Вести

Представљање слике „Крунисање цара Душана“ Паје Јовановића у Народном музеју у Београду

Објављено пре

Народни музеј у Београду. Аутор фотографије Петар Нешић

Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, Народни музеј у Београду ће након обимних радова на конзервацији и рестаурацији, у петак, 11. фебруара, у 12 часова свечано представити монументално дело Паје Јовановића „Крунисање цара Душана“, познато и под називом „Проглашење Душановог законика“.

Композиција величине преко двадесет квадратних метара са темом која приказује чин крунисања цара Душана у Скопљу 1346. године насликана је као поруџбина Краљевине Србије за потребе учешћа на Светској изложби у Паризу 1900. године. Слика је добила златну медаљу и много ласкавих признања, а до које мере је ово ремек-дело било цењено и тражено, говори и податак да је све до позних година живота Јовановић тему крунисања цара Душана сликао у више наврата, у различитим форматима, на више начина и за различите потребе. Са великом студиозношћу на слици је приказана 31 историјска личност, а визуелној реконструкцији историјског догађаја Јовановић је приступио аналитично и марљиво, прикупљајући податке најпре у Бечу, а затим и у Венецији, Цариграду, Скопљу, Призрену и средњовековним манастирима, проучавајући средњовековне одежде, краљевске орнате и историјске личности које су том догађају могле присуствовати.

Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду
Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду

На дуготрајност рестаураторског процеса утицале су пре свега димензије слике од 390 х 589 cm, али и свеобухватне анализе технике и сликарског поступка, које су му претходиле. У сарадњи са Технолошко-металуршким и Хемијским факултетом Универзитета у Београду, стручњаци Народног музеја у Београду су испитали механичка својства платна и начин његове припреме за сликање како би прецизно био прорачунат иновативан начин затезања слике, први пут примењен у Србији. Класичан начин шпановања на рам је замењен новим конструисаним носиоцем са еластичним тензорима који равномерно, оптимално и недеструктивно обезбеђују дугорочну стабилност слике. Аналитички приступ конзерватора открио је и сасвим оригиналан, без примера за поређење, поступак препарирања платна који нам је допунио знање о Паји Јовановићу као сликарском технологу који је вешто манипулисао материјалима како би постигао ликовне вредности према својој уметничкој замисли и жељи наручиоца – краља Милана Обреновића.

Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду
Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду

Обележавајући Дан државности представљањем монументалног ремек дела које живописаном пленеристичком техником језгровито представља  војну и политичку снагу,изнова ћемо се подсетити и трајних уметничких вредности и прегалаштва музејских стручњака.

Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду
Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду

О конзервацији и рестаурацији најмонументалнијe слике која се чува у Народном музеју у Београду присутнима ће говорити чланови рестаураторског тима Наташа Илић, Александар Цвијетиновић и Ивана Ивановић, док ће о поводу за њен настанак, историјским личностима и њеном значају за Јовановићев опус сви заинтересовани имати прилику да сазнају током стручног вођења које ће почети у 13 часова.

Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду
Пребацивање слике „Крунисање цара Душана“, односно „Проглашење Душановог Законика“ Паје Јовановића у Народни музеј у Београду, 7. фебруара 2022. године. Власништво над фотографијом: Народни музеј у Београду

Извор: Народни музеј у Београду.

Прочитајте још: Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније