Вести

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Објављено пре

Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Археолошка истраживања на Копријану. Власништво над фотографијом Српска средњовековна историја.

На средњовековној тврђави Копријану код Ниша у току су археолошка ископавања. Археолози су започели са веома важним радовима 20. јуна, а исти ће бити завршени средином јула.

Прва фаза радова обухвата истраживање простора уз источни бедем Горњег града, који је највише очуван од свих делова тврђаве. Археолози су на локалитету до сада пронашли средњовековну грнчарију, животињске кости, камени жрвањ и значајан број чаура и метака из времена Првог светског рата и уклонили велику количину шута и наслага земље.

Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Избачени шут и наслаге земље ископани током археолошких истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Археолошка истраживања иницирао је Завод за заштиту споменика културе Ниш, како би се добили подаци неопходни за обнову утврђења. Истраживања спроводи Археолошки институт Београд, а финансира их Министарство културе и информисања.

У плану је да се са археолошким радовима на Копријану настави и наредних година како би цела тврђава била истражена.

Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Археолошка истраживања на Копријану. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Девастације археолошког локалитета Копријан

Копријан све до сада није званично археолошки истражен. То средњовековно утврђење у прошлости је много страдало због немарног односа људи према њему. Шездесетих година 20. века са њега је одношен материјал који је коришћен за изградњу кућа.

Такође, Копријан је био мета пљачкаша, такозваних дивљих археолога и детектораша (названи по детекторима за метал које користе), који су својим деловањем готово у потпуности уништили неке од објеката у тврђави. Највећи укоп детектораша дугачак је 5 метара, широк 3 метра и дубок 2,5 метара.

Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Рупа у бедему коју су направили детектораши и археолог који празни један од укопа детектораша. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Тренутна истраживања су нада да долазе бољи дани за Копријан, утврђење богате и бурне прошлости, које би конзервацијом и делимичном обновом могло да постане место које ће у великом броју обилазити туристи и заљубљеници у историју и природу.

Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Археолошка истраживања на Копријану и један од становника тврђаве. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Део источног бедема Копријана. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Додатак:

Уживајте у виртуелној представи Копријана на сајту Србија 3Д!

Прочитајте још:

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије

На траси новог ауто-пута Кузмин-Сремска Рача откривени остаци средњовековног манастира

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније