29. маја 1453. године Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили су престоницу Ромејског царства Константинопољ, након опсаде која је трајала 58 дана.

У рану зору 29. маја, храбри браниоци Цариграда, међу којима су поред Ромеја били и Ђеновљани и Млечани, након 58 дана опсаде поклекли су пред далеко бројнијим непријатељем.

Према више историјских извора, последњи византијски цар Константин XI Палеолог Драгаш погинуо је код капије Светог Романа, јуначки се боривши да спречи продор Османлија у град.

Највећа хришћанска светиња на свету Аја Софија истог дана претворена је у џамију, а након више од једног миленијума Царство Ромеја је престало да постоји.

Српске трупе у османлијској војсци приликом опсаде Цариграда

Историчар др Милош Ивановић поводом 570. годишњице од пада Цариграда пише да је Константин Михаиловић из Островице код Новог Брда, аутор „Турске хронике“, био очевидац османског освајања Цариграда 29. маја 1453. године као део одреда који је деспот Ђурађ Бранковић морао да упути султану Мехмеду II.

„Одред је по њему бројао 1500 коњаника, а предводио га је војвода Јакша Брежичић, родоначелник добро познатих Јакшића. У вези са учешћем српских снага у опсади Константинопоља оставио је следеће сведочанство: `Они људи који су били послати од деспота, чувши на путу да је цар опсео Стамбол, хтедоше се назад вратити. Али опоменути од некаквих људи да се никако не враћају, говорећи им да је наређено да би их свакако морали уништити по царској наредби ако би се вратили, морали су ићи ка Стамболу и помагати Турцима у освајању. А свакојако по нашој помоћи никад не би био освојен. Кад смо стигли пред Константинопољ дали су нам да се утаборимо пред Једренском капијом`. (Константин Михаиловић, `Турска хроника`).“

Додајмо да су у опсади Цариграда, поред српских коњаника, учестовали су и српски рудари из Новог Брда, чији је задатак био да копају ровове и минирају цариградске зидине. Занимљиво је да обнову дела тих зидина само годину дана раније финансирао управо деспот Ђурађ Бранковић.

Прочитајте још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Царска врата на Аја Софији оштећена, па рестаурирана неколико дана касније

Печат великог жупана Стефана Немање стављен је на продају на сајту аукцијске куће „Артемиде асте“. Почетна цена печата је 1000 евра. Аукција ће бити одржана 6. и 7. маја.

Печат Стефана Немање

Печат Стефана Немање је направљен од олова, тежак је скоро 21 грам, а пречника је 35 милиметара.

На аверсу печата је првомученик Свети Стефан, заштитник династије Немањић. Он је обучен у одело ђакона, стоји и у рукама држи дарохранилицу и кандило.

На реверсу печата налази се натпис на грчком језику „ΣΦΡΑΓΙC/ CTΕΦANOΥ/ ΜΕΓΑΛOΥ/ ΖΟΥΠΑΝΟΥ/ ΤΟΥ ΝΕΜΑ/ ΝΙΑ“. У преводу на српски он гласи: „Печат Стефана великог жупана Немање“.

Печат потиче из друге половине 12. века, односно најраније из 1166. године када је Немања постао велики жупан.

Печати српских средњовековних владара су веома ретки и представљају право културно-историјско богатство. Два печата Стефана Немање чувају се у Народном музеју Србије, а један у Ермитажу у Санкт Петербургу.

Република Србија мора да купи печат Стефана Немање

Позивамо Министарство културе, Народни музеј Србије и Историјски музеј Србије да искористе ову прилику, организују се и купе печат великог жупана Стефана Немање. Има довољно времена да се обезбеде средства за поменути печат и да се организује његова куповина.

Не сме се поново пропустити прилика да се у Србију врати предмет од изузетне историјске и културне вредности, као пре неколико месеци када Република Србија није купила печат Петра, архонта и управитеља Србије, већ је он отишао у руке приватног колекционара.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године

Пети по реду „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра 2022. године на простору испред средњовековног Манастира Студенице, у организацији Туристичке организације Краљева.

Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају у витешким борбама, средњовековној музици, средњовековном музеју на отвореном…

За посетиоце ће бити организована такмичења у средњовековним играма и у гађању копљем, секиром, ножевима и луком и стрелом.

Историја „Маглич феста“

Први „Маглич фест“ је одржан 2017. године у самом Магличу, у подножју замка и на обали Ибра прекопута самог утврђења. На истом месту фестивал је организован и 2018. и 2019. године.

Манифестација је у прве три године одржавања веома допринела популаризацији Маглича као туристичке дестинације. Према проценама тај замак је у том периоду посећивало око 100.000 људи годишње.

„Маглич фест“ није организован 2020. године. У јулу те године набујли Ибар однео је висећи мост код Магличког замка и није било могућности да фестивал буде одржан на исти начин и на истом месту као претходних година.

Од прошле године нова локација „Маглич феста“ је простор код Манастира Студенице.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја поводом организовања „Маглич феста“ код Манастира Студенице

Другу годину заредом „Маглич фест“ биће одржан код Манастира Студенице.

С обзиром да није изграђен нови мост на Ибру код Маглича, одлука да се „Маглич фест“ не одржава у самом Магличу и његовој непосредној околини је више него логична. Замислите ту ситуацију да велики број посетилаца догађаја дође до обале Ибра са којег се види Маглич, у чију част и зарад чије промоције је организована манифестација, а да не могу да посете замак. Тада би људи са правом били незадовољни и постављали би питање зашто нови мост преко Ибра није саграђен.

То су разлози због којих је донета одлука да „Маглич фест“ буде организован код Манастира Студенице све док се не стекну услови да се фестивал врати на своју стару локацију, односно док на Ибру код Маглича не буде саграђен нови мост.  

Са једне стране, радује нас што постоји манифестација као што је „Маглич фест“ и подржавамо напоре Туристичке организације Краљева да „Маглич фест“ буде одржаван код Манастира Студенице, све док не буду створени услови да фестивал буде организован у самом Магличком замку и на обалама Ибра.

Са друге стране, морамо да истакнемо велико незадовољство због нерада надлежних власти које ни после две године нису реализовале пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича.

Тај замак је велико културно-историјско благо Србије и српског народа. Такође, он је потенцијално једна од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији.

Захтевамо од надлежних власти на локалном и републичком нивоу да после више од две године почну да раде свој посао и да у најкраћем могућем року почну реалиују пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича, како би тај замак остварио барем део свог туристичког потенцијала.

Уредници сајта Српска средњовековна историја

Петар Нешић

Богдан Пантић

Прочитајте још:

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку