Вести

Почело пријављивање за награде Националног комитета ИКОМ Србија у четири категорије: „Музеј“, „Музејски стручњак“, „Пројекат“ и „Публикација године“

Објављено пре

3 године

03.02.2023

Од стране:

Фотографија је власништво НК ИКОМ Србија.

НК ИКОМ Србија започео је процес доделе награда у четири категорије: „Музеј“, „Музејски саветник“, „Пројекат“ и „Публикација године“ за делатност у 2022. години.

У саопштењу НК ИКОМ Србија наводи се да ако размишљате да ли треба да се пријавите на конкурс за доделу награда, онда то свакако треба да урадите.

Идеја и циљ доделе награда су популаризација музејске делатности у Србији. Под тиме се првенствено мисли на установе, људе, идеје и активности који чине да се свака музејска година памти по добром и најбољем.

„Како бисмо, у складу са изменама и допунама Правилника за доделу награда НК ИКОМ Србија, унапредили транспарентност и демократичност поступка, али и учинили кандидатуру једноставнијом, као и квалитетнијом и равноправнијом за све учеснике, стандардизовали смо формулар и учинили га потпуно дигиталним. Тиме додатно олакшавамо посао петочланој Комисији за доделу награда, али и Одбору за комуникације, који ће, као и прошле године, интензивно радити на промоцији свих кандидата“, пише у саопштењу НК ИКОМ Србија.

Конкурс је отворен до 25. марта 2023. године.

Формулар за пријаву за учешће на конкурсу за награде НК ИКОМ Србија налази се на овом линку https://icomsrbijanagrada.com/.

Прошлогодишњи лауреати награда НК ИКОМ-а Србије

Прошле године награду у категорији „Музеј године“ добио је Музеј науке и технике из Београда.

У категорији „Пројекат године“ награду су добили Ада Влајић, Јована Недељковић, Рифат Куленовић, Радован Цукић, Музеј науке и технике и Музеј Југославије за пројекат „О фабрикама и радницима: Индустријско наслеђе Србије“.

Награда „Музејски стручњак године“ припала је Милени Милошевић Мицић из Завичајног музеја Крагујевац.

Добитник награде у категорији „Публикација године“ био је Милан Попадић из Центра за музеологију и херитологију са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Он је награђен за дело „Дискретни шум пешчаника: баштина и њене науке“.

Листу добитка награда НК ИКОМ-а Србије од 2004. до 2022. године можете погледати овде.

International Council of Museums (ICOM) – Међународни савет музеја

Међународни савет музеја (ИКОМ) је непрофитна, невладина, међународна организација. Основан је 1946. године у систему Организација уједињених нација за образовање, науку и културу УНЕСКО.

ИКОМ је међународна организација музеја и музејских професионалаца посвећених очувању, заштити и представљању светског природног и културног наслеђа, садашњег и будућег, материјалног и нематеријалног најширем друштву.

ИКОМ представља мрежу од 32.000 чланова из 172 земље света, 117 националних комитета и 31 интернационална комитета, који су посвећени различитим аспектима музејског рада и заштите културног наслеђа.

Национални комитет ИКОМ-а Србије

Национални комитет ИКОМ-а Србије је правни наследник Југословенског националног комитета, који је основан 2000. године. Један је од 117 националних комитета Међународног савета Музеја.

Национални комитет ИКОМ-а Србије има више од 250 индивидуалних и 13 институционалних чланова. По томе је један од активнијих комитета ИКОМ-а у Европи.

Извор: НК ИКОМ Србија

Прочитајте још:

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

У четвртак свечано отварање изложбе „Хиландарски медицински кодекс и српска средњовековна медицина“ у Природњачком музеју у Београду

Следеће

Електронска изложба поводом 825 година од оснивања Манастира Хиландара у организацији Библиотеке Матице српске

Не пропустите

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

1 месец

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Вести

Разговор са др Јасмином Ћирић у Скопљу, 13. септембра, о српским средњовековним светињама Вардарској Македонији

Објављено пре

1 месец

13.09.2025

Од стране:

Редакција

Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.

Др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, одржаће предавање у Скопљу у суботу, 13. септембра 2025. године, „Драгоцена спона векова: задужбине у Вардарској Македонији – између сећања и заборава“, у организацији Српског културно-информативног центра СПОНА.

Предавање у форми разговора почиње у 19 часова у просторијама Српског културно-информативног центра Спона, у Улици Ћирила и Методија, број 30.

View this post on Instagram

A post shared by Jasmina S. Ciric (@js.ciric)

Разговор са др Јасмином Ћирић водиће програмски директор Српског културно информативног центра СПОНА Милутин Станчић.

Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Фотографија је преузета са сајта СПОНА. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић. — *_{Црква Пресвете Богородице у Манастиру Матеич. Ауторка фотографија је др Јасмина С. Ћирић.}*

Једна од главних тема разговора ће бити архитектонске карактеристике цркава на простору данашње Северне Македоније и њихов неизбрисив значај кроз време.

У разговору ће посебна пажња бити посвећена истраживањима архитекте Ђурђа Бошковића и значају сакралне архитектуре 14. века на територији некадашњих српских области, данас у Републици Северној Македонији.

*_{Манастир Светог Николе у Псачи. Аутор фотографије Рајко Мартиновић.}*

Разговор пружити прилику публици да се упозна са сакралном архитектуром тог доба, проблемима њеног очувања, богатим наслеђем и изазовима његове заштите у савременом контексту.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Манастир Матеич

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Објављено пре

1 месец

12.09.2025

Од стране:

Редакција

Царичин град. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.

У оквиру капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин град“ тим стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе и ове године наставља одржавање и уређење локалитета, објавио је РЗЗС на својим налозима на друштвеним мрежама.

_{Триконхална црква ван бедема града, очишћена од вегетације. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Радови се изводе у сврху израде техничке документације за потребе конзерваторско–рестаураторских радова и презентацију самог налазишта.

Кратка историја Царичиног града (Јустинијане Приме)

Царичин град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године. Живот у њему је угашен нагло 85 година касније.

Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије).. Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе. — _{Бедем између Доњег и Горњег града (део пројекта археолошких истраживања простора између бедема и зграде Принципије). Фотографија је преузета са фејсбук странице Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер су на само пола метра испод површине пронађени бројни остаци тог града.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова. Локалитет се налази на листи чекања УНЕСКО и њиме управља Народни музеј из Лесковца.