Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.
Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ 18. маја 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.
Ма Дејан Дошлић на предавању „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.
Дејан Дошлић је на предавању, између осталог, говорио о Твртку Котроманићу, његовом крунисању за краља и преузимању традиције династије Немањић. Такође, било је речи и о симболици грба Котроманића и шта на том грбу представљају љиљани.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија ма Дејана Дошлића
Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.
Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.
Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.
Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.
Средњовековна српска властела на фресци „Смрт Ане Дандоло“ у Цркви Свете Тројице у Манастиру Сопоћани. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Недавно је гост подкаста „Рубикон“ био др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.
Др Милош Ивановић је у емисији говорио о томе зашто је Душанов законик битан за српски народ, чему он дугује своју популарност и данас, шта може да се каже о поређењу српских законика тог доба са другим законицима у Европи и колико су средњевековни законици утицали на модерно српско формирање свести о држави.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Причао је и о томе шта је карактерисало српску властелу касног средње века, колико је јединствено то што је српска властела ратничка док је остала властела у Европи церемонијална и који су митови и легенде у виду вредносног идеала били присутни у то доба међу српском властелом.
Деспот Јован Оливер на ктиторској композицији у својој задужбини Манастиру Леснову. Фотографија је преузета са Википедије.
Говорио је и томе колико је важан Видовдан у средњем веку, а када почиње његово поштовање у модерно доба, као и где се и на који начин прави митолошка и вредносна веза између средњег века и модерне српске државе.
Водитељ ове емисије „Рубикон подкаст“ био је Милош Нинковић, а продуцент и уредник Небојша Лаић.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
Књига „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ аутора др Милоша Ивановића.
Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“, као и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Проф. др Драгољуб Марјановић на предавању „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, у Историјском музеју Србије одржано је предавање проф. др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“.
За разлику од свог оца – краља Стефана Дечанског и деде – краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ – светих Симеона и Саве, цару Стефану Душануизмакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви христа Пантократора у Манастиру Дечани. Фотографије је власништво Фонда Благо.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Одговоре на та питања потражите у видео-снимку предавања „Царска круна без светитељског ореола“.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Божић. Свима који данас славе најрадоснији хришћански празник желимо здравља, љубави, благостања уз традиционални поздрав: Мир Божији, Христос се роди!
Поводом Божићапортал Српска средњовековна историја за своје читаоце направио је избор најлепших фресака из српских средњовековних светиња на којима је приказано рођење Христово.
Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Рођење Христово, Црква Светог Јована у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.