Богородичина црква, Манастир Студеница. Аутор фотографије Илија Крцић.
Први пут ове јесени снег је пао у Манастиру Студеници и његовој околини. На фотографијама задужбине Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве видимо да је снег чини још лепшом!
Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, грађена од 1183. до 1196. године. Припрату те цркве подигао је краљ Радослав током своје владавине (1228-1233).
У Манастиру се налазе и Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, изграђена 1314. године. Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.
Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.
Богородичина црква у Манастиру Студеници у звезданој ноћи. Фотографија је власништво сајта Студеница инфо.
Портал „Студеница инфо“ објавио је на својим налозима на друштвеним мрежама прелепу фотографију Манастира Студенице у звезданој ноћи.
Уживајте у овој предивној фотографији и запратите налоге портала „Студеница инфо“ на Инстаграму и на Фејсбуку и читајте вести из студеничког краја.
Основни подаци о Манастиру Студеници
Манастир Студеница је задужбина српског великог жупана Стефана Немање подигнута после 1183. године. Њену градњу и осликавање су 1208/1209. године завршили Немањини синови велики жупан Стефан Немањић, велики кнез Вукан и студенички игуман Сава.
Фреска великог кнеза Вукана из Манастира Студенице. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Централно место у Студеници заузима Црква Успења Пресвете Богородице, у којој су налазе мошти Светог Симеона (Стефане Немање), а које је из Манастира Хиландара донео његов син Сава (Растко Немањић). У Студеници су такође сахрањени Немањина супруга Ана и краљ Стефан Првовенчани, a највероватније и велики кнез Вукан и краљ Радослав, који је током своје владавине подигао припрату на Цркви Успења Пресвете Богородице.
У Манастиру се налазе још две цркве: Црква Светог Николе (Никољача), подигнута крајем 12. или почетком 13. века, и Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), задужбина краља Милутина, подигнута .
Између те две цркве налазе се и темељи Цркве Светог Јована Крститеља.
Манастир Студеница се од 1986. године налази на Листи светске културне баштине Унеска.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.
Сарадник портала Српска средњовековна историја археолог Милан Савић објавио је на свом профилу на Фејсбуку фотографију на којој се види некадашње и садашње стање Манастира Светог Николе у Куршумлији.
„Манастир Светог Николе: некад и сад. Усликано са места одакле је начињена прва фотографија овог манастира 1878. године“, написао је Милан Савић у својој објави.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, некад и сад. Аутор фотографије је Милан Савић.
Историја Манастира Светог Николе у Куршумлији у средњем веку
Своју велику ктиторску делатност Стефан Немања, родоначелник династије Немањић и велики рашки жупан од 1166. до 1196. године, почео је још у време када је био обласни господар у Рашкој.
Господар Расине, Ибра, Реке и Дубочице у својој главној области Топлици (данашњој Куршумлији), где је имао и двор, сазидао је манастире Пресвете Богородице и Светог Николе, како нам то казују његови биографи Стефан Првовенчани, Сава и Доментијан.
Подизање тих манастира без сагласности своје браће Тихомира, Мирослава и Страцимира, био је повод за сукоб у којем је Немања најпре ухваћен и затворен у непознатој каменој пећини, да би га његове присталице потом ослободиле из заточеништва. Немања се затим докопао великожупанског престола, а браћу је прогнао.
Они су пак помоћ потражили и добили је у Византији код цара Манојла II Комнина. Са најамничком војском Тихомир, Мирослав и Страцимир су кренули према Србији. У бици на Косову недалеко од села Пантина Немања је однео одлучујућу победу, а његов брат Тихомир је изгубио живот.
Манастир Светог Николе у Куршумлији. Аутор фотографије је Слободан Ботошки. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Што се редоследа изградње Манастира Пресвете Богородице и Манастира Светог Николе тиче, Немањини биографи се не слажу коју задужбину у Топлици је он прву сазидао. Док Стефан Првовенчани и Доментијан на прво место стављају зидање Манастира Пресвете Богородице, Сава пак тврди да је прво сазидан Манастир Светог Николе.
Манастир Светог Николе подигнут је на узвишењу изнад ушћа реке Бањске у реку Топлицу. Након добијања аутокефалности Српске архиепископије 1219. године, у време краља Стефана Првовенчаног и монаха Саве од никејског цара Теодора I Ласкариса и никејског патријарха Манојла Сарантина, тај манастир постаје седиште Топличке епископије, једне од осам новооснованих епископија Српске архиепископије.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.
Највероватније у време краља Стефана Првовенчаног, у трећој деценији 13. века, подигнуте су спољна припрата и две куле са звоницима, а у време краља Милутина, почетком 14. века, са северне стране је изграђена капела.
Након успостављања Српске патријаршије 1346. године под царем Душаном, Топличка епархија је уздигнута у ранг митрополије. Један од њених митрополита био је и Јован Мусић, брат Стефана и Лазара Мусића, српских великаша, господара Брвеника, који су погинули у Боју на Косову 15. јуна 1389. године, као и њихов ујак кнез Лазар.
У периоду од 1455. до 1530. године Немањини манастири су били активни, а пошто се не помињу у каснијим изворима верује се да су опустели.
Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.
Историја Манастира Светог Николе у Куршумлији од 16. века до данас
Задужбине Стефана Немање у Топлици су биле сигурно напуштене након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање манастира су изазвале Османлије које су са обе светиње скинуле оловне кровове.
Током ослободилачких ратова од 1876. до 1878. године Манастир Светог Николе је додатно страдао.
Манастир Светог Николео је данас у значајној мери обновљен. Први потез на заштити те светиње направио је Народни музеј из Београда1910. године. Тада је направљена кровна конструкција на Цркви Светог Николе. После Другог светског рата настављено је са обновом, па је тако тој светињи враћен некадашњи изглед. Године 2020. завршена је обнова северне куле те цркве.
Што се унутрашњости цркве тиче у њој су сачувани само фрагменти фресака из XIV века са представама епископа и Богородице, и то на прозорским сводовима и у капели јужне куле. Остатак цркве није осликан.
Манастири Светог Николе се од 1979. године налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.
Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.
Палата на локалитету Дрење-Имање Никићаједини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.
Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.
На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.
Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.
Пронађен још један, идентичан надвратник
Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.
Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.
Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.
Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.
На истом локалитету пронађен и млетачки новчић
На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.
У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).