Вести
Нова значајна открића археолога на локалитету Орловине у Малом Зворнику
Археолози су открили „преднемањићку временску капсулу“ из 9. века у остацима монументалне владичанске цркве на највишем нивоу огромног ромејског града из 6. века, који се простирао лепезасто на 30 хектара од врха брда Орловине до обале Дрине у Малом Зворнику!
Нова открића на вису код окуке Дрине у Зворнику и Малом Зворнику показују моћ српске државе у време кнежева из династије Властимировић. Са те тачке контролисан је веома значајан стратешки пут који је од античких времена повезивао Панонију и Далмацију.
Резултати ископавања су тако потврдили писана сведочанства ромејског цара Константина Порфирогенита о простирању преднемањићке „крштене Србије“ на територији римске провинције Далмације, али и његове тврдње да је христијанизација Срба почела још у 7. веку, у време цара Ираклија.
– Када смо скинули дебели слој вишевековног шута са пода огромног ромејског храма дугог 32 метра и широког 24 метра неочекивано смо у тлу, у десном западном углу наоса цркве, пронашли гроб у којем је сахрањен угледни српски ратник, о чијем статусу сведочи најбољи мач тог доба и опрема који су били покопани са њим. Дијагонално од тог гроба, уз саму олтарску преграду, сахрањена је девојчица за коју по накиту који је пронађен знамо да је припадала породици из елите тог српског друштва. Карактеристични прилози из њихових гробова омогућили су нам да време сахрањивања датујемо у 9. век, столеће раније од времена за које смо раније претпостављали да је на Орловинама формиран српски град – каже археолог Драган Ћирковић, руководилац теренских истраживања која се изводе под покровитељством Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Археолози су тако неочекивано добили материјалне доказе да је Србија у доба Властимировића била христијанизована, још пре мисије Ћирила и Методија. На то је до сада указивало само писмо папе Јована VII упућено 872. године кнезу Мутимиру Властимировићу, којим га обавештава да треба да се подреди обновљеној Панонској архиепископији у Сирмијуму, јер су њој Срби одраније припадали.
Истражујући Орловине од 2013. године, археолози су у дубљим слојевима откривали остатке великог византијског утврђеног града, који су у највишем делу били покривени новијим масивним српским одбрамбеним зидовима и јарковима. Пронађени су и алати и оружје из преднемањићке епохе, па су, с обзиром на карактер налаза, археолози претпоставили да се на Орловинама налазило значајно војно утврђење из 10. века, доба кнеза Часлава.
Откриће српских гробова из 9. века у тлу епископске цркве и карактеристичног посуђа за свакодневну употребу показало је научницима другачију слику.
– Огромна црква је урушена у време најезде варвара у 6. веку када су из града побегли Ромеји. Срби су у 9. веку желели да сахране покојнике у њен оригинални под, па су морали да копају кроз шут стар 300 година, а то се не ради случајно. То сведочи да су они били хришћани и да су поштовали посвећени простор храма и у његов наос сахрањивали само припаднике елите. Оба гроба су опљачкали вековима пре савремених ископавања људи који су знали ко је ту био сахрањен и какво је било богатство прилога. Из гроба ратника однели су драгоцени мач и највероватније мамузе, које су сахрањиване са ратницима, али су срећом оставили појас, чији су нам делови били довољни да схватимо да је реч о личности од великог значаја.
Крадљивци су однели и накит од племенитих метала који се вероватно налазио у дечјем гробу. Преостала огрлица од мозаичких стаклених перли и карактеристична минђушица недвосмислено су указивале на српску девојчицу високог рода. Храм са гробовима налази се изван српских бедема, што сведочи да је реч о цивилном насељу. Тај град „крштене Србије“ који живи од 9. века технички испуњава услове да буде један од седам српских градова које помиње цар Константин Порфирогенит – каже Ћирковић.
Гробни прилози слични овима са Орловина налажени су и раније, случајно, на простору од Цетине до Скадра, у долини Неретве, Босни, Подрињу, и уопште на целом простору на којем су, по наводима Константина Порфирогенита, живели Срби. Међутим, никада до сада није било археолошког контекста који би недвосмислено потврдио да је реч о Србима, а не о неким другим Словенима. Открића на Орловинама довела су до прекретнице у том смислу.
