Тврђава Козник. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Расински крај познат је по бројним светињама и тврђавама које су подигнуте или обновљене у време владавине кнеза Лазара и његових наследника. Једна од поменутих тврђава је и Козник, понос бројних Александровчана и Брусјана.
Архитектура тврђаве Козник
Као и већина српских средњовековних утврђења подигнутих на узвишењима, Козник има неправилну основу која прати терен. На Кознику је данас видљиво осам кула, а боље очуване су бранич-кула, улазна кула и кула окренута ка селу Град. Остатке девете куле, саграђене у време владавине Ромеја, археолози су нашли на простору североисточне капије. Све куле биле су повезане зидинама дебљине око метар и по. Јужно од утврђења налазило се подграђе.
Североисточна капија тврђаве Козник. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Чврста претпоставка је да је на тврђави рађено у време кнеза Лазара или његових наследника, јер су на круништу једне куле пронађени остаци малтера румене боје, који је једна од одлика моравског стила градње (стил карактеристичан за време постојања Моравске Србије и Српске деспотовине). У прилог тој претпоставци иде и налаз из подграђа који се састоји од неколико комада камене пластике са цркве моравског стила. Тачна локација те светиње још није откривена.
Бранич кула тврђаве Козник. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Историја Козника у 14. и 15. веку
Први пут у изворима тврђава се помиње 8. августа 1381. године у повељи кнеза Лазара Лаври Светог Атанасија на Светој Гори.
Верује се да је Козником господарио челник Радич, великаш и војсковођа из времена кнеза и деспота Стефана Лазаревића и господина и деспота Ђурађа Бранковића.
Османлије први пут заузимају Козник 1427. године. На основну српско-османлисјког мира склопљеног јула 1444. године Османлије су пристале да деспоту Ђурађу Бранковићу врате 24 града, а међу њима и Козник. Међутим, према једном османском попису насталом између августа 1444. године и јула 1445. године Козник је у османлијским рукама.
Тврђава Козник. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Након смрти султана Мурата II 1451. године, његов наследник Мехмед II је деспоту Ђурађу вратио султанију Мару, области Топлицу и Дубочицу и територије око Крушевца и Козника. Све те области Османлије ће поново заузети у септембру или октобру 1453. године. Мировним уговором који је склопљен између султана Мехмеда II и деспота Ђурађа 1455. годинесве територије јужно од Западне Мораве припале су Османлијама.
У доба кнеза Лазара и кнеза и деспота Стефана Лазаревића Козник је служио као место из којег се управљало околном облашћу, али и као сигурно уточиште од упада Османлија и као део система одбране од њихових напада и освајања. Тај систем чинили су и Пирот, Ново Брдо, Ниш, Прокупље, Копријан, Крушевац, Сталаћ…
Тврђава Козник. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Како до Козника
Тврђава Козник се налази око девет километара западно од Александровца и десетак километара северозападно од Бруса.
До њега је могуће доћи колима неасфалтираним путевима из александровачких села Грчак и Козница, али је много веће уживање уколико се до Козника попнете пешке.
Тврђава Козник. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.
На брду изнад Манастира Светих Архангела, неколико километара од Призрена, налазе се остаци средњовековне тврђаве Вишеград.
Вишеград је настао у време Ромејског царства као тврђава чији је задатак био да штити пут из Средачке и Сиринићке жупе у град Призрен.
Остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Аутор и власник фотографије је Слободан Ботошки.
Неки извори га називају и Призренац, па због тога треба скренути пажњу да се Призренац бистрички не меша са тврђавом Призренац која се налази близу Новог Брда.
Поглед на остатке тврђаве Вишеград код Призрена са обале Призренске Бистрице. Фотографија је преузета са инстаграм налога knjigaomilutinu.
Вишеград је био мале површине и у њега се улазило кроз кулу, која је данас делимично очувана. У њему се налазила Црква Светог Николе.
Остаци тврђаве Вишеград код Призрена.
Краљ Стефан Урош II Милутин је дао град Вишеград и Цркву Светог Николе призренском епископу као ризницу. Епископ је имао дужност да тврђави обезбеди посаду.
Остаци тврђаве Вишеград код Призрена.
Манастир Светих Архангела и Вишеград
Када је средином 14. века подигао Манастир Светих Архангела, цар Стефан Душан је град Вишеград приложио својој задужбини. Од тада Вишеград дели судбину Душановог здања. Призренска епископија је заузврат добила нове поседе.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Град Вишеград и утврђени Манастир Светих Архангела градитељи су повезали бедемима, а они су данас у рушевинама.
Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.
Вишеград је постао Горњи град, а Манастир Светих Архангела Доњи град.
Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела код Призрена.
Преко реке Призренске Бистрице био је изграђен камени мост. Њиме се долазило до куле кроз коју се улазило у Доњи град.
Поглед на конаке Манастира Светих Архангела код Призрена.
Године 1455. Манастир Светих Архангела и Вишеград освојиле су Османлије. Светиња и град су под Османлијама разрушени и у таквом стању се и данас налазе.
