Вести

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Објављено пре

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво фотографије Спутњик Србија.
Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво над фотографијом: Спутњик Србија.

Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и круне цара Душана и царице Јелене, биће представљене јавности на новој сталној поставци Историјског музеја Србије, након отварања музејског простора у реконструисаној згради некадашње Главне железничке станице, каже за Спутњик директорка те установе културе Душица Бојић.

Историјски Музеј Србије у новом здању крајем 2023. године

Историјски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.

Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.

Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Главне железничке станице.

„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле кафане, продавнице, бистрои и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.

Српска историја од неолита до савременог доба

У новом музејском простору налазиће се изложбене сале, депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.

„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.

„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.

Српски средњи век — централни део нове поставке посвећен рађању српске државе

Посебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.

„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.

Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почевши од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, до деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића и краља Твртка Котроманића.

„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља краља Уроша и краљице Јелене, краљице Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.

Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказане на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.

„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.

Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик Србија

Aуторски текстови

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Објављено пре

Од стране:

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Археолошки локалитет Латинска црква у Постењу у Новом Пазару уништен је у потпуности током претходне седмице. Пре четири или пет дана уништено је гробље које се простирало западно од остатака Латинске цркве, а данас су уништени остаци саме цркве.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Неименовани извори је за сајт Српска средњовековна историја изјавио да је један од власника парцеле на којој се налазила Латинска црква са гробљем самоиницијативно организовао рушење свих остатака на локалитету.

Службе заштите су на време обавестиле градску инспекцију Новог Пазара о недозвољеним радовима на локалитету. Поменута инспекција очигледно није спречила власника парцеле у реализацији његових планова, због чега је још један археолошки локалитет у Србији неповратно уништен.

Према најавама, на том месту биће изграђен ауто-плац, казао је наш извор.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

На сву жалост, и други културно-историјски локалитети у Новом Пазару су угрожени. Такозвани детектораши константно прекопавају археолошке локалитете, а непланским ширењем града Новог Пазара нарушавају се просторне целине око Манастира Сопоћани, Манастира Ђурђеви Ступови и Петрове цркве, који су на Унесковој листи светске културне баштине.

Латинска црква у Новом Пазару

Године 1982. у Новом Пазару откривени су остаци цркве подигнуте на некадашњој некрополи. Пронађена светиња је названа Латинска црква, иако је у питању српска средњовековна црква која има своје аналогије са црквама у Дежеви и Напрељу.

Она је била живописана у наосу, а на основу карактеристика живописа научници су дошли до закључка да је та светиња изграђена у првој половини 14. века.

Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.
Уништавање археолошког локалитета Латинска црква у Новом Пазару. Фотографије Српској средњовековној историји уступио анонимни читалац.

Црква је страдала у првим османлијским продорима у Рашку, крајем 14. века. У исто време је страдала и црква у оближњој Дежеви.

Латинска црква је била споменик културе под претходном заштитом и налазила се око 400 метара од Петрове цркве.

Реч уредника

У питању је још једно уништавање археолошких или културно-историјских локалитета у Републици Србији ове године. Уништен је део локалитета Марина кула у Куршумлији, на Газиместану на Космету дошло је градње објекта који руши просторну целину, уништен је део средњовековног гробља на Радан планини, уништено је неолитско насеље Усек у Београду, сада је уништена Латинска црква у Новом Пазару. Морамо да поставимо питање надлежним институцијама и властима. Када ће ови злочини над културним наслеђем у нашој земљи коначно престати?

Прочитајте још:

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

На Газиместану освануло ново градилиште

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Спутњик: Кривична пријава Београда против инвеститора – градио кућу, уништио винчанско благо

6
2
Наставите са читањем

Вести

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене

Објављено пре

Од стране:

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Давно скривена и заборављена, јединствена фреска цара Душана с породицом откривена је недавно у Манастиру Светог Јована Продрома на Маникејској гори, код Сера у Грчкој. Ту информацију приликом посете манастиру сазнао je саговорник „Политике“, православни публициста Димитрије Марковић, који је затим и покренуо истраживање шта се све догађало с фреском на којој су овековечени српски цар Душан, краљ Урош и царица Јелена.

После разговора с монахињама, Марковић је фотографисао драгоцено дело, а „Политика“ је први национални медиј којем је уступио фотографију фреске за објаву. У литератури коју је пронашао открио је да је фреска царске породице изгребана и прекречена после посете Бранислава Нушића поменутом манастиру, а откривена је поново тек након рестаурације светиње која је у децембру 2010. године страдала у пожару.

Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Фреска цара Душана, краља Уроша и царице Јелене изнад гроба цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Бранислав Нушић о фресци цара Душана у Манастиру Светог Јована Продрома

Први писани траг о поменутом делу Марковић је пронашао у књизи „Са Косова на сиње море“ Бранислава Нушића, у којој он открива да је, на молбу сликара Паје Јовановића, 1896. године посетио манастир у Серу како би фотографисао фреску српске царске породице. То је био и преломни моменат после којег фреска бива скривена тајним велом. О том догађају Нушић у поменутом делу из 19. века пише:

„Јашио сам на коњу, јер се друкчије до манастира не може доћи, и у бисагама носио апарат. Не знам шта се апарату могло десити, тек он се некако отвори и пропусти светлост на плоче у њему. Стога ми слика рђаво успе, те се почнем опремати да ког другог дана поново одем. Како је у то доба пало отварање српске школе у Серезу (Серу), то се Грци уплаше мојих честих похода у манастир, а учини им се и опасно да се фотографијом сачува споменик који би бар доказао да и Срби имају право на тај манастир и по наредби грчког консула – Грци за тог човека кажу да је веома образован човек – и са благословом сереског грчког митрополита изгребу целу слику и прекрече зид! Тако је недавно, на част Грцима, уништен један веома скупоцен споменик.“

Поновно откривање фреске

Марковић истиче да нема тачних података када је фреска поново откривена, али да ју је он угледао приликом посете манастиру 2019. године када је и започео своје истраживање. Целокупно истраживање је претходних дана објавио на локалном косметском сајту „riznica.net“. Такође, он тврди да фреска није била откривена крајем октобра 2011. године, што значи да је светлост дана поново угледала у распону од краја те, па до лета 2019. године.

У Серу је 21. октобра 2011. одржан научни скуп под називом „Српски самодржац Стефан Душан и град Сер, на којем је говорио др Срђан Пириватрић, сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности. На плакату којим се најављује тај догађај приказан је портрет цара Душана из Цркве Светог Ђорђа Полошког, при манастиру у Македонији. Разлог је што фреска тада још није била откривена, што ми је потврдио и др Пириватрић, којем се овом приликом и захваљујем на информацији.

Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Гроб цариградског патријарха Генадија Схоларија у Манастиру Светог Продрома у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

Занимљиво је да у књизи коју продају у манастиру на Маникејској гори, која говори о његовој историји, нема фреске српске царске породице, већ је приказана она која ју је прекривала. Грешке нема, обе се налазе на истом месту, изнад гроба патријарха Генадија Схоларија, који је био први васељенски патријарх после османлијског освајања Цариграда 1453. године. Разлог што српске царске породице нема у поменутој књизи је вероватно исти онај због кога је и прекречена фреска, а то је заштита грчких националних и црквених интереса, сматра Марковић и упућује позив овдашњим научницима да више пишу о поменутом манастиру и српским везама са њим.

Значај Манастира Светог Јована Продрома и града Сера за српску историју

Марковић напомиње да оно због чега је Манастир Светог Јована Продрома на Маникејској гори још важан за Србе јесте то што су његови заштитници и дародавци били краљ Милутин и краљица Симонида, која је у тој светињи први пут обукла монашку ризу. Такође, у њему је, са своје две ћерке, сахрањена и Јелена Мрњавчевић, сестра деспота Јована Угљеше и жена Николе Радоње, који је брат Вука Бранковића и који се након њихове смрти и замонашио. Последњи податак Марковић је пронашао међу наводима Николе Бакирциса, историчара уметности и ванредног професора на Кипарском институту у Никозији, који каже:

„Изнад ексонартекса налази се мала засвођена капела Светог Николе, украшена фрескама из 14. века. Аркосолијум са погребним натписом, који се налази у југозападном углу капеле, садржи остатке Јелене и њених ћерки, сестре и сестричина Јована Угљеше.“

Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.
Димитрије Марковић испред Цркве Светих Теодора Тирона и Стратилата у Серу. Фотографија је власништво Димитрија Марковића.

