Вести

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Објављено пре

7 месеци

27.02.2023

Од стране:

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Министарка културе Владе Републике Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (24.505 евра) за заштиту манастирског комплекса с Црквом Успења Пресвете Богородице у селу Матејче на северу земље, „као културног наслеђа у опасности“.

Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је апел за заштиту Манастира Матеич и молбу за подршку обнови запуштене и вишеструко оскрнављене Цркве Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Северне Македоније.

Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — _{Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}

Документом „Апел и молба за подршку обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру Манастира Матеич на Унескову листу угрожене светске културне баштине”, СПОНА је почетком прошле године указала на то да је због штете настале због драстичних оштећења насталих током ратне 2001. године и негативних атмосферских утицаја званично утврђено да је потребно обновити Манастир.

_{Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У том акту је истакнуто да су његови циљеви „пружање смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем средњовековног културног наслеђа од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.

Ратна разарања 2001. године

Читав манастирски комплекс тешко су оштетиле и оскрнавиле албанске терористичке групације током ратне 2001. године. Извесно време ту је био и штаб тих формација, које су тада биле у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније.

Уништени конаци Манастира Матејче. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и македонске војске и полиције, разрушен је манастирски конак који је годинама служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, а у њему су оштећене и фреске.

Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Током рата чак је прекопаван и под у олтарском делу. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…

После ратних разарања манастирског комплекса, у полицијским извештајима регистроване су „мирнодопске“ крађе које су починили локални становници. Тада је, између осталог, скинута чак и оловна заштита са крова Цркве Успења Пресвете Богородице.

Најаве улагања у заштиту Матеича и његове обнове

Министарка културе у Влади Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска изјавила је да ће Манастир бити заштићен као културно наслеђе у опасности и најавила је улагања у његову заштиту.

„Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите Манастира Матеич. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе, које ће санирати пут до Манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе“, рекла је министарка.

Историја, архитектура, сликарство Манастира Матеич

Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Северне Македоније, подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена византијског цара Исака Комнина (1057-1059).

Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић. — _{Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.}

У писаним изворима та светиња се први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века цар Душан је започео обнову Манастира Матеич, а коју су његов син цар Урош и његова супруга царица Јелена завршили око 1357. године.

Црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче има основу уписаног крста са пет купола. Грађена је у српско-византијском стилу.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.}*

Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству у другим задужбинама краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора, са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина…

Аутор Милутин Станчић

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Министарство културе Србије: Културно наслеђе на КиМ изложено уништавању

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Велико благо Трговишта: Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену

Следеће

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Не пропустите

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пружимо подршку братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији

Објављено пре

1 седмица

25.09.2023

Од стране:

Редакција

Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са фејсбук профила Саве Јањића, игумана Манастира Високи Дечани.

Највећи ктитор међу Немањићима краљ Милутин подигао је Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској у периоду од 1312. до 1316. године.

Бањску је градио као своју гробну цркву, у којој је и сахрањен након своје смрти 29. октобра 1321. године.

_{Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.

Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.

У 19. веку Црква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.

_{Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.

Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Наставите са читањем

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

3 седмице

12.09.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

_{Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.}

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минута – свечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сати – витешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Вести

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Објављено пре

1 месец

25.08.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Студеница. Аутор фотографије Слободан Ботошки.

Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.

Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.

*_{Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.

Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.