– И франачки анали, старији од Порфирогенитовог списа, сведоче да Људевит Посавски бежи из Паноније „код Срба који су народ који држи велики део Далмације“, али једини српски град из Порфирогенитовог списа који је несумњиво лоциран јесу Соли, односно данашња Тузла, што није близу Паноније. Делује вероватније да је Људевит Посавски побегао у овај град на Орловинама којем не знамо име, али захваљујући археологији знамо да се налазио на простору „крштене Србије“. Њено становништво је у мирном 7. и 8. веку живело у низијама, а затим је почело да се повлачи ка старим високим утврђењима због најезди Бугара, Франака и Угара. Град на Орловинама налази се на изузетно важном стратешком правцу који је међу првима био на удару у ратовима, па се угрожено становништво из Подриња овде највероватније повлачило од почетка 9. века, у доба Властимировића. Изузетан значај град је задржао све до рата кнеза Часлава са Угарима. Рат је започет на Дрини, а окончан Часлављевом смрћу на Сави. Орловине, хипотетички, заиста испуњавају услов да буду један од седам великих градова преднемњићке Србије. Одговор на то могу дати само даља истраживања – каже доцент др Дејан Радичевић, који је први започео археолошка истраживања на Орловинама, а сада је консултант екипе Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Ловци на мошти
Археолози су открили да се међу зидине наоса урушене цркве населила необична група људи у 6. веку, непосредно пошто су из града побегли Ромеји. У црквеном броду подигли су колибе и огњишта, што значи да нису осећали хришћанско страхопоштовање према храму.
– Постоји могућност, на основу писаних историјских сведочанстава из тог времена, да је реч о скупини варвара „дивљих копача“, које су црквени великодостојници у егзилу ангажовали да, за награду, ископају мошти, а они су се успут бавили скидањем и продајом црквених украса и пљачком гробова. На то указују и опустошене византијске гробнице из времена када је у цркви живела та необична група људи – објашњава Драган Ћирковић.
Велики Мали Зворник
Општина Мали Зворник је, за разлику од много већих и богатијих, напрегла све снаге и сакупила средства за конзервацију локалитета Орловине.
– Наша општина сматра да очување баштине и њено представљање спада у домен културе и туризма, али је и питање нашег опстанка. На тендеру је изабран извођач који ће конзервирати остатке монументалне цркве и уредити велику шетну стазу на простору града са видиковцима према Дрини и Зворничком језеру – каже Јефта Марковић из Туристичке организације Малог Зворника.
Аутор Борис Субашић
Извор:
Прочитајте још:
У Нишу откривена ранохришћанска некропола! (фото)
Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века
Мирослављево јеванђеље биће доступно јавности од четвртка, 7. новембра, до суботе, 9. новембра 2024. године, у Народном музеју Србије, саопштила је та музејска установа.
Посетиоци НМС-а имаће прилику да се током три дана уживо сретну са Мирослављевим јеванђељем, непроцењивим сведоком времена, ћириличним спомеником и културним добром од изузетног значаја.
Мирослављево јеванђеље
Мирослављево јеванђеље је у ствари богослужбена књига јеванђелистар, која садржи изборне делове из четири јеванђеља и у којој су текстови Новог завета прилагођени потребама литургије.
У питању је вероватно најстарији сачувани српскословенски ћирилични рукопис, настао током последње две деценије 12. века.
Оно је написано за хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање.
Има око 300 минијатура и украсних иницијала, а због њихове лепоте сматра се да је Мирослављево јеванђеље једна од најлепших рукописних књига на свету. Има 181 лист, односно 362 стране. Први лист почиње текстом Светог јеванђеља по Јовану.
Мирослављево јеванђеље су написали и украсили минијатурама, иницијалима и орнаментима дијак Глигорије и један или више његових сарадника.
Извор: Народни музеј Србије
Прочитајте још:
Народни музеј у Београду постао Народни музеј Србије
Министарство културе од Унеска тражи стручњаке за конзервацију Мирослављевог јеванђеља
Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)
Вести
Предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“ у уторак, 5. новембра 2024. године, у Сремској Митровици
У уторак, 5. новембра 2024. године, са почетком од 18 часова, у Музеју Срема у Сремској Митровици биће одржано предавање „Знамените жене Купиника – Ангелина Бранковић, Барбара Франкопан и Јелена Јакшић“.
На предавању ће говорити професорка средњовековне књижевности Светлана Томин, професор историје Борис Стојковски и археолог Перица Одобашић.
Модератор предавање биће студенткиња културологије Николина Одобашић.
Покровитељи трибине су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Општина Пећинци. Пријатељи трибине су Музеј Срема из Сремске Митровице, Завичајни музеј Рума и Културни центар „Пећинци“.
Предавање ће бити одржано у лапидаријуму Музеја у Срему. Адреса тог музеја је Трг Светог Стефана 15. Улаз на предавање је слободан.
Прочитајте још:
Вести
Трибина „Стари Рас – нова истраживања простора“ др Угљеше Војводића на Историјском институту Београд у четвртак, 10. октобра 2024.
У четвртак, 10. октобра 2024. године, са почетком у 12 часова у Историјском институту Београд др Угљеша Војводић одржаће трибину „Стари Рас – нова истраживања простора“.
Споменици културе са простора Старог Раса једни су од најбоље проучених. Резултати претходних истраживања у великој мери су осветлили хронологију настанка и живота административних и духовних центара својевремено централне области српске средњовековне државе.
Међутим, залеђе жупе је готово у потпуности остало у њиховој сенци, при чему су покушаји довођења појединачних локалитета и споменика у међусобну функционалну везу изостали. Између осталог, такав однос истражености условиле су и потешкоће у уочавању остатака руралних насеобина применом традиционалних метода археолошке проспекције.
