Connect with us

Вести

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2 – један од највећих пројеката у историји српске археологије

Објављено пре

Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић. Фотографија је власништво Археолошког института.
Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић. Фотографија је власништво Археолошког института.

У петак, 20. маја 2020. године, у Кленку у Срему одржана је конференција за медије поводом заштитних археолошких ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2. Испред Завичајног музеја Рума конференцији су присуствовали директорка Бранислава Коњевић и кустос археолог Урош Николић, који учествује у истраживањима на терену.

Ископавања на локалитету Аџине Њиве Брајково 2, у атару села Кленак,  обављају се у склопу заштитних археолошких радова на траси будућег аутопута Лозница-Рума. У сарадњи Коридора Србије, АЗВИРТ Србија, Археолошког Института у Београду, Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица, Завичајног музеја Рума и Општине Рума ископавања су до сада пружила фасцинантне и у појединим случајевима јединствене налазе.

Са истражених невероватних 56.000 квадратних метара, тај пројекат представља једно од највећих ископавања у историји српске археологије. На самом локалитету су потврђени налази из безмало свих епоха људског живота на нашем простору. Истражене су целине из млађег каменог доба, бакарног и гвозденог доба, келтске и римске цивилизације, словенских племена, средњевековних држава, све до данашњих дана.

Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић.
Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић. Фотографија је власништво Археолошког института.

На локалитету су истражене и све културе које су се смењивале током хиљада година континуираног живота на плодној савској тераси. Откривено је много налаза који ће обогатити археолошко одељење Завичајног музеја Рума. Локалитет Аџине Њиве Брајково 2 је изванредан и заслужује да буде категорисан као културно добро од изузетног значаја, чиме би Општина Рума постала једина општина у Србији са три локалитета од изузетног значаја, поред већ категоризованих Гомолаве и Басијане.

Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић.
Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић. Фотографија је власништво Археолошког института.

Истраживања се раде под вођством Археолошког Института и руководилаца др Драгана Милановића и др Мирослава Кочића. Аџине Њиве су локалитет где се примењују најсавременије методе археолошког истраживања: неинвазивне методе снимања, 3Д скенирање дроновима, фотограметријска документација и дигитална база података. На тај начин све што је ископано остаје сачувано и доступно за будућа истраживања.

Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић.
Археолошки локалитет Аџине Њиве Брајково 2. Аутор фотогрфије Срећко Живановић. Фотографија је власништво Археолошког института.

Извор:

Фејсбук страница Завичајног музеја Руме

Прочитајте још:

На траси новог ауто-пута Кузмин-Сремска Рача откривени остаци средњовековног манастира

11

Вести

Све о археологији: Локалитет Дворине не престаје да фасцинира – археолози пронашли изузетно значајну надгробну плочу са натписом!

Објављено пре

Од стране:

Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађена на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Надгробна плоча Братисава (Вратисава) Болића пронађене на локалитету Дворине током овогодишњих истраживања. Фотографија је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Археолошка истраживања спроведена на локалитету Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца још једном су показала колико је тај локалитет од изузетног значаја за српску археологију. Археолози су дошли до феноменалног открића – пронашли су надгробну плочу са именом покојника који је био у служби кнеза Лазара, пише портал „Све о археологији“.

Археолошка ископавања на Дворинама спроводи Народни музеј у Аранђеловцу, под руководством доц. др Дејана Радичевића са Одељења за археологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Локалитет Дворине испод планине Венчац код Аранђеловца. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Најновија истраживања спроведена су на гробљу око остатака монументалне средњовековне цркве и на објекту за који се претпоставља да је „двор“ Павла Бакића.

Истраживања на Дворинама суфинансира Министарство културе Републике Србије.

Откриће надгробне плоче са натписом

На гробљу око цркве откривено је неколико надгробних плоча од мермера које археолози датирају у 14. век.

На једној од њих је уклесан натпис: „Ту лежи Братисав (Вратисав) Болић, човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.

Археолози нису сигурни да ли се покојник звао Братисав или Вратисав, јер прво слово његовог имена не може најбоље да се прочита, рекао је за сајт „Све о археологији“ кустос Народног музеја у Аранђеловцу Владан Миливојевић.

Екипа археолога и копача поред надгробне плоче Братисава (Вратисава) Болића пронађене током овогодишњих ископавања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Екипа археолога и копача поред надгробне плоче Братисава (Вратисава) Болића пронађене током овогодишњих ископавања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

У сваком случају у питању је изузетан налаз, с обзиром да археолози не проналазе тако често надгробне плоче са натписима на којима пише име покојника. Још ређе се срећу надгробне плоче значајних особа.

Такође, помињање Лазара, за којег се сматра да је у питању кнез Лазар, српски владар из 14. века, на надгробној плочи Братисава (Вратисава) Болића, потврђује мишљење археолога да некропола око цркве на Дворинама потиче управо из тог времена.

Надгробне плоче на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Надгробне плоче на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Локалитет Дворине

Монументална црква на Дворинама дугачка је 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.

Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.

Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Овогодишња истраживања на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

„Двор“ Павла Бакића

Што се тиче „двора“ последњег српског деспота Павла Бакића, начин градње и покретни налази иду у прилог народном предању да се ту заиста налази његов двор.

Ускоро и ДНК анализа пронађених скелета

Издвојени су и узорци из људских скелетних остатака за потребе ДНК анализа планираних у предстојећем периоду.

Скелет пронађен током овогодишњих ископавања у једној од гробница на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.
Скелет пронађен током овогодишњих ископавања у једној од гробница на локалитету Дворине. Фотографија је власништво Народног музеја у Аранђеловцу.

Та се истраживања спроведе уз подршку Фонда за науку Републике Србије, у оквиру пројекта Reshaping Nobility: Formation of the new Christian elite in Ottoman Serbia (15th–18th century) – NOBILITY (бр. пројекта 1565).

То су прва серијска истраживања днк скелетног материјала са археолошких истраживања у Србији, пише на фејсбук страници Народног музеја у Аранђеловцу.

Извор:

„Све о археологији“

Фејсбук страница Народног музеја у Аранђеловцу

Прочитајте још:

РТС: Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2023. године

Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара

Бол мајке за рано преминулим сином – молитва деспотице Јелене Мрњавчевић „Туга за младенцем Угљешом“

Наставите са читањем

Вести

Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.

Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.
Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Актуелности

Представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“ у четвртак на Сајму књига

Објављено пре

Од стране:

Плакат за представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“. Аутор плаката Дејан Манделц.
Плакат за представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“. Аутор плаката Дејан Манделц.

У четвртак, 26. октобра, са почетком у 15 часова на Сајму књига у Београду, у хали 1а, у сали „Иво Андрић, биће одржано представљање Тематског зборника радова „Свети краљ Милутин и његово доба: историја, књижевност, уметност“.

Модератор ће бити др Зоран Недељковић, директор Патријаршијске библиотеке.

О књизи ће говорити протопрезвитер др Зоран Ранковић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протопрезвитер ставрофор др Зоран Костић, редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду; ђакон др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, рецензент Зборника; др Јасмина Ћирић, доцент Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, уредник Зборника.

Зборник је објавила Издавачка кућа Епархије шумадијске „Каленић“. Има 878 страна, 43 научна рада, 12 рецензената.

Прочитајте још:

Промоција књиге „Свети краљ Милутин на раскршћима светова“ у среду, 5. априла, у Београду

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Најчитаније