Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Више од једног века борба за власт међу члановима владарске породице Немањић одвијала се искључиво међу браћом. Почетком осме деценије 13. века у краљевској породици рађа се раздор између оца и сина, краља Уроша и младог краља Драгутина. Био је то први у низу раздора између очева и синова у светородној династији, који ће бити окончан у великој бици код Гацка 1276. године.

Урошев неуспешан поход на Угарску

Историја раздора између оца и сина почиње походом српског краља Уроша на Угарску, односно Мачву, највероватније крајем 1265. или почетком 1266. године. У том тренутку у самој Угарској трајао је грађански рат између краља Беле IV и његовог сина, младог краља Стефана (краљ Стефан V од 1270. до 1272. године), па се сматра да је Урош поменутим походом хтео да искористи стање у Мађарској и прошири своју државу на северу.

Одбрану Угарске краљ Бела IV је поверио пожунском жупану Стефану, који је добијени задатак успешно извршио, победивши српску војску и задобивши много плена. Међутим, то нису били једини мађарски успеси. Наиме, према неколико угарских повеља, краљ Урош, његов зет и син његовог ризничара су током похода на Мачву били заробљени. За поменуте великаше тражен је откуп од 800 угарских марака. У историографији је изношена претпоставка да је краљ Урош морао да плати велики откуп за себе, иако у угарским изворима не постоји податак да је тражен откуп за краља Уроша, нити да је неки угарски великаш награђен за његово заробљавање.

Обнова добрих односа Угарске и Србије – принц Драгутин жени се угарском принцезом Кателином

Након тог сукоба између Угарске и Србије су поново успостављени добри односи који су владали и пре Урошевог похода на Угарску. Ти односи учвршћени су склапањем брака између принца Драгутина и Кателине, ћерке угарског краља Стефана V.

У мировном уговору потписаном јула 1271. године између угарског краља Стефана V и чешког краља Пшемисла Отокара II, један од сведока био је и млади краљ и угарски зет Драгутин. Тај документ је прва потврда да се Драгутин оженио Кателином и да је имао титулу младог краља, која је преузета из Угарске.

Драгутин тражи део државе на управу, Урош не испуњава синовљеву молбу

Према писању архиепископа Данила II у „Житију краља Уроша“ и „Житију краља Драгутина“, несугласица између оца и сина, односно краља и младог краља, почеле су одмах након венчања Драгутина и Кателине. Урош је Драгутину био обећао да ће га учинити краљем или да ће му дати део државе на управу. Млади краљ је два пута молио Уроша да испуни своје обећање, али овај то није учинио, па је Драгутин са неколико својих људи отишао у Угарску, где је свом тасту краљу Стефану V јавио за ситуацију у којој се налази. Мађарски владар је пак свом зету понудио војску састављену од Кумана и Угара.

Како знамо да је Стефан V умро 6. августа 1272. године, то значи да је Драгутин пре смрти свог таста дошао у Угарску.

Према Данилу II, Драгутин је из Угарске упутио трећу молбу свом оцу, тражећи део државе на управу. Урош ни на ту молбу није одговорио потврдно. Драгутин се потом одлучио да са војском нападне Уроша.

Битка код Гацка 1276. године

Велика битка између војски оца и сина одиграла се у „земљи званој Гацко“ у Хуму (Гатачко поље у данашњој Херцеговини) највероватније током јесени 1276. године. Данило II не наводи да су у боју учествовале стране војске, али се претпоставља да су у Драгутиновој војсци били одреди Угара и Кумана. Извори не говоре како су се према сукобу поставили Урошева жена и Драгутинова мајка краљица Јелена и Урошев син и Драгутинов брат принц Милутин. Победу у бици однео је млади краљ Драгутин, чиме је задобио власт над српском државом.

Битка код Гацка представља крај скоро тридесетпетогодишње веома успешне владавине краља Уроша. Након пораза од Драгутина, Урош се повукао у Хум, где је и преминуо 1. маја 1277. године као монах Симон/Симеон. Урошево тело је недуго након смрти пренето у његову задужбину Цркву Свете Тројице у Манастиру Сопоћани, где се и данас налази.

Фотографије преузете са сајта Фонд Благо.

Прочитајте још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Брнча – принцеза необичног имена о којој се мало тога зна