На брду изнад Манастира Светих Архангела, неколико километара од Призрена, налазе се остаци средњовековне тврђаве Вишеград.

Вишеград је настао у време Ромејског царства као тврђава чији је задатак био да штити пут из Средачке и Сиринићке жупе у град Призрен.

Неки извори га називају и Призренац, па због тога треба скренути пажњу да се Призренац бистрички не меша са тврђавом Призренац која се налази близу Новог Брда.

Вишеград је био мале површине и у њега се улазило кроз кулу, која је данас делимично очувана. У њему се налазила Црква Светог Николе.

Краљ Стефан Урош II Милутин је дао град Вишеград и Цркву Светог Николе призренском епископу као ризницу. Епископ је имао дужност да тврђави обезбеди посаду.

Манастир Светих Архангела и Вишеград

Када је средином 14. века подигао Манастир Светих Архангела, цар Стефан Душан је град Вишеград приложио својој задужбини. Од тада Вишеград дели судбину Душановог здања. Призренска епископија је заузврат добила нове поседе.

Град Вишеград и утврђени Манастир Светих Архангела градитељи су повезали бедемима, а они су данас у рушевинама.

Вишеград је постао Горњи град, а Манастир Светих Архангела Доњи град.

Преко реке Призренске Бистрице био је изграђен камени мост. Њиме се долазило до куле кроз коју се улазило у Доњи град.

Године 1455. Манастир Светих Архангела и Вишеград освојиле су Османлије. Светиња и град су под Османлијама разрушени и у таквом стању се и данас налазе.

Прочитајте још:

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Средњовековни Звечан – град бурне прошлости

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Препоручујемо:

Цар Душан – керамичка фигура

На излазу из Моравичке клисуре, десетак километара северно од Алексинца, налазе се остаци средњовековне тврђаве Болван…

Трг у Болвану

Болван је у средњем веку истовремено био и трг и тврђава.

Трг у Болвану први пут се у изворима помиње у повељи монахиње Евгеније (кнегиње Милице) Манастиру Светог Пантелејмона из 1395. године. Монахиња Евгенија је тим документом светогорском манастиру дала 500 крушаца (груменова) соли и два човека са болванског трга – Доју Балушевића и Рашу Рађевића.

На тргу у Болвану налазили су се магацини соли и царинарница, за со која је увожена из Угарске.

Тврђава Болван

Тврђава Болван подигнута је на два врха једног брда на излазу из Моравичке клисуре. На већем врху је била подигнута бранич кула, која је имала готово правилну квадратну основу. Зидови су јој били дебљине око 2,2 метра.

На мањем врху се такође налазила кула, која је са остатком тврђаве највероватније била повезана бедемом.

Данас су видљиви остаци бранич куле и бедема. На основу остатака тих бедема могуће је наслутити где су се налазиле још две куле.

Прекопута тврђаве, на другој страни реке Моравице, налазила се кула, која је заједно са Болваном затварала излаз из клисуре.

Тврђави је било немогуће прићи са севера и истока због реке, а са запада због стрме стране брда. Са југа је био могућ приступ, па је због тога са те стране ископан шанац.

Тврђава у Болвану имала је неколико улога. Прва је била заштита болванског трга. Друга је била заштита дела Цариградског друма. Тај део пута је ишао од места Horeum Margi (Ћуприје), преко Болвана, поред Липовца, на Топоницу, па у Ниш. Трећа улога је била заштита границе према Османском царству, у склопу Липовачког крајишта које је обухватало простор Липовца и Болвана.

Сматра се да је тврђава Болван сигурно постојала у другој половини 14. века, а могуће је и раније. Први пут у изворима она се помиње у „Житију деспота Стефана Лазаревића“, делу које је у четвртој деценији 15. века написао Константин Филозоф.

Мусин поход на Србију 1413. године и освајање Болвана

У поменутом житију Константин Филозоф описује и поход из 1413. године османлијског принца Мусе на Србију, којом је тада владао деспот Стефан Лазаревић.

Муса је најпре поразио свог одметнутог војводу Хамзу и освојио његове градове Соколац и Сврљиг. Када је завршио са Хамзом, „дође у српске пределе и заузе Болван, пошто су се престрашили они који су у њему и који су га предали“. Дакле, браниоци Болвана су предали град османлијском принцу. У том походу Муса је у Деспотовини освојио и Липовац, Сталаћ и Копријан.

Исте године Муса је поражен у сукобу са широком коалицијом владара и великаша са Балкана које су предводили његов брат Мехмед, потоњи османлијски султан, и деспот Стефан Лазаревић. Након Мусиног пораза и погубљења, његове поседе је преузео Мехмед. Он је деспоту Стефану вратио области и градове које је освојио Муса, укључујући и Болван.

Болван је под османлијску власт коначно пао у српско-турском рату 1427-1428. године, у време владавине султана Мурата II.

Прочитајте још:

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље

Бранич куле српских средњовековних тврђава – последње упориште одбране

После битке код Ангоре 1402, деспот Стефан склопио је 1403/1404. године споразум са угарским краљем Жигмундом и ступио у вазални однос према њему, а заузврат је добио Београд и друге поседе у Угарској.

Деспот Стефан је претворио Београд у српску престоницу, стратешку тачку отпора према Османлијама, привредни и културни центар Србије.

Деспот је у Београдској тврђави током прве деценије 15. века преуредио стари византијски кастел, подигавши на његовом месту замак, који су чинили двор, зидине, осам кула и помоћни објекти.

Замак је био пресечен на два неједнака дела зидом на чијој средини се налазила донжон кула.

У мањем, западном делу налазио се деспотов двор, са вратима која су водила према Западном подграђу и луци.

У већем, источном делу налазиле су се помоћне зграде и главни улаз у замак. Улаз је био окренут према истоку и био је брањен једном кулом и покретним мостом.

Деспотов замак уништен је 8. октобра 1690. године у великој експлозији у једној од његових кула. Експлозија се догодила у тренутку када су Османлије опседале град који су држали Аустријанци.

Данас је у Београдској тврђави могуће видети остатке Деспотовог замка у непосредној близини Дефтердареве капије.

Прочитајте још:

Козник – величанствена тврђава кнеза Лазара и челника Радича

Вршачка кула – тврђава деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурађа Бранковића

Тврђава Борач – место у којем су краљ Жигмунд и деспот Стефан издавали повеље