Вести

Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику

Објављено пре

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су открили „преднемањићку временску капсулу“ из 9. века у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. века, који се простирао лепезасто на 30 хектара од врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!

Нова открића на вису код окуке Дрине у Зворнику и Малом Зворнику показују моћ српске државе у време кнежева из династије Властимировић. Са те тачке контролисан је веома значајан стратешки пут који је од античких времена повезивао Панонију и Далмацију.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Резултати ископавања су тако потврдили писана сведочанства ромејског цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке „крштене Србије“ на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веку, у време цара Ираклија.

– Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве, пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник, о чијем статусу сведочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од тог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је девојчица за коју по накиту који је пронађен знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва. Карактеристични прилози из њихових гробова омогућили су нам да време сахрањивања датујемо у 9. век, столеће раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град – каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још пре мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована VII упућено 872. године кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.

Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су у дубљим слојевима откривали остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем делу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе, па су, с обзиром на карактер налаза, археолози претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. века, доба кнеза Часлава.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Откриће српских гробова из 9. века у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу показало је научницима другачију слику.

– Огромна црква је урушена у време најезде варвара у 6. веку када су из града побегли Ромеји. Срби су у 9. веку желели да сахране покојнике у њен оригинални под, па су морали да копају кроз шут стар 300 година, а то се не ради случајно. То сведочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вековима пре савремених ископавања људи који су знали ко је ту био сахрањен и какво је било богатство прилога. Из гроба ратника однели су драгоцени мач и највероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас, чији су нам делови били довољни да схватимо да је реч о личности од великог значаја.

Крадљивци су однели и накит од племенитих метала који се вероватно налазио у дечјем гробу. Преостала огрлица од мозаичких стаклених перли и карактеристична минђушица недвосмислено су указивале на српску девојчицу високог рода. Храм са гробовима налази се изван српских бедема, што сведочи да је реч о цивилном насељу. Тај град „крштене Србије“ који живи од 9. века технички испуњава услове да буде један од седам српских градова које помиње цар Константин Порфирогенит – каже Ћирковић.

Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Налази са археолошког локалитета Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Гробни прилози слични овима са Орловина налажени су и раније, случајно, на простору од Цетине до Скадра, у долини Неретве, Босни, Подрињу, и уопште на целом простору на којем су, по наводима Константина Порфирогенита, живели Срби. Међутим, никада до сада није било археолошког контекста који би недвосмислено потврдио да је реч о Србима, а не о неким другим Словенима. Открића на Орловинама довела су до прекретнице у том смислу.

– И франачки анали, старији од Порфирогенитовог списа, сведоче да Људевит Посавски бежи из Паноније „код Срба који су народ који држи велики део Далмације“, али једини српски град из Порфирогенитовог списа који је несумњиво лоциран јесу Соли, односно данашња Тузла, што није близу Паноније. Делује вероватније да је Људевит Посавски побегао у овај град на Орловинама којем не знамо име, али захваљујући археологији знамо да се налазио на простору „крштене Србије“. Њено становништво је у мирном 7. и 8. веку живело у низијама, а затим је почело да се повлачи ка старим високим утврђењима због најезди Бугара, Франака и Угара. Град на Орловинама налази се на изузетно важном стратешком правцу који је међу првима био на удару у ратовима, па се угрожено становништво из Подриња овде највероватније повлачило од почетка 9. века, у доба Властимировића. Изузетан значај град је задржао све до рата кнеза Часлава са Угарима. Рат је започет на Дрини, а окончан Часлављевом смрћу на Сави. Орловине, хипотетички, заиста испуњавају услов да буду један од седам великих градова преднемњићке Србије. Одговор на то могу дати само даља истраживања – каже доцент др Дејан Радичевић, који је први започео археолошка истраживања на Орловинама, а сада је консултант екипе Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Ловци на мошти

Археолози су открили да се међу зидине наоса урушене цркве населила необична група људи у 6. веку, непосредно пошто су из града побегли Ромеји. У црквеном броду подигли су колибе и огњишта, што значи да нису осећали хришћанско страхопоштовање према храму.

– Постоји могућност, на основу писаних историјских сведочанстава из тог времена, да је реч о скупини варвара „дивљих копача“, које су црквени великодостојници у егзилу ангажовали да, за награду, ископају мошти, а они су се успут бавили скидањем и продајом црквених украса и пљачком гробова. На то указују и опустошене византијске гробнице из времена када је у цркви живела та необична група људи – објашњава Драган Ћирковић.

Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.
Археолошки локалитет Орловине у Малом Зворнику. Фотографија је власништво Туристичке организације Мали Зворник.

Велики Мали Зворник

Општина Мали Зворник је, за разлику од много већих и богатијих, напрегла све снаге и сакупила средства за конзервацију локалитета Орловине.

– Наша општина сматра да очување баштине и њено представљање спада у домен културе и туризма, али је и питање нашег опстанка. На тендеру је изабран извођач који ће конзервирати остатке монументалне цркве и уредити велику шетну стазу на простору града са видиковцима према Дрини и Зворничком језеру – каже Јефта Марковић из Туристичке организације Малог Зворника.

Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Поглед са локалитета Орловине на насеље Дивич, општина Зворник (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Аутор Борис Субашић

Извор:

Вечерње новости

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У Куршумлији су недавно су завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице, једне од првих задужбина Стефана Немање.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Током извођења радова постављени су лампиони на бандерама уз прилазни пут до Манастира. Такође, на угловима непосредно уз Цркву Пресвете Богородице постављена су четири рефлектора на бандерама која осветљавају светињу.

За потребе полагања каблова за осветљење ископан је канал уз прилазни пут, због чега је вршено археолошко праћење радова. Надзор над извођењем тих радова вршио је археолог Милан Савић.

Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Радове је финансирала Општина Куршумлија са око два и по милиона динара, а извела их је Грађевинска дирекција Куршумлије.

Према најавама из Републичког завода за заштиту споменика културе, у плану је израда пројекта реконзервације остатака Манастира Пресвете Богородице, као и комплетно уређење тог комплекса и његова презентација.

Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Осветљени остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Са своје стране, Општина Куршумлија планира изградњу пешачке камене стазе до те светиње и постављање клупа и инфо табле.

Завршени радови на осветљењу Манастира Пресвете Богородице и најављени радови на уређењу тог комплекса радују сваког заљубљеника у српску средњовековну историју и уливају наду да су у питању радови који ће довести до покретања даљих археолошких истраживања тог локалитета и до покретања радова на самој обнови Манастира Пресвете Богородице.

Кратка историја Манастира Пресвете Богородице

Манастир Пресвете Богородице подигао је Стефан Немања, као господар Топлице, Расине, Ибра, Реке и Дубочице, у седмој деценији 12. века на месту рановизантијске светиње из 5. или 6. века, у близини ушћа реке Косанице у Топлицу.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

У периоду од 1455. до 1530. године Манастир је био активан, а пошто се не помиње у каснијим изворима верује се да је опустео.

Пресвета Богородица је сигурно напуштена након Велике сеобе Срба 1690. године. Даље пропадање Манастира су изазвале Османлије које су са те светиње скинуле оловни кров.

Након конзервације у 20. веку остаци Манастира Пресвете Богородице су сачувани од даљег пропадања, а његови темељи и зидине сведоче о његовој некадашњој величини и лепоти.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији стављен је под заштиту државе 1947. године. За непокретан споменик културе од изузетног значаја проглашен је 1979. године.

Извор: Општина Куршумлија

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Наставите са читањем

Актуелности

Отворена стална изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Плакат за изложбу „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

У Палати Голубачке тврђаве 17. новембра отворена је стална археолошка изложба „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“.

На изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве представљени су изузетни археолошки налази средњовековног оружја и делова ратничке опреме откривених током археолошких истраживања која су вршена од 2014. до 2019. године у оквиру Пројекта ревитализације Голубачке тврђаве.

Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Оклоп средњовековног витеза, ескпонат на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Поменути археолошки налази употпунили су слику о важној војној улози Голубачке тврђаве у средњем веку и осветлили су наоружање и вештину ратовања посаде утврђења, али и војски које су пробале да је освоје.

Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.
Керамичке бомбе, ескпонати на изложби „Ратничка опрема и наоружање Голубачке тврђаве“. Фотографије је власништво Тврђаве Голубачки град.

Изложбени експонати обухватају одабир од више десетина археолошких налаза средњовековног оружја и делова ратничке опреме из епоха ратовања и хладним и ватреним оружјем. Поред оригиналних предмета, изложбу употпуњују и бројни реквизити и модели, информативни панои и дигитални садржај.

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

Наставите са читањем

Вести

У средњовековној Ковинској тврђави приводе се крају овогодишња археолошка истраживања

Објављено пре

Од стране:

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

На локалитету Град у Ковину археолози завршавају овогодишња ископавања куле средњовековне тврђаве. Радове изводи Завод за заштиту споменика Панчево, а наручилац је Туристичка организација Ковин, која на поменутом локалитету, заједно са марином и макетом тока Дунава кроз Србију, планира да направи амбијенталну целину интересантну за посетиоце.

Археолошка истраживања у Ковинској тврђави – некад и сад

Археолошка истраживања на локалитету Град у Ковину започета су у другој половини прошлог века, када је откривена угарска средњовековна тврђава из 12. века. Након вишедеценијске паузе, Завод за заштиту споменика из Панчева 2019. године почео је ископавања куле, која је саграђена у 15. веку.

Археолошкиња Јасна Јованов каже да су на простору куле била видљива само четири контрафора, и то на њеној југозападној страни.

„Постепено смо кренули, из правца југа ка северу, да откривамо делове куле и открили смо темеље још четири контрафора на простору куле“, истиче Јасна Јованов.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Нађени су и остаци керамике и животињских костију, које научници обрађују и који ће бити предати Народном музеју у Панчеву.

План је да Ковинска тврђава постане туристичка дестинација

Тврђава у Ковину је некад имала велики стратешки значај и била је средиште жупаније. Запослени у Туристичкој организацији Ковин сматрају да би тврђава могла да буде интересантна за посетиоце и зато планирају градњу видиковца.

Директорка Туристичке организације Ковин Дивна Кирилов наводи да је план да посетиоци имају одличан поглед на Дунав, Дунавац, понтоне и пристан, где су смештена већа и мања наутичка пловила. Такође, у оближњем парку налази се и макета тока Дунава кроз Србију.

Следеће године Завод ће тражити средства од Министарства културе за санацију локалитета.

Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.
Остаци средњовековне Ковинске тврђаве. Фотографија је преузета са Википедије.

„Крајем 19. и у првој половини 20. века, са јужног дела Ковинске тврђаве узимана је земља за насип. Лес је доста порозан, осипа се и у лошем је стању. Пре него што било шта наставимо да радимо треба да санирамо лес на којем се налазе темељи тврђаве“, објашњава Јасна Јованов.

Туристичка организација Ковин планира да направи и реплику средњовековног моста, који ће водити од јединствене макете тока Дунава кроз Србију до археолошког локалитета, који ће до тада бити обезбеђен и на којем ће бити постављене инфо-табле.

Извор:

РТС

Прочитајте још:

У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Наставите са читањем

Најчитаније