Вести

Приводи се крају обнова једног дела Ужичке тврђаве

Објављено пре

4 године

14.10.2021

Од стране:

Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.

Ужичка тврђава је током лета 2021. године добила нови изглед, на задовољство бројних заљубљеника у историју и људи који се брину за очување српског културно-историјског наслеђа. У њену реконструкцију и конзервацију до сада је уложено око 60 милиона динара.

У току су завршни радови тренутне фазе, казао је 23. септембра заменик градоначелника Ужица Драгољуб Стојадиновић, уз подсећање да је до сада у рестаурацију и конзервацију Ужичке трђаве уложено око 60 милиона динара. Из буџета града издвојено је око 16 милиона динара, Република Србија је преко ресорних министарстава издвојила око 35 милиона динара, а препознајући значај и потенцијал ужичке средњевековне тврђаве Амбасада Сједињених Америчких држава подржала је радове са око 8 милиона динара.

„Током свих досадашњих радова извршена је рестаурација и конзервација горњег, средњег и доњег града, обновљени су кула и казамат. Ти радови су при крају. Остало је да се изнад казамата уради хидроизолација и заврши уређење стазе са које ће се пружати прелеп поглед на наш град. Добили смо средства од Министарства трговине туризма и телекомуиникација у износу од 10 милона динара за геотехничка и геомеханичка истраживања за будући мост који би требало да повеже магистралу и тврђаву. Тендер је расписан и очекујемо да ускоро добијемо извођача, како би следеће године могли да кренемо у изградњу моста који ће, сам по себи, заиста бити атракција“, објаснио је Стодајиновић 23. септембра у изјави коју је пренео сајт Града Ужица.

Он је додао да ће када све што је планирано буде завршено бити заокружена туристичка понуда, јер ће, поред Ужичке тврђаве, туристи и посетиоци моћи да виде и хидроцентралу на Ђетињи, која је подигнута 1900. године, и да у Србији јединственом Зеленом стазом стигну до Неолитског насеља, које ће такође ускоро бити завршено.

Стојадиновић је најавио нове радове на Ужичкој тврђави.

„У току је израда пројеката за водену кулу и нови видиковац, па се надам да ћемо, наравно уз помоћ државе, наставити реконструкцију нашег Старог града“, закључио је Стојадиновић.

Ужичка тврђава

Ужице се у изворима први пут помиње 1329. године.

Сама Ужичка тврђава подигнута је у време кнеза Војислава, господара Ужица од 1355. до 1363. године, или жупана Николе Алтомановића, господара Ужица од 1366/1367. до 1373. године.

Под османлијску власт Ужице је пало између 1459. и 1463. године.

Године 1862. Турци су напустили Ужице, а већ наредне 1863. године срушена је Ужичка тврђава, чиме су испоштоване одредбе Протокола Конференције у Канлиџи које су се односиле на Ужице.

Године 2017. почела је конзервација и рестаурација Ужичког града, а 2019. године започети су радови на обнови цитаделе, који се ових дана приводе крају.

Прочитајте још:

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Следеће

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Не пропустите

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.