Вести

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Објављено пре

2 године

09.07.2022

Од стране:

Редакција

Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Археолошка истраживања на Копријану. Власништво над фотографијом Српска средњовековна историја.

На средњовековној тврђави Копријану код Ниша у току су археолошка ископавања. Археолози су започели са веома важним радовима 20. јуна, а исти ће бити завршени средином јула.

Прва фаза радова обухвата истраживање простора уз источни бедем Горњег града, који је највише очуван од свих делова тврђаве. Археолози су на локалитету до сада пронашли средњовековну грнчарију, животињске кости, камени жрвањ и значајан број чаура и метака из времена Првог светског рата и уклонили велику количину шута и наслага земље.

_{Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Археолошка истраживања иницирао је Завод за заштиту споменика културе Ниш, како би се добили подаци неопходни за обнову утврђења. Истраживања спроводи Археолошки институт Београд, а финансира их Министарство културе и информисања.

У плану је да се са археолошким радовима на Копријану настави и наредних година како би цела тврђава била истражена.

Девастације археолошког локалитета Копријан

Копријан све до сада није званично археолошки истражен. То средњовековно утврђење у прошлости је много страдало због немарног односа људи према њему. Шездесетих година 20. века са њега је одношен материјал који је коришћен за изградњу кућа.

Такође, Копријан је био мета пљачкаша, такозваних дивљих археолога и детектораша (названи по детекторима за метал које користе), који су својим деловањем готово у потпуности уништили неке од објеката у тврђави. Највећи укоп детектораша дугачак је 5 метара, широк 3 метра и дубок 2,5 метара.

_{Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Тренутна истраживања су нада да долазе бољи дани за Копријан, утврђење богате и бурне прошлости, које би конзервацијом и делимичном обновом могло да постане место које ће у великом броју обилазити туристи и заљубљеници у историју и природу.

_{Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

*_{Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

*_{Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

Додатак:

Уживајте у виртуелној представи Копријана на сајту Србија 3Д!

Прочитајте још:

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије

На траси новог ауто-пута Кузмин-Сремска Рача откривени остаци средњовековног манастира

Ознаке:arheologija Arheološki institut u Beogradu arheološki lokalitet despot Đurađ Branković despot Stefan Lazarević detektoraši divlji arheolozi knez Lazar Koprijan Kurvingrad princ Musa Segedinski mir sultan Mehmed I sultan Murat II uništavanje kulturnog nasleđa Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš археологија Археолошки институт у Београду археолошки локалитет деспот Ђурађ Бранковић деспот Стефан Лазаревић детектораши дивљи археолози Завод за заштиту споменика културе Ниш истакнуто кнез Лазар Копријан Курвинград принц Муса Сегедински мир султан Мехмед I султан Мурат II уништавање културног наслеђа

Следеће

„Европа ностра“: Високе Дечане и даље треба да чува Кфор

Не пропустите

Крајем јула јубиларно 90. путовање у јужну српску покрајину у организацији ХО „Сви за Космет“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

3 седмице

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

3 седмице

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта _{Фонда „Благо“.}}

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

_{Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

_{Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.}

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

*_{Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.}*

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

1 месец

01.04.2024

Од стране:

Редакција

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

_{Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић. — _{Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.}

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године