто време је страдала и црква у оближњој Дежеви.

Латинска црква је била споменик културе под претходном заштитом и налазила се око 400 метара од Петрове цркве.

Реч уредника

У питању је још једно уништавање археолошких или културно-историјских локалитета у Републици Србији ове године. Уништен је део локалитета Марина кула у Куршумлији, на Газиместану на Космету дошло је градње објекта који руши просторну целину, уништен је део средњовековног гробља на Радан планини, уништено је неолитско насеље Усек у Београду, сада је уништена Латинска црква у Новом Пазару. Морамо да поставимо питање надлежним институцијама и властима. Када ће ови злочини над културним наслеђем у нашој земљи коначно престати?

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

Пети по реду „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра 2022. године на простору испред средњовековног Манастира Студенице, у организацији Туристичке организације Краљева.

Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају у витешким борбама, средњовековној музици, средњовековном музеју на отвореном…

За посетиоце ће бити организована такмичења у средњовековним играма и у гађању копљем, секиром, ножевима и луком и стрелом.

Историја „Маглич феста“

Први „Маглич фест“ је одржан 2017. године у самом Магличу, у подножју замка и на обали Ибра прекопута самог утврђења. На истом месту фестивал је организован и 2018. и 2019. године.

Манифестација је у прве три године одржавања веома допринела популаризацији Маглича као туристичке дестинације. Према проценама тај замак је у том периоду посећивало око 100.000 људи годишње.

„Маглич фест“ није организован 2020. године. У јулу те године набујли Ибар однео је висећи мост код Магличког замка и није било могућности да фестивал буде одржан на исти начин и на истом месту као претходних година.

Од прошле године нова локација „Маглич феста“ је простор код Манастира Студенице.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја поводом организовања „Маглич феста“ код Манастира Студенице

Другу годину заредом „Маглич фест“ биће одржан код Манастира Студенице.

С обзиром да није изграђен нови мост на Ибру код Маглича, одлука да се „Маглич фест“ не одржава у самом Магличу и његовој непосредној околини је више него логична. Замислите ту ситуацију да велики број посетилаца догађаја дође до обале Ибра са којег се види Маглич, у чију част и зарад чије промоције је организована манифестација, а да не могу да посете замак. Тада би људи са правом били незадовољни и постављали би питање зашто нови мост преко Ибра није саграђен.

То су разлози због којих је донета одлука да „Маглич фест“ буде организован код Манастира Студенице све док се не стекну услови да се фестивал врати на своју стару локацију, односно док на Ибру код Маглича не буде саграђен нови мост.  

Са једне стране, радује нас што постоји манифестација као што је „Маглич фест“ и подржавамо напоре Туристичке организације Краљева да „Маглич фест“ буде одржаван код Манастира Студенице, све док не буду створени услови да фестивал буде организован у самом Магличком замку и на обалама Ибра.

Са друге стране, морамо да истакнемо велико незадовољство због нерада надлежних власти које ни после две године нису реализовале пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича.

Тај замак је велико културно-историјско благо Србије и српског народа. Такође, он је потенцијално једна од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији.

Захтевамо од надлежних власти на локалном и републичком нивоу да после више од две године почну да раде свој посао и да у најкраћем могућем року почну реалиују пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича, како би тај замак остварио барем део свог туристичког потенцијала.

Уредници сајта Српска средњовековна историја

Петар Нешић

Богдан Пантић

Прочитајте још:

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку