Connect with us

Вести

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Објављено пре

Фреска Христово распеће у Богородичиној цркви Манастира Студенице. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Фреска Христово распеће у Богородичиној цркви Манастира Студенице. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Великим трудом и радом српских конзерватора и рестауратора током претходних 15 година делу фресака у Богородичиној цркви Манастира Студенице враћен је стари сјај, тако да се сада коначно може сагледати лепота првобитног изгледа фресака насталих у време светородне династије Немањић. На велику радост људи из струке, историчара уметности и историчара, али и верника и заљубљеника у српску средњовековну историју, ту није крај радовима на обнови студеничких фресака.

У Манастиру Студеници и овог лета се вредно ради. У току су радови на спољашњој обнови Краљеве цркве, односно Цркве Светих Јоакима и Ане, задужбине краља Милутина из 14. века.

Радови на обнови Краљеве цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Радови на обнови Краљеве цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Такође, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви сада је видљив. После дугог низа година коначно се може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба, каже ауторка пројекта обнове фресака у Студеници и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић.

Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за четири године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. Први пут у последњих неколико година целине које смо рестаурирали повезујемо у једну целину која даје приближан утисак онога што је некада било“, каже Самарџићева за Танјуг.

Ауторка пројекта обнове фресака у Манастиру Студеници и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Ауторка пројекта обнове фресака у Манастиру Студеници и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Она подсећа да је оригинални фрескопис из 1209. на поткуполном простору пронађен током радова у Богородичиној цркви 1953. године. Тада је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства – ктиторски натпис исписан златним словима који доноси податак када је Богородичин црква осликана и имена ктитора. Сматра се да је текст натписа осмислио Свети Сава, а занимљиво је да је управо у Манастиру Студеници први пут у Рашкој коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Рад на обнови најзначајнијих студеничких фресака

Међу најпознатијим фрескама у Студеници су Распеће Исуса Христа, тзв. Плаво распеће, и Успење Пресвете Богородице.

Самарџићева истиче како су у току конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Успења Богородице, која је било тешко оштећена 1863. године када је преко оригиналног фрескописа насликан нови фрескопис.

Фреска Христово распеће (Плаво распеће) у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Фреска Христово распеће (Плаво распеће) у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Тај слој фресака из 19. века је уклоњен, а био је потребан велики труд да се сва оштећења колико је могуће „излече“, али и да се сачувају и накнадни слојеви који су нанети, због даљих истраживања, јер у Студеници, уз рестаураторски, траје и истраживачки рад, додаје Стојанка Самарџић.

„Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана. Обнављали су је монаси и народ“, каже Самарџићева.

Она скреће пажњу да посао на рестаурацији и конзервацији траје непрекидно, под будним оком Републичког завода за заштиту споменика, и да захтева значајна средства.

За обнову фрескописа потребни су знање, стрпљење, издржљивост и, наравно, љубав

„У нашој екипи раде искључиво конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори. Долазе нам и студенти које полако уводимо у посао“, каже руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у Манастиру Студеници Гордана Јаковљев. Она истиче да се број рестауратора у екипи креће од десет до двадесет, а да их је у овом моменту петнаест.

Конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Један од њих је и сликар рестауратор Лука Дедић који на овом пројекту ради од самог почетка.

„Радови константно напредују, али је потребно стално одржавати фреске“, објашњава Дедић, накратко прекидајући рад на ретуширању једног дела фреске, односно тонирању оштећења које ће омогућити да се слика сагледа у целини, колико је то могуће.

Дедић каже да доброг конзерватора и рестауратора, поред знања, одликују стрпљење и издржљивост, а пре свега љубав према позиву.

Он додаје да тај посао има своје награде, али и искушења. За Дедића је то одвојеност од породице, јер сваке године по шест месеци проводи у Студеници.

Привилегија је радити на обнови фресака у Студеници

За сликара конзерватора рестауратора Весну Чанак велика је привилегија што ради у Манастиру Студеници, споменику културе од изузетног значаја који се од 1986. године налази и на Унесковој листи светске културне баштине.

„Сви се трудимо да достигнемо ниво мајстора који су осликавали Манастир. Најпоноснија сам што смо вратили првобитни изглед композицији Успења Богородице“, каже Весна Чанак.

Њена колегиница Софија Ракечић је на предлог професорке дошла као студент у Студеницу и ту је већ десето лето.

Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

„На факултету смо имали доста и теоријског и практичног рада, али овде све то применимо. Ја ћу овде долазити сваке године, док год се радови не заврше. Овај посао носи велику одговорност, али доноси и задовољство“, објашњава Ракечићева.

Марија Пешановић је такође део екипе рестауратора која у задужбини Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве ради већ десет година. За њу све фреске у Студеници приповедају своју причу и зато сматра да је за овај посао потребно и знање о династији Немањић.

Каже да је веома поносна на све што је до сада урађено на обнови Богородичине цркве и њеног фрескописа.

Обнова задужбине Стефана Немање и његових потомака се наставља

Манастир Студеница је грађен од 1183. до 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је Манастир као место за свој вечни починак, а Богородичина црква постала је и маузолеј његових наследника.

Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе, некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећено, па је 1863. године одлучено да преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се у то време уопште нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику пиковања како би се малтер залепио за зид. Тако су оштетили првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват – реконструкцију Богородичине цркве.

Црква Никољача у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Никољача у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Посао обнове и даље траје, јер поред Богородичине цркве ту су и Краљева црква и Никољача са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и конзервација захтева дуготрајан рад и пре свега средства, поручује за крај Стојанка Самарџић.

Извор:

Студеница инфо

Политика

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Забелеле се Студеница и њена околина!

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.

Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.

Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“

На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонда „Благо“.

Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.

Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фреска кнеза Вука Лазаревића у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.

Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.

Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.
Деспот Ђурађ Бранковић на Есфигменској повељи. Фотографија је преузета са Википедије.

Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.

Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.
Челник Радич на ктиторској композицији у Цркви Светог Ђорђа у Манастиру Враћевшница. Фотографија је власништво Манастира Враћевшница.

На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.

Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.
Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Извор: Центар за културу Смедерево

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Вести

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Објављено пре

Од стране:

Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.

У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.

На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.

Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рашки епископ, властелини и дворјани на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.

Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.

Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.

Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.
Браћа Стефан и Лазар Мусић у Цркви Ваведења Пресвете Богородице Манастира Нове Павлице, сестрићи и властелини кнеза Лазара. Аутор фотографије је Николија Ђорђевић.

Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.
Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.

У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију.

Извор: Народни музеј Србије

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Наставите са читањем

Најчитаније