Тврђаве

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Објављено пре

2 године

03.01.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.

У време након распада Српског царства, због претње од Османлија у српским земљама зидају се јака утврђења, способна да се одупру дуготрајним опсадама и честим нападима. У оквиру тих тврђава подижу се посебна здања – бранич куле, у којима се у случају опасности могу сместити владар или истакнути властелин са породицом, двором, канцеларијом, најзначајнијим драгоценостима.

Бранич куле у српским средњовековним утврђењима

Бранич куле су постојале и пре тог периода, о чему сведоче бранич кула у Магличу, подигнута током треће или четврте деценије 14. века, у време када је њен господар био архиепископ српски Данило II, и бранич кула Ужичке тврђаве, коју је саградио или кнез Војислав Војиновић или његов братанац жупан Никола Алтомановић, у шестој или седмој деценији 14. века.

*_{Бранич кула Магличког замка. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Бранич кула је посебна одбрамбена грађевина, која у фортификацији српских средњовековних утврђења представља најзначајнији део њихове одбране. Она је последње упориште одбране, у које се господар тврђаве, чланови његове породице и посада тврђаве повлаче када делови других линија одбране или све линије одбране падну у руке освајача.

Бранич кула је масивна и монументална грађевина која надвисује остале куле, а неретко има и другачији облик. Њена одбрамбена моћ увећана је додатним архитектонским конструкцијама као што су машикуле изграђене при самом врху куле. Најчешће су квадратне основе, са улазом на спрату. Неке од бранич кула у Србији биле су високе и до 30 метара.

Бранич кула служила је за одбрану, али и за становање у случају опсаде, односно директне опасности. Због тога се бранич кула од осталих кула у утврђењу разликовала по величини, изгледу и организацији унутрашњег простора. Морале су бити задовољене потребе живљења у ванредним ситуацијама, па се тако у оквиру бранич кула налазе и житнице, цистерне, нужници, ложишта…

*_{Шешир кула Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.}*

Позицији бранич куле посвећивала се посебна пажња. Избор њеног места зависио је од одлика терена, правца прилаза и концепције одбране. Углавном се бирало место на узвишици које доминира читавим простором тврђаве и природно је погодно за одбрану, а требало је да пружа и добру прегледност. На таквој локацији грађена је снажна и масивна кула, од које су се спуштали бедеми града. Зидине су пратиле рељеф тла и заокруживале простор одговарајуће величине. Дуж бедема, на стратешким местима, грађене су и друге куле, које су са бранич кулом чиниле затворену фортификациону целину.

*_{Бранич кула тврђаве Сталаћ. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Бранич кула српских средњовековних утврђења у науци се назива још и донжон кула, кула последње одбране, главна кула утврђења, главна кулом одбране.

Иако постоје јасне разлике између донжон куле, која доминира у утврђењима Западне Европе, и бранич куле српских средњовековних тврђава, због чињенице да су оба типа тих кула доминантни у својим утврђењима и због чињенице да се у њима живело, додуше у донжону стално, а у бранич кули само привремено, у српској науци термин донжон кула постао је синоним за бранич кулу, што свакако није најтачније.

Вршачка кула. Аутор фотографије је Стефан Брајковић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја. — _{Бранич кула Вршачког замка. Аутор фотографије је Стефан Брајковић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Деспотова кула у Манасији – врхунац српске средњовековне војне архитектуре

Бројна су српска утврђења која имају бранич куле – практично је свако утврђење имало главну кулу. Бранич куле и данас се истичу у Магличу, Ужицу, Сталаћу, Крушевцу, Голупцу, Новом Брду, Манастиру Раваници, Манастиру Манасији (Ресави), Вршцу, Смедереву, Иван кули код Куршумлије. Бранич кулу имао је и замак деспота Стефана Лазаревића у Београду.

Деспотова кула и Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији (Ресави) Аутор фотографије је Драган Ружић (@drmr_foto). — _{Деспотова кула и Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији (Ресави). Аутор фотографије је Драган Ружић (@drmr_foto).}

Поједини научници сматрају да бранич кула у Манастиру Манасији, такозвана Деспотова кула, представља најразвијенији тип бранич куле српске средњовековне војне архитектуре и њено најбоље остварење.

Прочитајте још:

Врдничка тврђава – чувар Фрушке горе

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Ознаке:arhiepiskop Danilo II Beograd Beogradska tvrđava branič kula branič kule Despotova kula u Manastiru Manasiji Golubac Golubačka tvrđava knez Vojislav Vojinović Kruševac Maglič Maglički zamak Manastir Manasija Manastir Ravanica Manastir Resava Nikola Altomanović Novo Brdo Osmanlije Šešir kula Golubačke trđave Smederevo Smederevska tvrđava Stalać Užice Vršac Vršačka kula архиепископ Данило II Београд Београдска тврђава бранич кула бранич куле Вршац Вршачка кула Голубац Голубачка тврђава Деспотова кула у Манастиру Манасији истакнуто кнез Војислав Војиновић Крушевац Маглич Маглички замак Манастир Манасија Манастир Раваница Манастир Ресава Никола Алтомонаовић Ново Брдо Османлије Смедерево Смедеревска тврђава Сталаћ Ужице Шешир кула Голубачке тврђаве

Следеће

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Не пропустите

Врдничка тврђава – чувар Фрушке горе

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Тврђаве

Вишеград – средњовековна тврђава која и данас дели судбину Манастира Светих Архангела код Призрена

Објављено пре

5 месеци

12.02.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.

На брду изнад Манастира Светих Архангела, неколико километара од Призрена, налазе се остаци средњовековне тврђаве Вишеград.

Вишеград је настао у време Ромејског царства као тврђава чији је задатак био да штити пут из Средачке и Сиринићке жупе у град Призрен.

*_{Остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Аутор и власник фотографије је Слободан Ботошки.}*

Неки извори га називају и Призренац, па због тога треба скренути пажњу да се Призренац бистрички не меша са тврђавом Призренац која се налази близу Новог Брда.

Поглед на остатке тврђаве Вишеград код Призрена са обале Призренске Бистрице. Аутор и власник фотографије је Зорана Рачић. — _{Поглед на остатке тврђаве Вишеград код Призрена са обале Призренске Бистрице. Фотографија је преузета са инстаграм налога knjigaomilutinu.}

Вишеград је био мале површине и у њега се улазило кроз кулу, која је данас делимично очувана. У њему се налазила Црква Светог Николе.

Остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Аутор и власник фотографије је Зорана Рачић. — *_{Остаци тврђаве Вишеград код Призрена.}*

Краљ Стефан Урош II Милутин је дао град Вишеград и Цркву Светог Николе призренском епископу као ризницу. Епископ је имао дужност да тврђави обезбеди посаду.

Манастир Светих Архангела и Вишеград

Када је средином 14. века подигао Манастир Светих Архангела, цар Стефан Душан је град Вишеград приложио својој задужбини. Од тада Вишеград дели судбину Душановог здања. Призренска епископија је заузврат добила нове поседе.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Град Вишеград и утврђени Манастир Светих Архангела градитељи су повезали бедемима, а они су данас у рушевинама.

Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена. Власник и аутор фотографије је Зорана Рачић. — _{Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела и остаци тврђаве Вишеград код Призрена.}

Вишеград је постао Горњи град, а Манастир Светих Архангела Доњи град.

Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела код Призрена. Власник и аутор фотографије је Зорана Рачић. — *_{Савремени камени мост преко реке Призренске Бистрице код Манастира Светих Архангела код Призрена.}*

Преко реке Призренске Бистрице био је изграђен камени мост. Њиме се долазило до куле кроз коју се улазило у Доњи град.

Поглед на конаке Манастира Светих Архангела код Призрена. Власник фотографије је Зорана Рачић. — *_{Поглед на конаке Манастира Светих Архангела код Призрена.}*

Године 1455. Манастир Светих Архангела и Вишеград освојиле су Османлије. Светиња и град су под Османлијама разрушени и у таквом стању се и данас налазе.

Прочитајте још:

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Средњовековни Звечан – град бурне прошлости

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Препоручујемо:

Цар Душан – керамичка фигура

Наставите са читањем

Тврђаве

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Објављено пре

6 месеци

04.01.2025

Од стране:

Редакција

Бранич кула тврђаве Бован. Аутор и власник фотографије је Александар Ристић.

На излазу из Моравичке клисуре, десетак километара северно од Алексинца, налазе се остаци средњовековне тврђаве Болван…

Трг у Болвану

Болван је у средњем веку истовремено био и трг и тврђава.

Трг у Болвану први пут се у изворима помиње у повељи монахиње Евгеније (кнегиње Милице) Манастиру Светог Пантелејмона из 1395. године. Монахиња Евгенија је тим документом светогорском манастиру дала 500 крушаца (груменова) соли и два човека са болванског трга – Доју Балушевића и Рашу Рађевића.

