Connect with us

Вести

Представљен иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”

Објављено пре

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Иновациони пројекат „Дигитална Петрова црква”, који је Цркву Светих апостола Петра и Павла у Расу преко апликације Холоград учинио глобално доступном, представљен је у недељу, 22. маја 2022. године, у порти те цркве. Сви људи на свету ће преко те апликације моћи да приступе Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу.

Пројекат „Дигитална Петрова црква” је реализован уз подршку Министарства за иновације и Владе Србије.

Кроз употребу савремене технологије виртуелне и проширене реалности иновативна апликација омогућује корисницима приступ мноштву фотографија и видео-секвенци.

Протојереј Томислав Миленковић захвалио је министру Ненаду Поповићу и Влади Србије на подршци озбиљном пројекту.

„Имамо традицију и културу, то је старина коју треба чувати, али је треба савремено презентовати”, рекао је Миленковић .

Он је додао је да живимо у савременом свету, али да не треба да заборављамо оно што је наша традиција.

Унутрашњост куполе Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Унутрашњост куполе Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Како преноси Танјуг, министар Ненад Поповић рекао је да сада сви грађани у свету помоћу апликације могу да уђу на мобилним телефонима и компјутерима у Петрову цркву и да осете виртуелну и проширену реалност.

„Кроз најмодернију технологију добијамо слику Петрове цркве, коју свако на било којој тачки света, на свом мобилном може да погледа”, рекао је он.

Оценио је да је важно да Србија покаже најлепше што има – своје цркве и манастире.

„Да покажемо како смо настали, да смо ми стари европски народ”, рекао је Поповић.

Додао је да је битно да сви могу да погледају ово највеће благо које ми у Србији имамо.

Фреска Исуса Христа у Петровој цркви. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Фреска Исуса Христа у Петровој цркви. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

„Петрова црква сигурно је један од наших највећих историјских споменика, место где је крштен Свети Сава и где је миропомазан Стефан Немања. Овде смо ми настали. Важно је да спојимо и традицију и модерно и да оно што је најлепше покажемо помоћу најсавременијих технологија”, казао је Поповић.

Оценио је да грађани Србије овим пројектом треба да се поносе.

„Позивам их да отворе апликацију, користећи виртуелну и појачану реалност, и проживеће потпуно исти доживљај као да се налазе овде у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Расу”, рекао је Поповић.

Апликацију „Холоград” можете скинути ОВДЕ!

Извор:

Политика

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

Од стране:

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.
Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

Од стране:

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

Од стране:

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.

Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Први писани помен града је у повељи Алфонса V из 1444. године. Османлије су заузеле Милешевац 1465. године.

Прочитајте још:

Тврђава Милешевац – чувар Милешеве и Пријепоља

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Наставите са читањем

Најчитаније