Вести

Приводи се крају обнова једног дела Ужичке тврђаве

Објављено пре

4 године

14.10.2021

Од стране:

Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.

Ужичка тврђава је током лета 2021. године добила нови изглед, на задовољство бројних заљубљеника у историју и људи који се брину за очување српског културно-историјског наслеђа. У њену реконструкцију и конзервацију до сада је уложено око 60 милиона динара.

У току су завршни радови тренутне фазе, казао је 23. септембра заменик градоначелника Ужица Драгољуб Стојадиновић, уз подсећање да је до сада у рестаурацију и конзервацију Ужичке трђаве уложено око 60 милиона динара. Из буџета града издвојено је око 16 милиона динара, Република Србија је преко ресорних министарстава издвојила око 35 милиона динара, а препознајући значај и потенцијал ужичке средњевековне тврђаве Амбасада Сједињених Америчких држава подржала је радове са око 8 милиона динара.

„Током свих досадашњих радова извршена је рестаурација и конзервација горњег, средњег и доњег града, обновљени су кула и казамат. Ти радови су при крају. Остало је да се изнад казамата уради хидроизолација и заврши уређење стазе са које ће се пружати прелеп поглед на наш град. Добили смо средства од Министарства трговине туризма и телекомуиникација у износу од 10 милона динара за геотехничка и геомеханичка истраживања за будући мост који би требало да повеже магистралу и тврђаву. Тендер је расписан и очекујемо да ускоро добијемо извођача, како би следеће године могли да кренемо у изградњу моста који ће, сам по себи, заиста бити атракција“, објаснио је Стодајиновић 23. септембра у изјави коју је пренео сајт Града Ужица.

Он је додао да ће када све што је планирано буде завршено бити заокружена туристичка понуда, јер ће, поред Ужичке тврђаве, туристи и посетиоци моћи да виде и хидроцентралу на Ђетињи, која је подигнута 1900. године, и да у Србији јединственом Зеленом стазом стигну до Неолитског насеља, које ће такође ускоро бити завршено.

Стојадиновић је најавио нове радове на Ужичкој тврђави.

„У току је израда пројеката за водену кулу и нови видиковац, па се надам да ћемо, наравно уз помоћ државе, наставити реконструкцију нашег Старог града“, закључио је Стојадиновић.

Ужичка тврђава

Ужице се у изворима први пут помиње 1329. године.

Сама Ужичка тврђава подигнута је у време кнеза Војислава, господара Ужица од 1355. до 1363. године, или жупана Николе Алтомановића, господара Ужица од 1366/1367. до 1373. године.

Под османлијску власт Ужице је пало између 1459. и 1463. године.

Године 1862. Турци су напустили Ужице, а већ наредне 1863. године срушена је Ужичка тврђава, чиме су испоштоване одредбе Протокола Конференције у Канлиџи које су се односиле на Ужице.

Године 2017. почела је конзервација и рестаурација Ужичког града, а 2019. године започети су радови на обнови цитаделе, који се ових дана приводе крају.

Прочитајте још:

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Следеће

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Не пропустите

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Музички фестивал „Korvingrad jam experience“ у Дољевцу за обнову тврђаве Копријан

Објављено пре

5 дана

10.07.2025

Од стране:

Редакција

Делимично обновљене куле и зидине тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.

Музичка манифестација „Korvingrad jam experience“ биће одржана 10, 11. и 12. јула 2025. године на аутентичној локацији бивше кланице у Дољевцу, са циљем прикупљања средстава за обнову једне од зидина тврђаве Корвинград (Копријан).

Током три вечери посетиоце очекује 10 концерата различитих жанрова, од рока и фолка до електронске музике, као и 10 музичких филмова.

Међу учесницима фестивала „Korvingrad jam experience“ су:

10. јул – легенда домаће рок сцене Ален Исламовић;

11. јул – музичко-визуелни спектакл познатог ди-џеја Дејана Милићевића;

12. јул – јединствена комбинација електро-фолка Бобана Здравковића и госта из Бугарске ди-џеја Жороа.

_{Радови на обнови једне од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

Музичари ће наступати на два стејџа, док ће на три платна током трајања фестивала бити приказивани одабрани музички филмови, који ће додатно допринети уметничкој и едукативној атмосфери догађаја.

Цена улазнице по вечери износи 1.000 динара, док комплет улазница за сва три дана кошта 1.500 динара. Карте се могу купити на сајту www.tickets.rs и у самој кланици. За посетиоце су обезбеђени бесплатани кампинг, спортски терени и базен.

Историја Копријана

Копријан је средњовековни град, који се налази једанаест километара јужно од Ниша, на једном брду близу ушћа Топлице у Јужну Мораву. Копријан је познат и под именом Курвинград.

Тврђава је била правоугаоног облика, димензија 80 са 50 метара, са бедемима високим 10 метара, опасана јарком. Сматра се да је имала пет кула и три капије, као и да се највећа кула налазила на североисточној страни, поред главног улаза у град.

_{Делимично обновљена једна од кула тврђаве Копријан. Аутор фотографије је Саша Николић. Фотографија је власништво фирме Тасић Митре ДОО Смедерево.}

У време владавине кнеза Лазара, прецизније 1372. године, град је обновљен као погранично утврђење, у оквиру спровођења стратегије српског кнеза која је обухватала подизање и обнову низа тврђава ради одбране јужне и југоисточне границе Моравске Србије од напада Османлија.

Према сачуваном надвратном камену из Копријана град је сазидао Ненад, син казнаца Богдана.

*_{Тврђава Копријан. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}*

Османлије први пут освајају Копријан 1413, а под њихову коначну власт пада највероватније 1451. године.

Извор:

Балкан рок

Прочитајте још:

У току археолошка ископавања на Копријану код Ниша

Тврђава Болван – чувар Цариградског друма, болванског трга, границе између Србије и Османског царства…

Наставите са читањем

Вести

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Објављено пре

2 месеца

20.05.2025

Од стране:

Редакција

Мали град Смедеревске тврђаве. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

У претходних неколико дана више читалаца нашег портала нам је писало како је дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве у лошем стању и да је хитно треба средити.

_{Одваљени дрвени степеник на Кули 6 у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.}

Портал Српска средњовековна историја је тим поводом писао в. д. директорки ЈП „Смедеревска тврђава“ Марији Марковић Ставрић. Питали смо је да ли су у плану неки радови на сређивању дрвенарије у Малом граду и ако јесу када ће они бити спроведени.

_{Дрвенарија у Малом граду Смедеревске тврђаве. Фотографију Српској средњовековној историји уступио читалац.}

У кратком одговору госпођа Марија Марковић Ставрић нам је написала да је недавно завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве и да се у наредном периоду планира и санација дрвенарије у Малом граду.

View this post on Instagram

A post shared by VisitSmederevo (@visit.smederevo)

Портал Српска средњовековна историја поздравља ове две добре вести и наставља да прати ситуацију у вези са сређивањем дрвенарије у Малом граду, као и све друге вести које се односе на обнову зидина, кула и капија Смедеревске тврђаве и на даља археолошка истраживања у њој.

_{Радови на зидинама Смедеревске тврђаве између Куле 10 и Куле 11. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Надамо се да ће радови на сређивању дрвенарије у Малом граду Смедеревске тврђаве бити уговорени и спроведени врло брзо, посебно узимајући у обзир да наступају временски најлепши период године и време школских распуста и годишњих одмора, односно, време када Смедеревска тврђава бележи највећи број посета током године. Посетиоце те српске средњовековне престонице треба да дочекају уређени и за коришћење безбедни подови, степенице и ограде.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Коначни пад Српске деспотовине – 20. јуна 1459. године Смедерево предато османлијском султану Мехмеду II

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Наставите са читањем

Вести

У Народном музеју у Аранђеловцу отворена изложба „Дворине: на северу Српског царства“

Објављено пре

4 месеца

19.03.2025

Од стране:

Редакција

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“. Фотографија је преузета са фејсбук странице Народног музеја у Аранђеловцу.

У оквиру Сретењских свечаности и обележавања Дана државности Републике Србије у Народном музеју у Аранђеловцу 14. фебруара 2025. године отворена је изложба „Дворине: на северу српског царства“.

Аутори изложбе су Владан Миливојевић, кустос археолог Народног музеја у Аранђеловцу, и археолог Анастасија Стојановић.

Изложба „Дворине: на северу Српског царства“ приказује резултате десетогодишњег истраживања локалитета Дворине на Венчацу, који је 2024. године проглашен за културно добро од изузетног културног и историјског значаја.

У посебном делу изложбе приказани су мастер радови студената Архитектонског факултета у Београду, који представљају идејна решења заштитне конструкције на локалитету.

На изложби су приказане и фреске пронађене на локалитету Дворине, а на њиховој конзервацији и рестаурацији је радио тим конзерватора Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изложбу можете видети сваког радног дана од 8 до 16 часова, а викендом од 10 до 14 сати.

Локалитет Дворине

Током археолошких истраживања на локалитету Дворине пронађена је монументална црква дугачка 27 метара, а широка 14 метара. По димензијама, начину градње и украшавању она превазилази владарске задужбине тог времена. Саграђена је у 14. веку, а њен живопис су радили изузетни фрескописци.

Занимљиво је то да о тој цркви нема помена у писаним изворима. То је јако необично, имајући у виду и њену величину и чињеницу да за многе друге средњовековне цркве и манастире постоје писани подаци.

На локалитету је пронађен и велики број гробница и надгробних споменика, међу којима се издваја једна надгробна плоча са натписом. Она открива да се покојник сахрањен у тој гробници звао Братисав (Вратисав) Болић и да је био „човек Лазарев“. Претпоставља се да је Братисав (Вратисав) био у служби никог другог до кнеза Лазара.