У оквиру предавања биће приказани резултати нових истраживања која представљају покушај да се проникне у територијално простирање и организацију сеоских насеља, као и реконструкцију привредних и културних токова на простору средњовековне жупе Рас и касније истоимене нахије.
Обављена истраживања подразумевала су сумирање и ревизију резултата претходних проучавања писаних извора и материјалних трагова, док додатну базу података за изношење утемељенијих закључака о организацији насеља и привреде у залеђу пружа проучавање геопривредних одлика простора жупе у оквиру географскоинформационог система.
Трибина ће бити одржана у Историјском институту Београд, на првом спрату у сали 102 АВА центра САНУ, са почетком у 12 часова. Адреса Историјског института је Кнез Михајлова 36.
Биографија др Угљеше Војводића
Угљеша Војводић рођен је 28. новембра 1988. године у Београду.
Завршио је Основну школу „Ђура Даничић“ у Београду и Дванаесту београдску гимназију.
Године 2013. дипломирао је на Одељењу за археологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. На истом факултету 2015. године је мастерирао на тему „Археолошки аспекти властеоске сахране у средњовековној Србији“. Докторску дисертацију „Просторне студије и привредни обрасци средњовековне жупе и нахије Рас“ одбранио је 2023. године, такође на Филозофском факултету у Београду.
Од 2018. године ради у Археолошком институту у Београду, а тренутно звање му је научни сарадник. Члан је Српског археолошког друштва, Асоцијације за проучавање средњовековне и нововековне руралне археологије (RURALIA) и Српског комитета за византологију.
Учестововао је у пројектима „Процеси урбанизације и развоја средњовековног друштва“, од 2011. до 2019, „Српско-француско-немачка истраживања Царичиног града“, од 2012. до 2017, „Програм систематских археолошких истраживања манастира Студенице“, од 2012. до 2014. године, и „Заштитна археолошка истраживања у порти Петрове цркве“, 2021. и 2022 . године. Учесник је пројекта „Научно-истраживачки пројекат за Београдску тврђаву“, који траје од 2014. године.
Заједно са др Весном Бикић коруководилац је пројекта „Археолошка истраживања средњовековне тврђаве Копријан код Дољевца“, који траје од 2022. године.
Библиографија др Угљеше Војводића
Поглавља у монографијама и зборницима
Ivanović M. i Vojvodić U. 2016. The Marks of Nobility in the Archaeological Context, in: Byzantine Heritage and Serbian Art I. Processes of Byzantinisation and Serbian Archaeology, edd. V. Bikić, 159-165. Belgrade: The Serbian National Committee of Byzantine Studies, P.E. Službeni glasnik, Institute for Byzantine Studies, Serbian Academy of Science and Arts
Bikić V. i Vojvodić U. 2017. Pottery distribution and raw material resources in the area of medieval Ras, in Archaeotechnology studies, Raw material exploitation from prehistory to the Middle Ages, Edd. S. Vitezović, D. Antonović, 161-189. Belgrade: Serbian Archaeological Society
U. Vojvodić, Transhumance in medieval Serbia. Examples from the Pešter Plateau and northwestern slopes of the Prokletije Mountains, Ruralia XIII – Seasonal Settlement in the Medieval and Early Modern Countryside, Piers Dixon & Claudia Theune (eds), Sidestone Press, Leiden 2021, pp. 69-80.
T. Katić, U. Vojvodić, Transformation of the medieval urban landscape: from Serbian Ras to Ottoman Novi Pazar, in: Using Landscape in the Middle Ages in the Light of Interdisciplinary Research. Proceedings of the 6th International Scientific Conference on Mediaeval Archaeology of the Institute of Archaeology, Zagreb, 6th June 2019, eds. K. Botić at all, Zagreb 2021, 83-90.
У. Војводић, Поглед на резултате археолошких истраживања Цркве Светих апостола Петра и Павла у Расу, Ниш и Византија 18, Ниш 2020, 237-264.
Радови у научним часописима
Војводић У. 2015. Црква Св. Јована у Савову код Студенице. СаопштењаXLVII: 67-86.
Видосављевић В. и Војводић У. 2017. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару. Новопазарски зборник 40: 213-216.
Видосављевић В. и Војводић У. 2018. Извештај са заштитних археолошких истраживања локалитета Дубље изнад куће у Новом Пазару II. Новопазарски зборник 41: 223-226.
Т. Катић и У. Војводић, Границе жупе и нахије Рас у средњем и раном новом веку (14-16. век), Историјски часопис LXIX (2020), 127-154.
Извори: Историјски институт Београд, Археолошки институт
Прочитајте још:
-
Нема предаје
2.300,00 рсд
-
Кригла кнез Лазар
1.200,00 рсд
-
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Орао Немањића
2.000,00 рсд
-
Кригла цар Душан
1.200,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови2 годинеВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти2 годинеНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото1 годинаСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести2 годинеУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!