Вести

У Прњавору отворена изложба посвећена бану Стефану II Котроманићу

Објављено пре

3 године

08.03.2023

Од стране:

Плакат за изложбу „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“ у Прњавору. Фотографија је власништво Народне библиотеке из Прњавора.

У просторијама Народне библиотеке у Прњавору јуче, 7. марта 2023. године, отворена је изложба посвећена бану Стефану II Котроманићу поводом 700 година од почетка његове самосталне владавине.

Аутор изложбе ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци рекао је Срни да је на овај начин покушао да широј јавности прикаже живот и владавину једне од најзначајнијих личности у историји средњовековне Босне.

_{Аутор изложбе Дејан Дошлић на отварању изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“ у Прњавору. Фотографија је власништво Народне библиотеке из Прњавора.}

„Посјетиоци ће моћи да виде родословно стабло породице бана Стефана. Дио изложбене поставке посвећен је економском успону средњовјековне Босне, јер је у време његове владавине дошло до развоја рударства, ковања новца, трговине и градова, свих елемената који су помогли каснијем јачању и развоју државе. Један пано посвећен је и његовој смрти“, навео је Дошлић.

Он је истакао да су посебно занимљиви феномени из периода владавине Стефана II Котроманића, као што су светац заштитник средњовековне Босне Свети Григорије Чудотворац, добри Бошњани и Црква босанска.

_{Посетиоци на отварању изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“ у Прњавору. Фотографија је власништво Народне библиотеке из Прњавора.}

„Иако изложба није обимна, било је потребно доста времена да се текст, слика и фотографије уклопе у једну цјелину разумљиву не само историчарима, него и посјетиоцима“, казао је Дошлић.

Народна библиотека Прњавор редовно организује предавања о историји српског народа

Директор Народне библиотеке у Прњавору Душан Марић нагласио је да та установа често за суграђане организује предавања са историјском тематиком. У томе одличну сарадњу имају са бањалучким Филозофским факултетом. У госте су им долазили и предавачи из Београда, Новог Сада и Косовске Митровице.

„Наши суграђани су имали прилику да више сазнају о цјелокупном историјском периоду од средњег вијека до данас. Драго нам је што за свако предавање влада велика заинтересованост“, рекао је Марић Срни.

Он је најавио да ће у Народној библиотеци у сарадњи са Српским просветним и културним друштвом „Просвјета“ из Прњавора и Бањалуке бити одржано предавање и промоција књиге „Српски просветитељи“. Такође, биће одржано и предавање у сарадњи са Академијом наука и умјетности Републике Српске.

Изложбена поставка посвећена животу и владавини бана Стефана II Котроманића биће отворена за посетиоце до 21. марта 2023. године.

Ова изложба претходно је гостовала у Градишци. Њен аутор се нада да ће она бити постављена у низу градова и општина Републике Српске.

Извор: РТРС

Прочитајте још:

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матејче – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену – почетак њене обнове

Марко Алексић одржао предавање „Српске земље прије Немањића“ у Бањој Луци

Следеће

Преминула схимонахиња Теодора, игуманија Манастира Грачанице

Не пропустите

Данас на Филозофском факултету у Новом Саду предавање „Разумевање Византије кроз време: жива стварност и историјска слика“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.