Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, Народни музеј у Београду ће након обимних радова на конзервацији и рестаурацији, у петак, 11. фебруара, у 12 часова свечано представити монументално дело Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“,познато и под називом „Проглашење Душановог законика“.
Композиција величине преко двадесет квадратних метара са темом која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године. Слика је добила златну медаљу и много ласкавих признања, а до које мере је ово ремек-дело било цењено и тражено, говори и податак да је све до позних година живота Јовановић тему крунисања цара Душана сликао у више наврата, у различитим форматима, на више начина и за различите потребе. Са великом студиозношћу на слици је приказана 31 историјска личност, а визуелној реконструкцији историјског догађаја Јовановић је приступио аналитично и марљиво, прикупљајући податке најпре у Бечу, а затим и у Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима, проучавајући средњовековне одежде, краљевске орнате и историјске личности које су том догађају могле присуствовати.
На дуготрајност рестаураторског процеса утицале су пре свега димензије слике од 390 х 589 cm, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му претходиле. У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетом Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду су испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији. Класичан начин шпановања на рам је замењен новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и недеструктивно обезбеђују дугорочну стабилност слике. Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликарском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца – краља Милана Обреновића.
Обележавајући Дан државности представљањем монументалног ремек дела које живописаном пленеристичком техником језгровито представља војну и политичку снагу,изнова ћемо се подсетити и трајних уметничких вредности и прегалаштва музејских стручњака.
О конзервацији и рестаурацији најмонументалнијe слике која се чува у Народном музеју у Београду присутнима ће говорити чланови рестаураторског тима Наташа Илић, Александар Цвијетиновић и Ивана Ивановић, док ће о поводу за њен настанак, историјским личностима и њеном значају за Јовановићев опус сви заинтересовани имати прилику да сазнају током стручног вођења које ће почети у 13 часова.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.
Плакат о излагању Мирослављевог јеванђеља у Народном музеју Србије 12. и 14. децембра 2024. године. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности у четвртак, 12. децембра, и у суботу, 14. децембра 2024. године, у Народном музеју Србије, објавила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а ће имати прилику да виде две странице једне од најлепших и највреднијих рукописних књига на свету.
Претходни пут посетиоци Народног музеја могли су да виде Мирослављево јеванђеље од 7. до 9. новембра 2024. године. Тада је Јеванђеље било отворено на 71. и 72. страници.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.