– Као и фреска цара Душана са породицом, и натпис изнад Јелениног гроба је у једном периоду био прекречен, што сам пронашао у једном научном раду. Нажалост, приликом посете манастиру у августу 2022. године нисам био у прилици да видим гробове Јелене, њене деце и натпис, али је о томе писало више аутора. Срби су у крајеве око Сера продрли први пут 1283. године, за време владавине краља Милутина. Краљ Душан је освојио Сер септембра 1345. године. По освајању града присуствовао је литургији у Цркви Светих Теодора Тирона и Стратилата (старој митрополији), која и данас постоји у центру Сера. Душан се у Серу, који је под српском влашћу био све до 1371. године, прогласио за цара, па је тај град и зато важан за нас – истиче Марковић.

Извор:

Политика

Текст у интегралном облику прочитајте на сајту Ризница.

Прочитајте још:

Вадарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

20
Наставите са читањем

Вести

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Објављено пре

Од стране:

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Увек се веровало да је после мистериозног нестанка становништва у Царичином Граду (Јустинијана Прима), који се десио почетком седмог века, у том граду у потпуности нестао живот, али летошња истраживања археолога су показала да није било тако, открива ексклузивно за Југмедиу шеф истраживачког тима и дописни члан САНУ Вујадин Иванишевић.

Редовна истраживања су вршена током јула месеца 2022. године.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У Јустинијани Прими откривено средњовековно насеље, пронађени новчићи…

„Ове године имамо један фантастичан налаз на Царичином Граду. Први пут смо утврдили постојање насеља из средњег века. Открили смо насеље са остацима кућа из 12. века, из времена владавине Манојла Комнина“, каже Иванишевић.

Вујадин Иванишевић. Фотографије је преузета са сајта САНУ.
Вујадин Иванишевић. Фотографије је преузета са сајта САНУ.

Насеље је пронађено на локацији Источна капија Доњег града Јустинијане Приме. У самом насељу пронађене су и новчићи из тог периода.

„На том месту нађена су два новчића Манојла Комнина, који се датују од 1162. до 1164. године.  То је вероватно у оно време када је византијски цар Манојло Комнин предао Дубочицу и Топлицу Стефану Немањи. То средњовековно може се везати за ширење српске државе на ове просторе у 12. веку“, објашњава овај научник, који 44 године са екипама врши истраживања на Царичином Граду.

Код Источне капије Доњег града Јустинијане Приме пронађени су и метални предмети и доста керамике.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

„Дакле, ту је био живот, очигледно краткотрајно, али је изузетно важно да то најзад можемо да кажемо. То је цео један хоризонт, средњевековни хоризонт, који налазимо и на другим утврђењима. И на утврђењу Злати, и на Хисару у Лесковцу, са новцем из 12. века“, додаје Иванишевић.

Научницима је познато да су у Царичином Граду била нека спорадична насељавања, јер су раније пронађени новчићи из времена Стефана Лазаревића и турски новчићи. Ипак, то није значило да се у њему одвијао и свакодневни живот, прича Иванишевић.

„То су вероватно били људи који су овде долазили и вадили грађевински материјал. Људи су пролазили и обилазили Царичин Град као што и ми данас то чинимо, али сада први пут видимо да заиста имамо насељавање и да имамо насеобински слој“, закључује Иванишевић.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Истраживања пронађеног средњевековног насеља ће бити настављена јер Иванишевић претпоставља да се оно простире и даље од Доњег града.

Кратка историја Јустинијане Приме

Царичин Град подигао је цар Јустинијан I у атару општине Лебане 530. године, а живот у њему угашен је нагло 85 година касније.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Он представља јединствено археолошко налазиште из рановизантијског периода јер се на само пола метра испод површине налази нетакнут град.

Ископавања у њему трају од 1912. године са прекидима током ратова, а локалитетом, који се налази на листи чекања УНЕСКО, газдује Народни музеј из Лесковца.

Како се верује, град је подигнут у близини родног места цара Јустинијана, будући да је недалеко од њега пронађена римска насеобина.

Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Царичин Град (Јустинијана Прима). Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Аутор Милица Ивановић

Извор: Југмедиа

Прочитајте још:

У Манастиру Студеници откривено монашко гробље

Спутњик: Оштећено средњовековно Грчко гробље на Радан планини

Наставите са читањем

Најчитаније