Актуелности

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Објављено пре

Фреска Христово распеће у Богородичиној цркви Манастира Студенице. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Фреска Христово распеће у Богородичиној цркви Манастира Студенице. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Великим трудом и радом српских конзерватора и рестауратора током претходних 15 година делу фресака у Богородичиној цркви Манастира Студенице враћен је стари сјај, тако да се сада коначно може сагледати лепота првобитног изгледа фресака насталих у време светородне династије Немањић. На велику радост људи из струке, историчара уметности и историчара, али и верника и заљубљеника у српску средњовековну историју, ту није крај радовима на обнови студеничких фресака.

У Манастиру Студеници и овог лета се вредно ради. У току су радови на спољашњој обнови Краљеве цркве, односно Цркве Светих Јоакима и Ане, задужбине краља Милутина из 14. века.

Радови на обнови Краљеве цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Радови на обнови Краљеве цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Такође, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви сада је видљив. После дугог низа година коначно се може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба, каже ауторка пројекта обнове фресака у Студеници и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић.

Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за четири године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. Први пут у последњих неколико година целине које смо рестаурирали повезујемо у једну целину која даје приближан утисак онога што је некада било“, каже Самарџићева за Танјуг.

Ауторка пројекта обнове фресака у Манастиру Студеници и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Ауторка пројекта обнове фресака у Манастиру Студеници и саветник у Републичком Заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Она подсећа да је оригинални фрескопис из 1209. на поткуполном простору пронађен током радова у Богородичиној цркви 1953. године. Тада је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства – ктиторски натпис исписан златним словима који доноси податак када је Богородичин црква осликана и имена ктитора. Сматра се да је текст натписа осмислио Свети Сава, а занимљиво је да је управо у Манастиру Студеници први пут у Рашкој коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Рад на обнови најзначајнијих студеничких фресака

Међу најпознатијим фрескама у Студеници су Распеће Исуса Христа, тзв. Плаво распеће, и Успење Пресвете Богородице.

Самарџићева истиче како су у току конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Успења Богородице, која је било тешко оштећена 1863. године када је преко оригиналног фрескописа насликан нови фрескопис.

Фреска Христово распеће (Плаво распеће) у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Фреска Христово распеће (Плаво распеће) у Богородичиној цркви у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Тај слој фресака из 19. века је уклоњен, а био је потребан велики труд да се сва оштећења колико је могуће „излече“, али и да се сачувају и накнадни слојеви који су нанети, због даљих истраживања, јер у Студеници, уз рестаураторски, траје и истраживачки рад, додаје Стојанка Самарџић.

„Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана. Обнављали су је монаси и народ“, каже Самарџићева.

Она скреће пажњу да посао на рестаурацији и конзервацији траје непрекидно, под будним оком Републичког завода за заштиту споменика, и да захтева значајна средства.

За обнову фрескописа потребни су знање, стрпљење, издржљивост и, наравно, љубав

„У нашој екипи раде искључиво конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори. Долазе нам и студенти које полако уводимо у посао“, каже руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у Манастиру Студеници Гордана Јаковљев. Она истиче да се број рестауратора у екипи креће од десет до двадесет, а да их је у овом моменту петнаест.

Конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.

Један од њих је и сликар рестауратор Лука Дедић који на овом пројекту ради од самог почетка.

„Радови константно напредују, али је потребно стално одржавати фреске“, објашњава Дедић, накратко прекидајући рад на ретуширању једног дела фреске, односно тонирању оштећења које ће омогућити да се слика сагледа у целини, колико је то могуће.

Дедић каже да доброг конзерватора и рестауратора, поред знања, одликују стрпљење и издржљивост, а пре свега љубав према позиву.

Он додаје да тај посао има своје награде, али и искушења. За Дедића је то одвојеност од породице, јер сваке године по шест месеци проводи у Студеници.

Привилегија је радити на обнови фресака у Студеници

За сликара конзерватора рестауратора Весну Чанак велика је привилегија што ради у Манастиру Студеници, споменику културе од изузетног значаја који се од 1986. године налази и на Унесковој листи светске културне баштине.

„Сви се трудимо да достигнемо ниво мајстора који су осликавали Манастир. Најпоноснија сам што смо вратили првобитни изглед композицији Успења Богородице“, каже Весна Чанак.

Њена колегиница Софија Ракечић је на предлог професорке дошла као студент у Студеницу и ту је већ десето лето.

Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

„На факултету смо имали доста и теоријског и практичног рада, али овде све то применимо. Ја ћу овде долазити сваке године, док год се радови не заврше. Овај посао носи велику одговорност, али доноси и задовољство“, објашњава Ракечићева.

Марија Пешановић је такође део екипе рестауратора која у задужбини Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве ради већ десет година. За њу све фреске у Студеници приповедају своју причу и зато сматра да је за овај посао потребно и знање о династији Немањић.

Каже да је веома поносна на све што је до сада урађено на обнови Богородичине цркве и њеног фрескописа.

Обнова задужбине Стефана Немање и његових потомака се наставља

Манастир Студеница је грађен од 1183. до 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је Манастир као место за свој вечни починак, а Богородичина црква постала је и маузолеј његових наследника.

Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе, некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећено, па је 1863. године одлучено да преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се у то време уопште нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику пиковања како би се малтер залепио за зид. Тако су оштетили првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват – реконструкцију Богородичине цркве.

Црква Никољача у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Црква Никољача у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Посао обнове и даље траје, јер поред Богородичине цркве ту су и Краљева црква и Никољача са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и конзервација захтева дуготрајан рад и пре свега средства, поручује за крај Стојанка Самарџић.

Извор:

Студеница инфо

Политика

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Забелеле се Студеница и њена околина!

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније