Влада Републике Србије донела је закључак да прихвата Документ досије „Номинациони предео Бача“ за упис на Унескову листу светског културног и природног наслеђа.
Република Србија није реализовала самосталну номинацију у Унеску још од 2007. године, а поменути упис је од изузетног значаја и зато што званични Београд први пут номинује нову категорију културног добра – културни предео.
Културни предео Бача део је јужног ободног простора Панонске низије, природно омеђен пређашњим и садашњим током Дунава. На том терасастом терену са обиљем вегетације, вода и природног тла, прати се континуитет насељавања из ког је проистекао и изразити културни диверзитет, о ком сведочи богатство очуваног материјалног и нематеријалног наслеђа. Живот различитих људских заједница на том простору траје непрекидно од раног неолита до данас, што је више од 8.000 година. У нашој ери тај предео је био и важно гранично подручје и раскрсница путева између цивилизација које су га културно, социјално и економски обликовале.
Србија је веома посвећена заштити културног наслеђа и упис сваког локалитета на Унескову листу за Србију представља посебну част и признање. Када номинациони процес буде успешно завршен културни предео Бача биће препознат као први културни предео у Србији, али и у региону. Његова изузетна универзална вредност превазилази националне оквире и он ће добити посебан вид међународне заштите у оквиру Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.
Историја Бачке тврђаве
Централни део културног предела Бача свакако ће заузимати средњовековна тврђава у Бачу, коју је подигао угарски краљ Карло Роберт Анжујски од 1338. до 1342. године, у време успона српског краља Стефана Душана и међусобних српско-угарских ратних сукоба, како би ојачао одбрану јужних делова своје државе.
Утврђење је подигнуто на мањем острву које је настало због меандра реке Мостонге. Оно спада у „водене градове“ јер је са свих страна било окужено реком, а прилазило му се преко покретних мостова.
У периоду након Мохачке битке, тачније 1529. године, тврђаву су освојиле су Османлије, а Бач постаје део Сегединског санџака.
Током Ракоцијевог устанка почетком 18. века тврђава у Бачу је више пута рушена и паљена, а након минирања 1704. године она је напуштена.
Године 1948. тврђава у Бачу добила је статус споменика културе.
Део културног предела Бача биће и римокатолички манастир из 12. века, који су почетком 14. века преузели фрањевци, под чијом је управом та светиња и данас, као и православни манастир Бођани из 15. века.
Извор: Министарство културе и информисања