Connect with us

Са друштвених мрежа

Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати

Објављено пре

Дело „Косовски бој“ сликара Адама Стефановића. Фотографија преузета са Википедије.
Дело „Косовски бој“ сликара Адама Стефановића. Фотографија преузета са Википедије.

Вероватно најтачнији исказ изречен у вези са Косовском битком из 1389. је да „ток и исход битке нису познати“. То се да закључити и из једног од најстаријих описа битке које доноси непознати раванички монах у свом спису „Слово о Светом кнезу Лазару“, написао је поводом годишњице Косовске битке др Милош Ивановић на свом профилу на Фејсбуку.

Сматра се да је његово дело настало између 1392. и 1398. године. Из његовог веома живог описа се не може пуно тога закључити, сем да су предводници обеју страна пострадали.

Божур и Споменик косовским јунацима на Газиместану, месту где се одиграла Косовска битка. Аутор фотографије је Стефан Брајковић.
Божур и Споменик косовским јунацима на Газиместану, месту где се одиграла Косовска битка. Аутор фотографије је Стефан Брајковић.

Одломак списа „Слово о Светом кнезу Лазару“

Одломак тог списа у преводу на савремени српски језик гласи:

„И причестивши се пречистих тајни, један другога изљубише. И праведни, дакле, праведну јарост покренувши, са свима њима срете начелника оне љуте војске на неком веома великом пољу. И беху веома, веома велики пукови обојице, ових, дакле, више од сто тисућа, а оних не мање од триста тисућа људи. Него, приклоните ми мисао своју, о свештени и богољубиви саборе, да чујете страшне и дивне оне повести. Срећу их као што се каза.

Муратово турбе на Газиместану код Косова Поља. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Муратово турбе на Газиместану код Косова Поља. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

И шта би? Бат неки и тутањ неизрециви чу се. Људи вапијаху, коњи вриштаху, мачеви звекет ствараху, стреле лећаху сунце заклањајући, трескови огњени трештаху, земља веома тутњаше, ваздух грмеше, и као димом тамним да се обавијаше, и војске са обе стране једна на другу удараху, мачеви се светлуцаху и земљу обасјаваху, а реке крви одасвуд, и свукуда многа трупла, као класје на жетви тако војници од оштрих мачева на земљу падаху, и поље оно изгледаше као језеро неко крвљу проливеном обагрено. И тако љутог оружника оног и крвопију са мноштвом његовим многим љутој смрти послаше.

Ћивот са моштима Светог кнеза Лазара. Фотографија је власништво Манастира Раванице.
Ћивот са моштима Светог кнеза Лазара. Фотографија је власништво Манастира Раванице.

А тада, тада, авај мени, и благочастивом и блаженом и самодржавном кнезу Лазару главу одсекоше и мноштво благородних и побожних хришћана похватавши погубише. И сви заједно венцем украсише се. Више пута и праведни у руке нечастивих допадају, не да би се они прославили, него да ови још светлији овенчавањем буду.“

Превод Томислав Јовановић.

Преузето са фејбук профила др Милоша Ивановића.

Прочитајте још:

Велико благо Музеја Српске православне цркве: Свечана одора кнеза Лазара

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Нове колекције на порталу Фонда „Благо“ – јавности доступне фотографије Љубостиње и Руденице

Објављено пре

Од стране:

Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Манастир Љубостиња, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд „Благо“ објавио је на својој страници на Фејсбуку да су на порталу те фондације постављени видео-снимци, фотографије и виртуелне туре Манастира Љубостиње и Манастира Руденице.

Новим колекцијама Фонд „Благо“ обогатио је своју већ богату и за српско културно наслеђе веома важну интернет презентацију.

Верујемо да ће нове колекције посвећене Љубостињи и Руденици допринети да се са њиховим благом од непроцењиве вредности упозна широк круг заљубљеника у српску средњовековну историју, како из домаће тако и из иностране јавности.

Надамо се и да ће поменуте колекције подстаћи многе да обиђу поменуте светиње и уживо виде вредне фреске и архитектуру које их красе.

Извор: фејсбук страница Фонда „Благо“

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Наставите са читањем

Вести

Реплика средњовековне шајке допловила под зидине Голубачке тврђаве

Објављено пре

Од стране:

Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво Тврђаве Голубачки град.
Шајка под зидинама Голубачке тврђаве. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

На фејсбук страници Тврђава Голубачки град недавно је објављено да је под зидине те тврђаве допловила средњовековна шајка.

„Посетиоци који буду желели да завире у чаролије Голубачке тврђаве из неког другог угла, ускоро ће то моћи да ураде тако што ће запловити овом шајком око самих зидина и уживати у сасвим новом доживљају“, пише у објави.

Вожња шајком по Дунаву око Голубачке тврђаве ускоро ће постати део понуде за бројне посетиоце тог споменика културе. Термин када ће шајка први пут запловити са посетиоцима биће ускоро објављен.

Кратка историја Голубачке тврђаве

Голубачка тврђава је утврђени град на десној обали Дунава пред улазом у Ђердапску клисуруУ историјским изворима први пут се помиње 1335. године као утврђење у којем се налази угарска војска. Она је свакако основана пре те године, али се не зна ко ју је подигао и када се то догодило.

Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.
Голубачка тврђава. Фотографија је власништво „Тврђаве Голубачки град“.

Током 14. и 15. века Угари, Турци и Срби смењивали су се у владавини над том тврђавом од изузетног стратешког значаја. У руке Турака Голубац је коначно пао 1458. године и са неколико кратких прекида остао је под њиховом влашћу до 1868. године, након чега је враћен у српске руке.

Након неколико година радова на обнови, Голубац је 2019. године отворен за посетиоце и одмах је постао права туристичка атракција, како за домаће, тако и за стране туристе.

Извор: фејсбук страница Тврђава Голубачки град

Прочитајте још:

Гром ударио у Шешир кулу Голубачке тврђаве (видео)

У току радови на поправци Шешир куле Голубачке тврђаве (фото)

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

Завршени радови на конзервацији фресака у поткуполном простору Цркве Свете Тројице Манастира Сопоћани (фото)

Објављено пре

Од стране:

Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Манастир Сопоћани, Црква Свете Тројице, задужбина краља Уроша. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

У Цркви Свете Тројице Манастира Сопоћани успешно су окончани конзерваторско-рестаураторски радови на зидном сликарству поткуполног простора, објављено је на фејсбук страници Републичког завода за заштиту споменика културе.

Детаљним увидом у конзерваторске интервенције закључено је да су минуциозним, деликатним и, пре свега, дубоко промишљеним приступом стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе остварили велики успех на очувању најлепших српских средњовековних фресака.

Кратка историја Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани је задужбина краља Уроша I (1243-1276) подигнута у шестој и седмој деценији 13. века у близини извора реке Рашке, недалеко од средњовековног Старог Раса, данашњег Новог Пазара.

Манастирска црква посвећена је Светој Тројици. Њени централни делови осликани су периоду од 1263. до 1268. године.

Храм Свете Тројице је зидан у рашком стилу (спој византијске и романичке архитектуре).

У Сопоћанима су сахрањени Ана Дандало, трећа жена краља Стефана Првовенчаног и мајка краља Уроша, велики кнез Ђорђе, син великог кнеза Вукана и брат од стрица краља Уроша, сам ктитор те светиње краљ Урош I и српски архиепископ Јоаникије I.

Прочитајте још:

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Црни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква

Круне српских средњовековних владара

Наставите са читањем

Најчитаније