Фото

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Објављено пре

Маглички замак
Маглички замак. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

У суботу 25. маја 2019. године одржан је трећи Маглич фест, који је посетило неколико хиљада људи из Краљева и целе Србије. Предиван замак, лепо време, штандови са сувенирима, моћни витезови, средњовековна музика, гађање луком и стрелом учинили су да се бројни посетиоци опусте и уживају, те да са Маглич феста понесу лепе утиске и успомене.

Маглички замак се налази у долини Ибра, двадесетак километара југозападно од Краљева. Не зна се када је тачно изграђен, а у писаним изворима се први пут помиње половином XIV века у Житију архиепископа Данила II, који је тај град добио за ризницу Српске архиепископије и у њему подигао прекрасне палате и остале келије. У унутрашњости Маглича су видљиви остаци неколико здања, попут Цркве Светог Ђорђа и Палате.

У последњих неколико година ради се на популаризацији те тврђаве међу домаћим и страним туристима. Манифестацију Маглич фест сваке године организује Туристичка организација Краљева са циљем да што више људи обиђе тај замак и пуни позитивних утисака пронесу реч о изузетности тог културно-историјског споменика.

Маглич фест 2019. године
Туристичка информациона табла за Маглички замак.
Маглич фест 2019. године
Маглички замак фотографисан са друге обале Ибра.
Маглич фест 2019. године
Ред за прелазак висећег моста преко Ибра код Маглича.
Маглич фест 2019. године
Маглички замак фотографисан са висећег моста преко Ибра.
Маглич фест 2019. године
Посетиоци Маглич феста прелазе Ибар у чамцу и избегавају ред за прелазак преко висећег моста.
Маглич фест 2019. године
Посетилац Маглич феста гађа мету луком и стрелом.
Маглич фест 2019. године
Унутрашњост Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Остаци Палате Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Поглед на Ибар са Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Куле Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Унутрашњост Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Унутрашњост, зидине са круништима и донжон кула Магличког замка.
Маглич фест 2019. године
Поглед на Ибар са Магличког замка.

Извор:

Обновимо Маглич

Прочитајте још:

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Фото

У Грачаници одржан 6. Витешки фестивал „Штит“

Објављено пре

Од стране:

Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.

У Грачаници на Косову и Метохији од 16. до 18. септембра одржан је 6. Међународни витешки фестивал „Штит“.

Организатори фестивала били су Витешко удружење „Ред змаја“ из ГрачаницеВитешко удружење „Бели орлови“ из БеоградаКултурно-просветна заједница Косова и Метохије и Средњовековни тематски парк „Ордо драконис“.

Током три дана трајања фестивала посетиоци су уживали у стреличарствубацању секирабацању копљамачевањуковањуприказним борбама витезова

Уживајте у фотографијама са фестивала!

Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.
Међународни витешки фестивал „Штит“ у Грачаници. Аутор фотографије је Радован Антић. Власништво над фотографијом Витешки ред Ред змаја из Грачанице.

Извор: фејбукс страница Shield festival – Gračanica

Прочитајте још:

Отворена изложба „Моравска Србија: између стварности и легенде“ у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Изложба икона грчких мајстора траје до 7. октобра 2022. године у Народном музеју Краљева

Наставите са читањем

Aуторски текстови

Нови културоцид у Србији: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Објављено пре

Од стране:

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Радовима на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре „поједен“ је део брда на којем се налази археолошки локалитет Марина кула, чиме је дошло до уништавања великог дела тог изузетно значајног археолошког локалитета. То је нови случај уништавања културно-историјских споменика и археолошких локалитета од прворазредног значаја у Србији.

Шта је то што повезује Марину кулу у Куршумлији, Београдску тврђаву, Смедеревску тврђаву, ранохришћанску базилику код Беле Паланке, Мирослављево јеванђеље?

Ако бисте помислили да их повезује уништавање нашег културно-историјског наслеђа били бисте у праву.

На ту девастацију српска стручна и научна јавност углавном ћути, на сву жалост. Ћути већина нас историчара, ћути већина наших колега историчара уметности и археолога, а најгоре од свега – ћуте заводи за заштиту споменика културе који су надлежни за чување и заштиту тог наслеђа (или реагују, али се о томе не оглашавају у јавности).

Џаба нам обновљени Народни музеј, Голубачка тврђава, Ужичка тврђава, џаба нам конзервација и рестаурација слике Крунисање цара Душана од Паје Јовановића, џаба нам споменици средњовековним српским владарима Стефану Немањи, кнезу Лазару, деспоту Стефану Лазаревићу, када се са друге стране уништавају културно-историјски споменици и археолошки локалитети од прворазредног значаја.

Нисмо спасили и сачували амбијент Београдске тврђаве, дозволили смо уништавање археолошких локалитета у Смедеревској тврђави и Мариној кули, немо смо гледали затрпавање ранохришћанске базилике код Беле Паланке. Не смемо више да ћутимо. Морамо да дигнемо свој глас против овог културоцида како се он више нигде у Србији не би поновио.

Сачувајмо наше културно-историјске споменике и археолошке локалитете! Сачувајмо себе!

Прочитајте још:

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

7
19
Наставите са читањем

Догађаји

У Пролом Бањи одржан научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“

Објављено пре

Од стране:

Научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“. Аутор фотографије Милан Савић.
Научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“. Аутор фотографије Милан Савић.

Научни скуп трајао је од 26. до 28. новембра у Пролом Бањи и Куршумлији и био је посвећен Светој Анастасији, супрузи Стефана Немање и мајци Светог Саве, која се подвизавала у Манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији. Организатор скупа била је Православна епархија нишка, у сарадњи са Православним богословским факултетом Универзитета у Београду, Матицом српском и удружењем Монс Хемус.

Поздравним словом његово Преосвештенство епископ нишки господин Арсеније званично је отворио скуп еминентних стручњака из области теологије, археологије, историје, историје уметности и архитектуре.

У оквиру скупа била је отворена и документарна изложба „Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији: сто година од првих археолошких ископавања“, коју су приредили др Емина Зечевић (Народни музеј Београд) и докторанд археологије Милан Савић из Куршумлије.

У недељу 28. новембра у Манастиру Светог Николе у Куршумлији одржана је света архијерејска литургија, а након тога учесници су обишли Манастир Пресвете Богородице чиме је скуп званично завршен.

Домаћин скупа била је А. Д. Планинка из Куршумлије.

Извор:

Фејсбук страница Пролом Бање

Прочитајте још:

Међународни фото-конкурс „Наслеђе од камена и неба“

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Наставите са читањем

Најчитаније