Мултимедија

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Објављено пре

12 месеци

25.05.2023

Од стране:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.

Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ 18. маја 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.

_{Ма Дејан Дошлић на предавању „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.}

Дејан Дошлић је на предавању, између осталог, говорио о Твртку Котроманићу, његовом крунисању за краља и преузимању традиције династије Немањић. Такође, било је речи и о симболици грба Котроманића и шта на том грбу представљају љиљани.

Предавање је организовало удружење „Србско сабрање Баштионик“.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија ма Дејана Дошлића

Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.

Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.

Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.

Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.

Прочитајте још:

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“

Ознаке:istoričar Dejan Došlić predavanje „Ko je bio Tvrtko Kotromanić? Formiranje kraljevske ideologije“истакнуто историчар Дејан Дошлић предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“

Следеће

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Не пропустите

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Мултимедија

Манастир Љубостиња – задужбина кнегиње Милице

Објављено пре

2 месеца

05.03.2024

Од стране:

Редакција

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.

Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…

Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Манастир Љубостиња (Манастир Успења Пресвете Богородице), задужбина кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи

_{Слепа аркада са бифором јужне певнице Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Средишња велика розета јужне фасаде и део слепе аркаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Бифора западног травеја јужне фасаде Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице

_{Гроб кнегиње Милице у припрати Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Архангела Гаврила на западној страни северозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Данила Столпника на западној страни улаза јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Христ и Самарјанка на западној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Исцељење раслабљеног на источној страни јужне певнице у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Пророка Михеја у тамбуру куполе у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Светог Симеона на источној страни југозападног ступца у наосу Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи

_{Фреска кнеза Лазара и кнегиње Милице на северној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

_{Фреска Вука Лазаревића и Стефана Лазаревића на јужној страни западног зида припрате Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Љубостиње

Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.

Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.

Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.

Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.

Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.

За споменик културе је проглашена 1948. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашена 1979. године.

Извор за фотографије: Фонд Благо

Извор за текст: Републички завод за заштиту споменика културе и Фонд Благо

Погледајте још:

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Фото

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Објављено пре

3 месеца

26.01.2024

Од стране:

Редакција

Црква Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани. Фотографија је власништво Манастира Високи Дечани.

На фејсбук страници Манастира Високи Дечани објављено је неколико прелепих фотографије те светиње под снегом.

Кратка историја Манастира Високи Дечани

Високи Дечани су задужбина краља Стефана Уроша III (Стефана Дечанског) и краља Стефана Душана.

Црква Христа Пантократора зидана је од 1327. до 1335. године, а фрескописана је од 1335. до 1350. године.

Главни мајстор током изградње Дечана био је фра Вита из Котора, а извођење радова је надгледао архиепископ српски Данило II.

Извор: фејсбук страници Манастира Високи Дечани

Погледајте још:

Забелеле се Студеница и њена околина!

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Видео

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Објављено пре

10 месеци

14.07.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Писмено насљеђе Срба у Босни и Херцеговини“ у Модричи. Фотографија је власништво Клуба историчара Посавине.

Мср Жарко Б. Вељковић одржао је предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ у Модричи“, 1. јула 2023. године.

Предавање је организовао Клуб историчара Посавине, а спонзор предавања била је општина Модрича.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија мср Жарка Вељковића

Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.

Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.

Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.

Сарадник је Српског научног центра у Београду, члан-сарадник Матице српске и сарадник РТС-а на пројектима класичне старине, где је учестовао у стварању образовне серије од пет епизода„Митологије београдских фасада“ (2016).

_{Корице књиге поезије „Верси дубровачки у славу“ Жарка Б. Вељковића. Фотографија је власништво Жарка Б. Вељковића.}

Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)