Вести

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Објављено пре

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Министарка културе Владе Републике Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска потврдила је да су обезбеђена средства у износу од 1,5 милиона денара (24.505 евра) за заштиту манастирског комплекса с Црквом Успења Пресвете Богородице у селу Матејче на северу земље, „као културног наслеђа у опасности“.

Пре годину дана Српски културно-информативни центар СПОНА из Скопља објавио је апел за заштиту Манастира Матеич и молбу за подршку обнови запуштене и вишеструко оскрнављене Цркве Успења Пресвете Богородице у том комплексу на северу Северне Македоније.

Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.
Фреске у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.

Документом „Апел и молба за подршку обнови Манастира Успења Пресвете Богородице у Матејчу и иницијатива за кандидатуру Манастира Матеич на Унескову листу угрожене светске културне баштине”, СПОНА је почетком прошле године указала на то да је због штете настале због драстичних оштећења насталих током ратне 2001. године и негативних атмосферских утицаја званично утврђено да је потребно обновити Манастир.

Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.
Урезан натпис УЧК на плочи у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.

У том акту је истакнуто да су његови циљеви „пружање смерница за обнову целокупног манастирског комплекса и упознавање јавности са циљевима обнове која се препознаје као суштинска потреба за одржањем и очувањем средњовековног културног наслеђа од изузетног значаја на тлу Северне Македоније, а посебно културног наслеђа у опасности“.

Ратна разарања 2001. године

Читав манастирски комплекс тешко су оштетиле и оскрнавиле албанске терористичке групације током ратне 2001. године. Извесно време ту је био и штаб тих формација, које су тада биле у сукобу са регуларним војно-полицијским снагама Владе Македоније.

Уништени конаци Манастира Матејче. Аутор фотографије је Марко Матић.
Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.

У оружаним сукобима између албанских паравојних групација и македонске војске и полиције, разрушен је манастирски конак који је годинама служио као дечје одмаралиште. Девастирани су и делови манастирског храма, а у њему су оштећене и фреске.

Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.
Фреске из Цркве Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.

Током рата чак је прекопаван и под у олтарском делу. Манастирска црква је годинама потом била без врата и прозора, препуштена пропадању…

Уништени конаци Манастира Матејче. Аутор фотографије је Марко Матић.
Уништени конаци Манастира Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.

После ратних разарања манастирског комплекса, у полицијским извештајима регистроване су „мирнодопске“ крађе које су починили локални становници. Тада је, између осталог, скинута чак и оловна заштита са крова Цркве Успења Пресвете Богородице.

Најаве улагања у заштиту Матеича и његове обнове

Министарка културе у Влади Северне Македоније Бисера Костадиновска Стојчевска изјавила је да ће Манастир бити заштићен као културно наслеђе у опасности и најавила је улагања у његову заштиту.

„Предвиђено је 1,5 милиона денара за мере заштите Манастира Матеич. Наставићемо и са реконструкцијом сагласно смерницама надлежних институција. У комуникацији смо и са Министарством за транспорт и везе, које ће санирати пут до Манастира. Из општине Липково добићемо помоћ у настојању да се спрече даље крађе“, рекла је министарка.

Историја, архитектура, сликарство Манастира Матеич

Манастирски храм Успења Пресвете Богородице у селу Матејче, на северу Северне Македоније, подигнут је у 11. веку. О томе сведоче натписи на грчком језику из времена византијског цара Исака Комнина (1057-1059).

Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.
Ктиторска композиција у Цркви Пресвете Богородице у Манастиру Матеич – царица Јелена, цар Урош и цар Душан. Аутор фотографије је Марко Матић.

У писаним изворима та светиња се први пут помиње у хрисовуљи краља Милутина из 1300. године. Средином 14. века цар Душан је започео обнову Манастира Матеич, а коју су његов син цар Урош и његова супруга царица Јелена завршили око 1357. године.

Црква Успења Пресвете Богородице у селу Матејче има основу уписаног крста са пет купола. Грађена је у српско-византијском стилу.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матејчи. Аутор фотографије је Марко Матић.
Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Аутор фотографије је Марко Матић.

Сликарство Матеича показује надовезивање на сликарске традиције које се срећу у сликарству у другим задужбинама краља Милутина Немањића. У Матеичу су насликани бројни циклуси фресака: Велики празници, земаљски живот Христов, параболе, Акатист, Дела апостолска, Чуда апостолска, легенда о цару Авгару, чуда Димитрија Солунског, циклус Васељенских сабора, са додатком српског сабора краља Стефана, Божићна стихира Јована Дамаскина

Аутор Милутин Станчић

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Министарство културе Србије: Културно наслеђе на КиМ изложено уништавању

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Велико благо Трговишта: Црква Пресвете Богородице на Вражјем камену

Вести

Вечерас промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ на Коларцу у Београду

Објављено пре

Од стране:

Плакат за промоцију књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића. Фотографија је преузета са фесјбук странице Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Плакат за промоцију књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића. Фотографија је преузета са фесјбук странице Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Вечерас, 29. марта 2023. године, са почетком у 18 часова у Задужбини Илије Коларца, Студентска 5, Београд, биће одржана промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ проф. др Владе Станковића.

На промоцији ће поред аутора говорити и проф. др Јелена Ердељан и проф. др Радивој Радић.

Књигу „Милутин – Свети краљ“ је објавила Издавачка кућа „Вукотић медиа“.

Сиже књиге „Милутин – Свети краљ“

Краљ Милутин је својом дуготрајном владавином (1282–1321), мудром политиком, чврстим опредељењем за православну веру, непревазиђеним задужбинарством и стварањем новог средишта српске државе и српског народа на просторима од Косова и Метохије до Скопске и Врањске котлине коренито променио ток српске историје.

Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница
Краљ Милутин, Краљева црква (Црква Светих Јоакима и Ане), Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Детаљном анализом свих расположивих извора, српских, византијских, бугарских, латинских, књига „Милутин – Свети краљ“ открива до сада непознате аспекте државничке политике српског краља.

Посебна пажња је посвећена његовом светитељству, снажном култу и моштима Светог краља, које од средњовековних времена до данас чудотворе и исцељују, заузимајући посебно место међу православнима на читавом Балкану.

Његове мошти, које су похрањене у Цркви Свете Недеље у Софији, свечано се пресвлаче сваког 29. октобра, у предвечерје празника Светог краља.

Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска.
Црква Свете Недеље, Софија, Бугарска. Аутор фотографије Пламен Агов.

Поводом великог јубилеја, седам векова од смрти краља Милутина, књига професора Владе Станковића „Милутин – Свети краљ“ доноси исцрпан и инспиративан поглед на живот, дела и време једног од најзначајнијих владара српске историје.

Извор: фејсбук страница Семинара за византологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Издавачка кућа „Вукотић медиа“

Прочитајтe још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Круне српских средњовековних владара

У Ораховцу одржана трибина „Од Бањске до Светих Арханђела“ (видео)

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Актуелности

У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији

Објављено пре

Од стране:

Манастир Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.
Манастир Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.

Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац до краја октобра 2023. године треба да буде заштићена од влаге, која је тренутно највећа опасност за непроцењиво културно благо у тој светињи. Паралелно са тим пројектом почиње и пројекат санације и рестаурације фресака и саме цркве која је стара осам векова.

Како наводи агенција МИА, Министарство културе Републике Северне Македоније је Заводу за заштиту споменика културе и музеју Прилеп доделило 8,2 милиона денара (око 132.500 евра) за те пројекте.

Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Македонец.
Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Македонец.

Влага у неким деловима Цркве Успења Пресвете Богородице износи више од 80 одсто

Горан Цветкоски, директор „Завода и музеја“ из Прилепа, објашњава да су хидрогеолошка истраживања и реализација поменутих пројеката кључни за заштиту Цркве Успења Пресвете Богородице, јер је ниво влаге у тој светињи алармантан.

„Тренутно радимо на пројекту хидрогеолошких истраживања, који је кључан за Цркву. У сталном смо контакту са фирмом која ће радити и реализовати пројекат. Чекамо да доставимо пројекат Министарству и Управи за заштиту културног наслеђа, тако да ускоро можемо да почнемо са реализацијом.

Можемо да се похвалимо да ћемо почети и са реализацијом хидрогеолошких истраживања у манастирском комплексу који су основа за наставак обнове. Хидрогеолошка истраживања су значајна за стање влаге због воде која улази у Цркву и оштећује зидове. Највише су оштећени источни и северни зид од воде која улази с Златоврха. Самом интервенцијом и радом на хидрогеолошким истраживањима завршићемо велики посао и олакшати рад на рестаурацији и заштити угрожених фресака у Цркви, али и у трпезарији. Влага достиже од 60, па и до преко 80 одсто и надам се да ћемо је полако одстранити“, објашњава Цветкоски.

Кров Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.
Кров Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.

Што се пројекта рестаурације и реконструкције Цркве Пресвете Богородице тиче он је у завршној фази и требало би да буде готов до септембра 2023. године. За тај пројекат је добијена тендерска документација. Пројекат ради стручни тим састављен од представника ИЗИС-а, Грађевинског факултета из Скопља и Завода за заштиту споменика културе и музеју Прилеп, а као консултант ангажован је професор из Грчке.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Наставите са читањем

Вести

Вечерас предавање „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“ у Галерији Академије уметности у Новм Саду

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ . Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ . Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У петак, 24. марта 2023. године, са почетком у 18 часова, у Галерији Академије уметности у Новом Саду биће одржано предавање „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“. На предавању ће говорити др Дубравка Прерадовић.

Предавањеа „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“ је део пратећег програма изложбе „Helena, serbiae regina“.

У току изложба „Helena, serbiae regina“ у Галерији Академије уметности у Новом Саду

Изложба „Helena serbiae regina“ отворена је 17. марта 2023. године у Галерији Академије уметности у Новом Саду.

Повод за њен настанак је обележавање 75. годишњице од оснивања Републичког завода за заштиту споменика културе. Она је направљена у сарадњи РЗЗСК-а са другим националним установама културе, академским и научним институцијама.

Причом о српској краљици Јелени Анђел и Манастиру Градац изложба кроз више слојева осликава везе Француске и Србије. Први пут је приказана у децембру 2022. године у Културном центру Србије у Паризу. Веома позитивно су је оценили француски академски радници, истраживачи византолози и конзерватори Центра за националне споменике Француске.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештењске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња, као и копију иконе коју је поклонила Ватикану.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештењске цркве, прати по један кратки документарни филм. Та остварења су настала у сарадњи и уз подршку Факултета драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду, Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Нови Сад Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је финансирана средствима Министарства културе Републике Србије и реализована уз благослов епископа жичког др. Јустина (Стефановића) и ентузијазам игуманије Манастира Градац Нине (Неранџић).

Изложба ће бити отворена за публику до 30. марта 2023. године, радним данима од 12 до 19 часова.

Извор: Фејсбук страница Републичког завода за заштиту споменика културе, Академија уметности Универзитета у Новом Саду

Прочитајте још:

У току пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози

Трибина „Кад су жене владале и градиле – српске хероине средњег века“ у петак, 24. марта, у „Галерији `73“ у Београду

Историјски институт Београд: Нови циклус научних трибина

Наставите са читањем

Најчитаније