Бранич кула тврђаве Бован. Аутор и власник фотографије је Александар Ристић.
На излазу из Моравичке клисуре, десетак километара северно од Алексинца, налазе се остаци средњовековне тврђаве Болван…
Трг у Болвану
Болван је у средњем веку истовремено био и трг и тврђава.
Трг у Болвану први пут се у изворима помиње у повељи монахиње Евгеније (кнегиње Милице) Манастиру Светог Пантелејмона из 1395. године. Монахиња Евгенија је тим документом светогорском манастиру дала 500 крушаца (груменова) соли и два човека са болванског трга – Доју Балушевића и Рашу Рађевића.
Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Аутор фотографије Стефан Брајковић.
На тргу у Болвану налазили су се магацини соли и царинарница, за со која је увожена из Угарске.
Тврђава Болван
Тврђава Болван подигнута је на два врха једног брда на излазу из Моравичке клисуре. На већем врху је била подигнута бранич кула, која је имала готово правилну квадратну основу. Зидови су јој били дебљине око 2,2 метра.
На мањем врху се такође налазила кула, која је са остатком тврђаве највероватније била повезана бедемом.
Данас су видљиви остаци бранич куле и бедема. На основу остатака тих бедема могуће је наслутити где су се налазиле још две куле.
Бранич кула тврђаве Бован. Аутор и власник фотографије је Александар Ристић.
Прекопута тврђаве, на другој страни реке Моравице, налазила се кула, која је заједно са Болваном затварала излаз из клисуре.
Тврђави је било немогуће прићи са севера и истока због реке, а са запада због стрме стране брда. Са југа је био могућ приступ, па је због тога са те стране ископан шанац.
Тврђава у Болвану имала је неколико улога. Прва је била заштита болванског трга. Друга је била заштита дела Цариградског друма. Тај део пута је ишао од места Horeum Margi (Ћуприје), преко Болвана, поред Липовца, на Топоницу, па у Ниш. Трећа улога је била заштита границе према Османском царству, у склопу Липовачког крајишта које је обухватало простор Липовца и Болвана.
Бранич кула тврђаве Бован. Аутор и власник фотографије је Александар Ристић.
Сматра се да је тврђава Болван сигурно постојала у другој половини 14. века, а могуће је и раније. Први пут у изворима она се помиње у „Житију деспота Стефана Лазаревића“, делу које је у четвртој деценији 15. века написао Константин Филозоф.
Мусин поход на Србију 1413. године и освајање Болвана
У поменутом житију Константин Филозоф описује и поход из 1413. године османлијског принца Мусе на Србију, којом је тада владао деспот Стефан Лазаревић.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Муса је најпре поразио свог одметнутог војводу Хамзу и освојио његове градове Соколац и Сврљиг. Када је завршио са Хамзом, „дође у српске пределе и заузе Болван, пошто су се престрашили они који су у њему и који су га предали“. Дакле, браниоци Болвана су предали град османлијском принцу. У том походу Муса је у Деспотовини освојио и Липовац, Сталаћ и Копријан.
Исте године Муса је поражен у сукобу са широком коалицијом владара и великаша са Балкана које су предводили његов брат Мехмед, потоњи османлијски султан, и деспот Стефан Лазаревић. Након Мусиног пораза и погубљења, његове поседе је преузео Мехмед. Он је деспоту Стефану вратио области и градове које је освојио Муса, укључујући и Болван.
Османлијски султан Мехмед I. Фотографија је преузета са Википедије.
Болван је под османлијску власт коначно пао у српско-турском рату 1427-1428. године, у време владавине султана Мурата II.
Макета замка деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави, рад вајара Коље Милуновића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
После битке код Ангоре 1402, деспот Стефан склопио је 1403/1404. године споразум са угарским краљем Жигмундом и ступио у вазални однос према њему, а заузврат је добио Београд и друге поседе у Угарској.
Деспот Стефан је претворио Београд у српску престоницу, стратешку тачку отпора према Османлијама, привредни и културни центар Србије.
Макета Београдске тврђаве, изглед из прве половине 15. века.
Деспот је у Београдској тврђави током прве деценије 15. века преуредио стари византијски кастел, подигавши на његовом месту замак, који су чинили двор, зидине, осам кула и помоћни објекти.
Деспотов замак на макети Београдске тврђаве из 15. века.
Замак је био пресечен на два неједнака дела зидом на чијој средини се налазила донжон кула.
У мањем, западном делу налазио се деспотов двор, са вратима која су водила према Западном подграђу и луци.
Београд, реконструисани изглед у време владавине деспота Стефана Лазаревића.
У већем, источном делу налазиле су се помоћне зграде и главни улаз у замак.Улаз је био окренут према истоку и био је брањен једном кулом и покретним мостом.
Макета замка деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави, рад вајара Коље Милуновића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Деспотов замак уништен је 8. октобра 1690. године у великој експлозији у једној од његових кула. Експлозија се догодила у тренутку када су Османлије опседале град који су држали Аустријанци.
Остаци замка деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Данас је у Београдској тврђави могуће видети остатке Деспотовог замка у непосредној близини Дефтердареве капије.