Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.
Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ 18. маја 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.
Дејан Дошлић је на предавању, између осталог, говорио о Твртку Котроманићу, његовом крунисању за краља и преузимању традиције династије Немањић. Такође, било је речи и о симболици грба Котроманића и шта на том грбу представљају љиљани.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија ма Дејана Дошлића
Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.
Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.
Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.
Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.
Црква Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи, задужбини кнегиње Милице. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.
Фонд Благо недавно је објавио на свом сајту објавио фотографије Манастира Љубостиње, задужбине кнегиње Милице. Уредници сајта Српска средњовековна историја направили су свој избор фотографија те светиње које вам доносе у овој галерији. Верујемо да ћете уживати у сјајним фотографијама Љубостиње, њеној архитектури, њеним розетама и бифорама, њеним фрескама…
Спољашњи изглед Манастира Љубостиње и Цркве Успења Пресвете Богородице
Бифоре и розете на Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубостињи
Унутрашњост Цркве Успења Пресвете Богородице
Владарски портрети у Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Љубоситињи
Кратка историја Манастира Љубостиње
Манастир Љубостињу код Трстеника, са Црквом Успења Пресвете Богородице, подигла је кнегиња Милица, као своју задужбину и гробну цркву. Према једном мишљењу, Манастир је подигнут пред Косовску битку 1389. године. Према другом мишљењу, Љубостиња је подигнута пред крај 14. века.
Градитељ Љубостиње био је Раде Боровић, који је уклесао своје име на улазном порталу.
Основа Цркве је у облику развијеног триконхоса са куполом, док је припрата замишљена као дворана квадратне основе надвишена слепом калотом. Фасаде су биле бојене, тако да подражавају наизменично смењивање редова камена и опеке, и богато украшене каменим розетама, преплетном орнаментиком на украсним архиволтама, оквирима прозора и врата, типичном декорацијом моравске школе.
Током владавине Османлија Љубостиња је више пута страдала. У 17. веку је обновљена њена архитектура, крајем 18. века живопис, а 1851. године додатно је измењен првобитни изглед грађевине. Старији конак на западној страни је монументална грађевина из времена кнеза Милоша.
Конзерваторско-рестаураторски радови су обављани на архитектури и живопису од краја шездесетих до осамдесетих година 20. века.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија мср Жарка Вељковића
Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.
Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.
Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.
Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.