Вести

Историјски музеј Србије од 2023. године у згради некадашње Главне железничке станице у Београду

Објављено пре

2 године

08.02.2022

Од стране:

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво фотографије Спутњик Србија.

Споменику Стефану Немањи и некадашња Главна железничка станица у Београду. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Власништво над фотографијом: Спутњик Србија.

Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и круне цара Душана и царице Јелене, биће представљене јавности на новој сталној поставци Историјског музеја Србије, након отварања музејског простора у реконструисаној згради некадашње Главне железничке станице, каже за Спутњик директорка те установе културе Душица Бојић.

Историјски Музеј Србије у новом здању крајем 2023. године

Историјски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.

Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.

Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Главне железничке станице.

„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле кафане, продавнице, бистрои и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.

Српска историја од неолита до савременог доба

У новом музејском простору налазиће се изложбене сале, депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.

„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.

„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.

Српски средњи век — централни део нове поставке посвећен рађању српске државе

Посебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.

„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.

Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почевши од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, до деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића и краља Твртка Котроманића.

„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља краља Уроша и краљице Јелене, краљице Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.

Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказане на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.

„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.

Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик Србија

Следеће

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Не пропустите

Србија ће номиновати културни предео Бача за Унескову листу

1 Коментар

Јован Николић

26.04.2022 at 7:06 pm

Сјајна вест!

Одговори

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

6 сати

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

_{Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.}

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

6 сати

15.04.2024

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта _{Фонда „Благо“.}}

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

_{Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

*_{Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.}*

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

_{Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.}

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

*_{Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.}*

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

2 седмице

01.04.2024

Од стране:

Редакција

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

_{Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић. — _{Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.}

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године