Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Министарка културе Владе Републике Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (24.505 евра) за заштиту манастирског комплекса с Црквом Успења Пресвете Богородице у селу Матејче на северу земље, „као културног наслеђа у опасности“.
Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је апел за заштиту Манастира Матеич и молбу за подршку обнови запуштене и вишеструко оскрнављене Цркве Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Северне Македоније.
Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Документом „Апел и молба за подршку обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру Манастира Матеич на Унескову листу угрожене светске културне баштине”, СПОНА је почетком прошле године указала на то да је због штете настале због драстичних оштећења насталих током ратне 2001. године и негативних атмосферских утицаја званично утврђено да је потребно обновити Манастир.
Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.
У том акту је истакнуто да су његови циљеви „пружање смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем средњовековног културног наслеђа од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.
Ратна разарања 2001. године
Читав манастирски комплекс тешко су оштетиле и оскрнавиле албанске терористичке групације током ратне 2001. године. Извесно време ту је био и штаб тих формација, које су тада биле у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније.
Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.
У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и македонске војске и полиције, разрушен је манастирски конак који је годинама служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, а у њему су оштећене и фреске.
Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.
Током рата чак је прекопаван и под у олтарском делу. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…
Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.
После ратних разарања манастирског комплекса, у полицијским извештајима регистроване су „мирнодопске“ крађе које су починили локални становници. Тада је, између осталог, скинута чак и оловна заштита са крова Цркве Успења Пресвете Богородице.
Најаве улагања у заштиту Матеича и његове обнове
Министарка културе у Влади Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска изјавила је да ће Манастир бити заштићен као културно наслеђе у опасности и најавила је улагања у његову заштиту.
„Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите Манастира Матеич. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе, које ће санирати пут до Манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе“, рекла је министарка.
Историја, архитектура, сликарство Манастира Матеич
Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Северне Македоније, подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена византијског цара Исака Комнина (1057-1059).
Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.
У писаним изворима та светиња се први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века цар Душан је започео обнову Манастира Матеич, а коју су његов син цар Урош и његова супруга царица Јелена завршили око 1357. године.
Црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче има основу уписаног крста са пет купола. Грађена је у српско-византијском стилу.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.
Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству у другим задужбинама краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора, са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина…
Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.
Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
У 19. векуЦрква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.
Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“
Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.
Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.
Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.
У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.
Други дан фестивала
Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.
Програм другог дана фестивала:
12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности
14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
14 сати и 15 минута – свечано отварање
14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије
14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић
Хор Цркве Светог Прокопија
Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија
15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“
15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије
16 сати – витешке борбе
18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“
Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.
Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.
Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.
Сатница 6. „Маглич феста“
12 сати
Свечано отварање
Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“
КУД Карановац
12 сати и 30 минута
Борбе „ Гвоздени витезови“
13 сати
Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима
13 сати и 30 минута
Дечији хор „Арија“
14 сати
Средњовековни забављачи
14 сати и 30 минута
Витешки турнир – тап фајт
15 сати
Концерт, извођач Вера Столић
15 сати и 30 минута
Коњичке вештине
16 сати
Витешке борбе разним оружјима и групна борба
16 сати и 30 минута
Концерт, извођач Дејан Цукић
Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“
Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).
Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.
Средњовековне игре за посетиоце.
Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).
Стреличарска дворишта.
Ларп двориште (мачевање за децу).
Жонглери.
Јахање коња.
Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).