Грб на надгробној плочи властелина Жарка. Фотографија је власништво сајта Музеја рудничко-таковског краја.
Крајем августа 2022. године на локалитету Метаљка у селу Заграђе на планини Рудник археолози су у остацима средњовековне цркве пронашли део надгробне плоче властелина Жарка.
Надгробна плоча и грб на њему
Плоча од белог мермера нађена је у централном делу цркве, испред олтарске преграде. На самој плочи је уклесан грб који се састоји од витешке кациге са челенком у облику крста, чији врх је украшен крином и коју држе два голуба. Испод самог шлема је мали троугао.
Лево од шлема је део ћириличног натписа„ЖА“, а десно од шлема је део натписа „РКО“. Заједно та два дела натписа откривају име особе којој припада надгробни споменик – „ЖАРКО“.
Цео грб се налази у великом троуглу, који симболише свето тројство. Свака од страница троугла на средини има полукруг. Грб и троугао са полукруговима су пак уписани у савршено правилан круг, којим је на симболичан начин представљена васељена.
И цркву у којој је пронађена надгробна плоча и саму надгробну плочу археолози датирају у 14. или 15. век. То је време када је на Руднику веома активна рударска производња и када та планина и његова околина због богатства које доносе постају веома значајни за српске владаре и обласне господаре.
Према веома популарној фејсбук страници и инстаграму налогу Архео Србија проналазак надгробне плоче властелина Жарка представља најзначајније археолошко октриће у Србији у 2022. години!
Ко је био властелин Жарко?
Историјски извори не доносе никакве податке о властелину Жарку који се везује за простор Рудника, па тако о њему за сада могу само да се износе претпоставке.
Хералдичка композиција на надгробној плочи великаша Жарка је изузетно обрађена, што, према научницима, указује на то да тај артефакт припада особи која је имала висок положај међу српском властелом.
Претпоставка је да је у питању или ктитор саме цркве или особа која је због својих заслуга сахрањена на тако важном месту у цркви.
Црква на локалитету Метаљка на Руднику
Црква је откривена 2020. године, када су археолози откопали њене темеље.
Тада је истражен само мали део унутрашњости те светиње – олтар и деo уз јужни зид. Ту су пронађени бројни уломци фресака које су красиле унутрашњост богомоље.
Као што је већ наведено, црква је највероватније саграђена у 14. или 15. веку. Она је малих димензијa, дугачка је 11,3 метра, а широка6,7 метара.
Око цркве регистрована је некропола са више гробова.
Није познато којем свецу је била посвећена та светиња.
Ископавања на локалитету Метаљка на Руднику 2022. године
Ископавања на локалитету Метаљка у селу Заграђе на Руднику 2022. године финансирало је Министарство културе Владе Републике Србије, а извео их је Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.
Руководиоци истраживања били су Ана Цицовић, музејски саветник у Музеју рудничко-таковског краја, и доцент др Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Археолог Јелена Марјановић била је руководилац непосредних теренских радова. У екипи су били Славко Вукомановић, Јања Стојковић, Александар Чивовић, Драгослав Игњатовић, Мирко Јерковић и Никола Перић.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никићаједини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Изложба „Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.
Мачеви „вуковци“
Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.
Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.
Пушке „кукаче“ („фитиљаче“)
Пушке „кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.
Ручни бронзани топ
Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.
Гвоздени шлем
Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.
У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.
Розета са Благовештанске цркве
Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.
Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.
Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином
Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.
Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.
Не зна се којој женској особи је припадала.
Пар златних наушница
Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.
Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.
Керамичка ваза са представама розета
Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.
На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.
Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.
Западна плоча надгробног споменика челника Влгдрага. Фотографија је власништво Народног музеја Ваљево.
Током археолошких радова спроведених на локалитету Манастирине у селу Дићи, општина Љиг, у периоду од 1991. до 1993. године, археолози су дошли до бројних значајних открића. Једно од њих био је надгробни споменик челника Влгдрага.
Открића археолога на локалитету Манастирине у Дићима
Приликом поменутих истраживања, археолози су открили остатке једнобродне цркве са припратом, без централне куполе.
Црква је зидана почетком 14. века, а најкасније до средине треће деценије тог столећа.
Према повељи кнегиње Милице Манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори, црква у Драгобиљу (средњовековни назив данашњег села Дићи) била је посвећена Матери Божијој, односно Пресветој Богородици.
Археолози су такође пронашли и некрополу око Цркве Пресвете Богородице са великим бројем стећака у облику плоче – до данас их је откривено више од 280.
Надгробни споменик челника Влгдрага
У наосу цркве пронађено је укупно 6, а у припрати 11 надгробних споменика.
У солеи наоса пронађен је надгробни споменик који се састоји од две плоче – западне и источне. Читањемнатписа на западној плочи споменика испоставиће се да се ради о надгробном споменику челника Влгдрага, ктитора горепоменуте једнобродне цркве.
Обе плоче су делимично оштећене, али их је могуће реконструисати у целости. Димензије сваке плоче износе 90 пута 50 центиметара.
Плоче су направљене од квалитетног мермера, претпоставља се са планине Венчац код данашњег Аранђеловца.
Натпис на надгробном споменику челника Влгдрага
Поменути надгробни натпис написан је на српској редакцији старословенског језика и састоји се из 13 редова. Потпуно је читљив и јасан.
У преводу на савремени српски језик натпис гласи:
„Година шест хиљада осамсто
30 и 5. (1327) у време краља Уроша
Месеца маја 8. на Вазнесење Господње
и Спасовдан престави се раб божији
монах Никола световног имена челник Влгдраг
постави раба божија Ана
световно звана госпођа Владислава.
Богу нашем слава у векове, амин.“
Челник Влгдраг се не помиње ни у једном другом писаном историјском извору и подаци са његовог надгробног споменика су једини који сведоче о његовом постојању.
Носио је титулу челника и подигао је светињу у којој је сахрањен. Умро је 1327. године на празник Вазнесења Господњег. У неком тренутку свог живота се замонашио и његово монашко име било је Никола. Споменик му је поставила супруга Ана, у световном животу госпођа Владислава.
Дакле, Влгдраг се упокојио за време владавине краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског). С обзиром да је носио титулу челника и да је имао средстава да подигне своју задужбину у богатој рудничкој области, може се претпоставити да је имао значајну управну функцију у том крају и да му се ту налазила баштина. Вероватно је био и властелин у време владавине краља Милутина, односно краља Стефана Уроша II, оца краља Стефана Дечанског.
Розете на надгробном споменику челника Влгдрага
На западној плочи споменика налази се и урезана розета са шест листова. Она је у плитком кругу, а њени листови су пластично наглашени додатним удубљивањем са стране.
На источној плочинема никаквог натписа, већ су урезане још две шестолисне розете, али оне су урађене без посебног наглашавања листова.
Натпис и розете, односно обе плоче споменика, бордирани су јасно истакнутим жлебом, који се налази на 2 центиметра од ивице.
Украшавање надгробних споменика розетама била је уобичајена појава за више слојеве српског друштва 14. века.
Гроб челника Влгдрага
Надгробне плоче челника Влгдрага су подне, равне надгробне плоче.
Испод њих су археолози открили једноставну раку укопану у земљу, без икакве конструкције.
У гробу су пронађени девастирани скелетни остаци ктитора. Сачуване су свега три његове кости, остале нису пронађене.
Оригинални споменик челника Влгдрага чува се у Народном музеју Ваљево, док се репродукција споменика налази у обновљеној Цркви у Дићима. Та светиња данас је посвећена Светом Јовану Крститељу.