У Грачаници на Косову и Метохији од 16. до 18. септембра одржан је 6. Међународни витешки фестивал „Штит“.

Организатори фестивала били су Витешко удружење „Ред змаја“ из Грачанице, Витешко удружење „Бели орлови“ из Београда, Културно-просветна заједница Косова и Метохије и Средњовековни тематски парк „Ордо драконис“.

Током три дана трајања фестивала посетиоци су уживали у стреличарству, бацању секира, бацању копља, мачевању, ковању, приказним борбама витезова…

Уживајте у фотографијама са фестивала!

Извор: фејбукс страница „Shield festival – Gračanica“

Прочитајте још:

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази археолошки локалитет Марина кула, чиме је дошло до уништавања великог дела тог изузетно значајног археолошког локалитета. То је нови случај уништавања културно-историјских споменика и археолошких локалитета од прворазредног значаја у Србији.

Шта је то што повезује Марину кулу у Куршумлији, Београдску тврђаву, Смедеревску тврђаву, ранохришћанску базилику код Беле Паланке, Мирослављево јеванђеље?

Ако бисте помислили да их повезује уништавање нашег културно-историјског наслеђа били бисте у праву.

На ту девастацију српска стручна и научна јавност углавном ћути, на сву жалост. Ћути већина нас историчара, ћути већина наших колега историчара уметности и археолога, а најгоре од свега – ћуте заводи за заштиту споменика културе који су надлежни за чување и заштиту тог наслеђа (или реагују, али се о томе не оглашавају у јавности).

Џаба нам обновљени Народни музеј, Голубачка тврђава, Ужичка тврђава, џаба нам конзервација и рестаурација слике Крунисање цара Душана од Паје Јовановића, џаба нам споменици средњовековним српским владарима Стефану Немањи, кнезу Лазару, деспоту Стефану Лазаревићу, када се са друге стране уништавају културно-историјски споменици и археолошки локалитети од прворазредног значаја.

Нисмо спасили и сачували амбијент Београдске тврђаве, дозволили смо уништавање археолошких локалитета у Смедеревској тврђави и Мариној кули, немо смо гледали затрпавање ранохришћанске базилике код Беле Паланке. Не смемо више да ћутимо. Морамо да дигнемо свој глас против овог културоцида како се он више нигде у Србији не би поновио.

Сачувајмо наше културно-историјске споменике и археолошке локалитете! Сачувајмо себе!

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Научни скуп трајао је од 26. до 28. новембра у Пролом Бањи и Куршумлији и био је посвећен Светој Анастасији, супрузи Стефана Немање и мајци Светог Саве, која се подвизавала у Манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији. Организатор скупа била је Православна епархија нишка, у сарадњи са Православним богословским факултетом Универзитета у Београду, Матицом српском и удружењем Монс Хемус.

Поздравним словом његово Преосвештенство епископ нишки господин Арсеније званично је отворио скуп еминентних стручњака из области теологије, археологије, историје, историје уметности и архитектуре.

У оквиру скупа била је отворена и документарна изложба „Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији: сто година од првих археолошких ископавања“, коју су приредили др Емина Зечевић (Народни музеј Београд) и докторанд археологије Милан Савић из Куршумлије.

У недељу 28. новембра у Манастиру Светог Николе у Куршумлији одржана је света архијерејска литургија, а након тога учесници су обишли Манастир Пресвете Богородице чиме је скуп званично завршен.

Домаћин скупа била је А. Д. Планинка из Куршумлије.

Извор:

Фејсбук страница Пролом Бање

Прочитајте још:

Међународни фото-конкурс „Наслеђе од камена и неба“

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина