Брнча – принцеза необичног имена о којој се мало тога зна

О владарима из светородне династије Немањић, као и делу мушких припадника из бочних грана тог рода који се нису нашли на трону средњовековне српске државе, у изворима има довољно података који историчарима помажу да у својим научним радовима дају заокружену слику о њиховим животима. За разлику од њих, о највећем броју немањићких принцеза није остало много података. Једна од таквих била је и принцеза Брнча.

Принцеза Брнча је ћерка краља Уроша и краљице Јелене, а рођена је највероватније у 6. деценији 13. века.

Њена браћа су принц Стефан (преминуо је као беба, сахрањен је у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници) и принчеви Драгутин и Милутин, потоњи српски краљеви.

Она је насликана на лозама Немањића у Грачаници (стоји с леве стране краља Драгутина, држи жезло у десној руци и има круну на глави; на натпису поред њене фреске пише: „Прнчее“), у Пећкој патријаршији (стоји с леве стране краља Драгутина, држи жезло у десној руци и има круну на глави; натпис поред њене фреске је уништен) и у Дечанима (између краља Милутина и краља Уроша се налази попрсје женске фигуре, која има круну на глави; на натпису изнад попрсја пише: „Брнча“).

Теорије о пореклу Брнчиног имена

Име принцезе Брнче подсећа на име места Брњаци, где је владарска породица имала двор. Због очигледне сличности између та два имена постоје претпоставке:

• да је Брнча рођена у Брњацима и по том месту добила име;

• да је место Брњаци добило име по принцези Брнчи;

• да име принцезе није сачувано, а да је она остала запамћена по месту у којем су њени родитељи имали двор.

Према Троношком родослову, неименована ћерка краља Уроша је након његове смрти заједно са својом мајком Јеленом отишла у Зету, коју је Урошева удовица добила на управу. Поменута ћерка се није удавала и касније се, као и краљица Јелена, замонашила. Јелена је након смрти сахрањена у својој задужбини Манастиру Градац, а ту почива и њена и Урошева ћерка. Претпоставља да је управо Брнча та ћерка која се помиње у Троношком родослову.

Насловна фотографија је преузета са сајта:

Фонд Благо