Плакат за предавање „Српски деспоти и њихова властела“. Фотографија је власништво Центра за културу Смедерево.
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властелеод 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. смедеревских светосавских свечаности, биће одржана предавање „Свети Сава и Византија“.
Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.
Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.
У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.
Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.
„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.
У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.
Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.
Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.
Констанантин XI Палеолог
Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.
Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.
Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.
Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.
Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.
У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.
Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.
Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.
Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.
Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.