*_{Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори. Аутор фотографије Стефан Брајковић.}*

На тргу у Болвану налазили су се магацини соли и царинарница, за со која је увожена из Угарске.

Тврђава Болван

Тврђава Болван подигнута је на два врха једног брда на излазу из Моравичке клисуре. На већем врху је била подигнута бранич кула, која је имала готово правилну квадратну основу. Зидови су јој били дебљине око 2,2 метра.

На мањем врху се такође налазила кула, која је са остатком тврђаве највероватније била повезана бедемом.

Данас су видљиви остаци бранич куле и бедема. На основу остатака тих бедема могуће је наслутити где су се налазиле још две куле.

Прекопута тврђаве, на другој страни реке Моравице, налазила се кула, која је заједно са Болваном затварала излаз из клисуре.

Тврђави је било немогуће прићи са севера и истока због реке, а са запада због стрме стране брда. Са југа је био могућ приступ, па је због тога са те стране ископан шанац.

Тврђава у Болвану имала је неколико улога. Прва је била заштита болванског трга. Друга је била заштита дела Цариградског друма. Тај део пута је ишао од места Horeum Margi (Ћуприје), преко Болвана, поред Липовца, на Топоницу, па у Ниш. Трећа улога је била заштита границе према Османском царству, у склопу Липовачког крајишта које је обухватало простор Липовца и Болвана.

Сматра се да је тврђава Болван сигурно постојала у другој половини 14. века, а могуће је и раније. Први пут у изворима она се помиње у „Житију деспота Стефана Лазаревића“, делу које је у четвртој деценији 15. века написао Константин Филозоф.

Мусин поход на Србију 1413. године и освајање Болвана

У поменутом житију Константин Филозоф описује и поход из 1413. године османлијског принца Мусе на Србију, којом је тада владао деспот Стефан Лазаревић.

_{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Муса је најпре поразио свог одметнутог војводу Хамзу и освојио његове градове Соколац и Сврљиг. Када је завршио са Хамзом, „дође у српске пределе и заузе Болван, пошто су се престрашили они који су у њему и који су га предали“. Дакле, браниоци Болвана су предали град османлијском принцу. У том походу Муса је у Деспотовини освојио и Липовац, Сталаћ и Копријан.

Исте године Муса је поражен у сукобу са широком коалицијом владара и великаша са Балкана које су предводили његов брат Мехмед, потоњи османлијски султан, и деспот Стефан Лазаревић. Након Мусиног пораза и погубљења, његове поседе је преузео Мехмед. Он је деспоту Стефану вратио области и градове које је освојио Муса, укључујући и Болван.

*_{Османлијски султан Мехмед I. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Болван је под османлијску власт коначно пао у српско-турском рату 1427-1428. године, у време владавине султана Мурата II.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

Наставите са читањем

Тврђаве

Замак деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави

Објављено пре

7 месеци

27.11.2024

Од стране:

Редакција

Макета замка деспота Стефана Лазаревића у Београдској тврђави, рад вајара Коље Милуновића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

После битке код Ангоре 1402, деспот Стефан склопио је 1403/1404. године споразум са угарским краљем Жигмундом и ступио у вазални однос према њему, а заузврат је добио Београд и друге поседе у Угарској.

Деспот Стефан је претворио Београд у српску престоницу, стратешку тачку отпора према Османлијама, привредни и културни центар Србије.

*_{Макета Београдске тврђаве, изглед из прве половине 15. века.}*

Деспот је у Београдској тврђави током прве деценије 15. века преуредио стари византијски кастел, подигавши на његовом месту замак, који су чинили двор, зидине, осам кула и помоћни објекти.

*_{Деспотов замак на макети Београдске тврђаве из 15. века.}*

Замак је био пресечен на два неједнака дела зидом на чијој средини се налазила донжон кула.

У мањем, западном делу налазио се деспотов двор, са вратима која су водила према Западном подграђу и луци.

*_{Београд, реконструисани изглед у време владавине деспота Стефана Лазаревића.}*

У већем, источном делу налазиле су се помоћне зграде и главни улаз у замак. Улаз је био окренут према истоку и био је брањен једном кулом и покретним мостом.

Деспотов замак уништен је 8. октобра 1690. године у великој експлозији у једној од његових кула. Експлозија се догодила у тренутку када су Османлије опседале град који су држали Аустријанци.