Артефакти
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Крајем августа 2022. године на локалитету Метаљка у селу Заграђе на планини Рудник археолози су у остацима средњовековне цркве пронашли део надгробне плоче властелина Жарка.
Надгробна плоча и грб на њему
Плоча од белог мермера нађена је у централном делу цркве, испред олтарске преграде. На самој плочи је уклесан грб који се састоји од витешке кациге са челенком у облику крста, чији врх је украшен крином и коју држе два голуба. Испод самог шлема је мали троугао.
Лево од шлема је део ћириличног натписа „ЖА“, а десно од шлема је део натписа „РКО“. Заједно та два дела натписа откривају име особе којој припада надгробни споменик – „ЖАРКО“.
Цео грб се налази у великом троуглу, који симболише свето тројство. Свака од страница троугла на средини има полукруг. Грб и троугао са полукруговима су пак уписани у савршено правилан круг, којим је на симболичан начин представљена васељена.
И цркву у којој је пронађена надгробна плоча и саму надгробну плочу археолози датирају у 14. или 15. век. То је време када је на Руднику веома активна рударска производња и када та планина и његова околина због богатства које доносе постају веома значајни за српске владаре и обласне господаре.
Надгробна плоча властелина Жарка део је сталне поставке Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.
Према веома популарној фејсбук страници и инстаграму налогу Архео Србија проналазак надгробне плоче властелина Жарка представља најзначајније археолошко октриће у Србији у 2022. години!
Ко је био властелин Жарко?
Историјски извори не доносе никакве податке о властелину Жарку који се везује за простор Рудника, па тако о њему за сада могу само да се износе претпоставке.
Хералдичка композиција на надгробној плочи великаша Жарка је изузетно обрађена, што, према научницима, указује на то да тај артефакт припада особи која је имала висок положај међу српском властелом.
Претпоставка је да је у питању или ктитор саме цркве или особа која је због својих заслуга сахрањена на тако важном месту у цркви.
Црква на локалитету Метаљка на Руднику
Црква је откривена 2020. године, када су археолози откопали њене темеље.
Тада је истражен само мали део унутрашњости те светиње – олтар и деo уз јужни зид. Ту су пронађени бројни уломци фресака које су красиле унутрашњост богомоље.
Као што је већ наведено, црква је највероватније саграђена у 14. или 15. веку. Она је малих димензијa, дугачка је 11,3 метра, а широка 6,7 метара.
Око цркве регистрована је некропола са више гробова.
Није познато којем свецу је била посвећена та светиња.
Ископавања на локалитету Метаљка на Руднику 2022. године
Ископавања на локалитету Метаљка у селу Заграђе на Руднику 2022. године финансирало је Министарство културе Владе Републике Србије, а извео их је Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.
Руководиоци истраживања били су Ана Цицовић, музејски саветник у Музеју рудничко-таковског краја, и доцент др Дејан Радичевић са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Археолог Јелена Марјановић била је руководилац непосредних теренских радова. У екипи су били Славко Вукомановић, Јања Стојковић, Александар Чивовић, Драгослав Игњатовић, Мирко Јерковић и Никола Перић.
Извор: IG Rudnik Archaeology, Архео Србија, Све о археологији и Вечерње новости
Прочитајте још:
Бол мајке за рано преминулим сином – молитва деспотице Јелене Мрњавчевић „Туга за младенцем Угљешом“
„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара
Ризница Манастира Студенице настала је у времену непосредно пре изградње Цркве Пресвете Богородице, главне манастирске цркве, задужбине великог рашког жупана Стефана Немање. То пада у 9. деценију 12. века. У Ризници Манастира Студенице чувају се веома вредни предмети, а један од њих је и печат српског краља Стефана Првовенчаног.
Прстен Стефана Првовенчаног
Од личних ствари српских средњовековних владара до данас је сачуван веома мали број предмета. Један од њих је прстен првог краља из династије Немањић – Стефана Немањића, познатијег као Стефан Првовенчани (велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1227/1228).
Прстен је откривен 1935. године у ћивоту Светог Симона (Стефана Првовенчаног), уз његове мошти.
Он се налазио на ланцу, увијен у тканину. Из ћивота је извађен 1955. године и изложен је у Ризници Манастира Студенице као њен најдрагоценији експонат.
Израђен је од злата, има три лоптаста украса и декорисан је једноставном орнаментиком филигранских плетеница и гранула. Прстен иде у висину 2,8 центиметара, а пречник његове карике износи 1,9 центиметара.
Научници су изнели различите претпоставке из којег времена је прстен Стефана Првовенчаног и где је он направљен. С обзиром на време у којем је живео тај владар, могуће је да је прстен направљен у последње две деценије 12. или у првим деценијама 13. века, а могуће је да је направљен и раније. Њега су направили или византијски златари или је настао у домаћој српској радионици, чији су мајстори били под утицајем романске уметности и византијске традиције.
Прочитајте још:
Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара
Круне српских средњовековних владара
„Студеница инфо“: Звезда ноћ у Манастиру Студеници
Са друштвених мрежа
„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).
Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.
На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.
На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Погледајте:
Артефакти
Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати
Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.
Мачеви „вуковци“
Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.
Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.
Пушке „кукаче“ („фитиљаче“)
Пушке „кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.
Ручни бронзани топ
Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.
Гвоздени шлем
Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.
У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.
Розета са Благовештанске цркве
Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.
Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.
Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином
Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.
Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.
Не зна се којој женској особи је припадала.
Пар златних наушница
Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.
Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.
Керамичка ваза са представама розета
Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.
На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.
Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.
Извор: Музеј у Смедереву
Прочитајте још:
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Краљ Милутин - гипсана фигура
5.000,00 рсд
-
Вук Бранковић, аутор Марко Шуица
1.500,00 рсд
-
Кнез Лазар – магнет
300,00 рсд
-
Кригла рукавица
1.500,00 рсд
-
Грб Реда змаја – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Вести3 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Фото2 годинеСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести3 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич3 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови3 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести2 годинеУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!
-
Властела3 годинеКнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице