Connect with us

Вести

Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

Објављено пре

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су открили „преднемањићку временску капсулу“ из 9. века у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. века, који се простирао лепезасто на 30 хектара од врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!

Нова открића на вису код окуке Дрине у Зворнику и Малом Зворнику показују моћ српске државе у време кнежева из династије Властимировић. Са те тачке контролисан је веома значајан стратешки пут који је од античких времена повезивао Панонију и Далмацију.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Резултати ископавања су тако потврдили писана сведочанства ромејског цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке „крштене Србије“ на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веку, у време цара Ираклија.

– Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве, пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник, о чијем статусу сведочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од тог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је девојчица за коју по накиту који је пронађен знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва. Карактеристични прилози из њихових гробова омогућили су нам да време сахрањивања датујемо у 9. век, столеће раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град – каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још пре мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована VII упућено 872. године кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.

Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су у дубљим слојевима откривали остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем делу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе, па су, с обзиром на карактер налаза, археолози претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. века, доба кнеза Часлава.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Откриће српских гробова из 9. века у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу показало је научницима другачију слику.

– Огромна црква је урушена у време најезде варвара у 6. веку када су из града побегли Ромеји. Срби су у 9. веку желели да сахране покојнике у њен оригинални под, па су морали да копају кроз шут стар 300 година, а то се не ради случајно. То сведочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вековима пре савремених ископавања људи који су знали ко је ту био сахрањен и какво је било богатство прилога. Из гроба ратника однели су драгоцени мач и највероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас, чији су нам делови били довољни да схватимо да је реч о личности од великог значаја.

Крадљивци су однели и накит од племенитих метала који се вероватно налазио у дечјем гробу. Преостала огрлица од мозаичких стаклених перли и карактеристична минђушица недвосмислено су указивале на српску девојчицу високог рода. Храм са гробовима налази се изван српских бедема, што сведочи да је реч о цивилном насељу. Тај град „крштене Србије“ који живи од 9. века технички испуњава услове да буде један од седам српских градова које помиње цар Константин Порфирогенит – каже Ћирковић.

Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Гробни прилози слични овима са Орловина налажени су и раније, случајно, на простору од Цетине до Скадра, у долини Неретве, Босни, Подрињу, и уопште на целом простору на којем су, по наводима Константина Порфирогенита, живели Срби. Међутим, никада до сада није било археолошког контекста који би недвосмислено потврдио да је реч о Србима, а не о неким другим Словенима. Открића на Орловинама довела су до прекретнице у том смислу.

– И франачки анали, старији од Порфирогенитовог списа, сведоче да Људевит Посавски бежи из Паноније „код Срба који су народ који држи велики део Далмације“, али једини српски град из Порфирогенитовог списа који је несумњиво лоциран јесу Соли, односно данашња Тузла, што није близу Паноније. Делује вероватније да је Људевит Посавски побегао у овај град на Орловинама којем не знамо име, али захваљујући археологији знамо да се налазио на простору „крштене Србије“. Њено становништво је у мирном 7. и 8. веку живело у низијама, а затим је почело да се повлачи ка старим високим утврђењима због најезди Бугара, Франака и Угара. Град на Орловинама налази се на изузетно важном стратешком правцу који је међу првима био на удару у ратовима, па се угрожено становништво из Подриња овде највероватније повлачило од почетка 9. века, у доба Властимировића. Изузетан значај град је задржао све до рата кнеза Часлава са Угарима. Рат је започет на Дрини, а окончан Часлављевом смрћу на Сави. Орловине, хипотетички, заиста испуњавају услов да буду један од седам великих градова преднемњићке Србије. Одговор на то могу дати само даља истраживања – каже доцент др Дејан Радичевић, који је први започео археолошка истраживања на Орловинама, а сада је консултант екипе Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Ловци на мошти

Археолози су открили да се међу зидине наоса урушене цркве населила необична група људи у 6. веку, непосредно пошто су из града побегли Ромеји. У црквеном броду подигли су колибе и огњишта, што значи да нису осећали хришћанско страхопоштовање према храму.

– Постоји могућност, на основу писаних историјских сведочанстава из тог времена, да је реч о скупини варвара „дивљих копача“, које су црквени великодостојници у егзилу ангажовали да, за награду, ископају мошти, а они су се успут бавили скидањем и продајом црквених украса и пљачком гробова. На то указују и опустошене византијске гробнице из времена када је у цркви живела та необична група људи – објашњава Драган Ћирковић.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Велики Мали Зворник

Општина Мали Зворник је, за разлику од много већих и богатијих, напрегла све снаге и сакупила средства за конзервацију локалитета Орловине.

– Наша општина сматра да очување баштине и њено представљање спада у домен културе и туризма, али је и питање нашег опстанка. На тендеру је изабран извођач који ће конзервирати остатке монументалне цркве и уредити велику шетну стазу на простору града са видиковцима према Дрини и Зворничком језеру – каже Јефта Марковић из Туристичке организације Малог Зворника.

Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Аутор Борис Субашић

Извор:

Вечерње новости

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Хуманитарна организација „Млади за Космет“ из Подгорице предала вредну помоћ манастирима Високи Дечани и Бањска

Објављено пре

Од стране:

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Бањска. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“

Представници Хуманитарне организације „Млади за Космет“, чије се седиште налази у Подгорици, боравили су 20. и 21. јануара 2024. године на Косову и Метохији. Том приликом су предали средства прикупљена током своје традиционалне Божићне акције.

„Викенд по Богојављењу смо искористили да посјетимо и поклонимо се светињама Косова и Метохије, а уједно и уручимо средства која су прикупљена током Божићне акције. Подсјећамо да је током два мјесеца трајања акције прикупљено 27.000 евра“, објавили су из ХО „Млади за Космет“.

У Божићној акцији помогнуте српске светиње, породице и ХО „Мајка девет Југовића“ са Косова и Метохије

У Божићној акцији помогнути су:

Манастир Дубоки поток, општина Зубин Поток, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за радове на проширењу сувенирнице;

Манастир Бањска, у износу од 5.000 евра, који ће бити потрошени за котларницу;

Манастир Високи Дечани, у износу од 5.000 евра (3.000 евра ће бити искоришћено за манастирске потребе, а 2.000 евра за бити потрошено за завршетак радова на фасади куће породице Михајловић из Зубиног Потока);

Црква Светог Апостола и Јеванђелиста Луке у Витомирици, у износу од 2.500 евра, који ће бити потрошени за обнову те светиње;

Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.
Представници ХО „Млади за Космет“у Манастиру Грачаница. Фотографија је власништво ХО „Млади за Космет“.

Црква Усековања главе Светог Јована Крститеља у Пећи, у износу од 1.700 евра, који ће бити потрошени за куповину пећи на пелет;

Народне кухиње „Мајка девет Југовића“ из Грачанице и социјално-угрожене породице, у износу од 8.000 евра;

Породица Стошић из села Бостане, у износу од 1.750 евра, који ће бити потрошени за радове на столарији у кући те фамилије;

Издвојена и средства за Манастир Улије

Такође, 550 евра од Божићне акције је придодато средствима прикупљеним током Божићног хуманитарног турнира у стоном тенису и пикаду, који ће бити предати Манастиру Улије, општина Лепосавић. Средства ће бити искоришћена за наставак изградње заштитног зида око тог манастира.

„Круна путовања, као и увијек, биле су свете литургије, овог пута у манастирима Бањска и Високи Дечани. Седам вјекова које ти зидови чувају опомињу нас да никад не одустанемо од онога што је Господ крунисао мученичким вијенцем.

Хвала, браћо и сестре, на указаном повјерењу!

НЕМА ПРЕДАЈЕ!”, навели су из ХО „Млади за Космет“.

Портал Српска средњовековна историја поздравља ову акцију ХО „Млади за Космет“ и позива све своје читаоце из Црне Горе да се укључе у наредне акције те организације и да у складу са својом могућностима помажу све оне којима је помоћ потребна.

Извор: фејсбук страница ХО „Млади за Космет“

Прочитајте још:

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Наставите са читањем

Вести

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.
Реконструкција круне краљице Симониде. Круна је израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака. Фотографија је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена је новим значајним предметима, саопштено је из Историјског музеја Србије.

У наредном периоду посетиоци ће моћи да виде дело сликара Миодрага Петровића „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, које је позајмила породица Маравић, и реконструкцију круне краљице Симониде, која је недавно израђена у златарској радионици Марсела и Симона Чивљака по узору на круну са фреске краљице Симониде из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.
Слика „Краљ Петар I Карађорђевић на воловским колима”, дело сликара Миодрага Петровића. Слика је власништво породице Маравић. Фотографија слика је власништво Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку” је након отварања, како је и најављено, повремено обогаћивана новим предметима, што је привлачило додатно интересовање посетилаца.

Током претходне године, изложба је прво допуњена оловним печатом великог жупана Стефана Немање из друге половине XII века, откупљеним у Сан Марину од аукцијске куће „Артемиде асте”, златником од 20 динара краља Милана Обреновића из 1882. године и реконструкцијама жезла цара Душана и царице Јелене, која је старим техникама израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица, по узору на жезла са фреске цара Душана и царице Јелене из Манастира Лесново, а потом и кристалним бокалом са грбом Краљевине СХС и новчићима владара из династије Немањић.

У Историјски музеј Србије ускоро стиже још реконструкција круна

Изложба ће и у наредном периоду бити обогаћивана новим оригиналним предметима и новим реконструкцијама круна, као што су круне краља Михаила I Војисављевића, краља Твртка I Котроманића и деспота Ђурађа Бранковића, које су у процесу израде, саопштено је из Историјског музеја Србије.

Изложба „Чекајући сталну поставку”

Та институција културе је на изложби „Чекајући сталну поставку” пред посетиоце изнела највредније предмете из својих збирки. Међу њима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.

Изложба је конципирана тако да даје увид у поједине целине будуће сталне поставке. У централној и бочним салама презентовани су предмети који су припадали родоначелницима и њиховим наследницима из династија Карађорђевић и Обреновић. У остатку простора представљени су период преднемањићких и немањићких владара, пад српске средњовековне државе под османску власт, као и период Српске деспотовине.

Међу бројним оригиналним експонатима историјским значајем се пре свих издвајају инсигније краља Петра I Карађорђевића – шар, жезло, копча за плашт, крунидбени плашт и једина сачувана српска круна, изливена од гвоздене ручке топа вожда Карађорђа.

Идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки на изложби „Чекајући сталну поставку”

На изложби су премијерно представљене и идеалне реконструкције круна и одежди српских средњовековних владара и владарки. Оне су израђене у циљу освежавања колективног сећања на овај период српске историје.

Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.
Идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића. Аутор фотографије филиграниста Горан Ристовић Покимица.

Тако посетиоци имају прилику да виде реконструкције круна цара Душана, краља Милутина, деспота Стефана Лазаревића, царице Јелене и краљице Јелене Анђел, као и реконструкције одежди Михаила I Војисављевића, односно Милутина и Драгутина из периода ране младости.

Круне су ручно рађене старим техникама на основу сачуваних писаних извора и фресака из манастира Лесново, Манасија, Студеница и Сопоћани, а у консултацијама са бројним релевантним стручњацима.

Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Лесново. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Изузетна важност изложених оригиналних и реконструисаних предмета огледа се не само у томе што пружају драгоцене податке о њиховим власницима, већ и због чињенице да је сачуван само мали део заоставштине српских владарских династија.

Круне краља Милутина и деспота Стефана Лазаревића су биле представљене у Кини на осмом Међународном фестивал нематеријалне културне баштине, подржаном од стране УНЕСКА, где су привукле велику пажњу посетилаца.

Пратећи програми изложбе „Чекајући сталну поставку”

Сваке суботе од 13 часова у Музеју реализује програм под називом „Субота у Историјском музеју”, који представља разноврсне пратеће програме у оквиру изложбе „Чекајући сталну поставку” намењене свим узрастима.

Пратећи програми обухватају стручна вођења кроз актуелну изложбу, стручна вођења на посебне теме и креативне радионице за децу.

Више информација о пратећим програмима можете да пронађете на сајту и друштвеним мрежама Музеја.

Гостујућа изложба „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”

У посебном делу изложбеног простора Музеја, приказана је гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”.

Она представља тематски додатак изложби „Чекајући сталну поставку”. Аутори те изложбе су музејски саветник Јанко Врачар и Дејан Дошлић са Универзитета у Бањој Луци.

Извор: Данас

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Представљена реплика круне краља Милутина (фото, видео)

Наставите са читањем

Најчитаније