Недавно је гост подкаста „Рубикон“ био др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд.

Др Милош Ивановић је у емисији говорио о томе зашто је Душанов законик битан за српски народ, чему он дугује своју популарност и данас, шта може да се каже о поређењу српских законика тог доба са другим законицима у Европи и колико су средњевековни законици утицали на модерно српско формирање свести о држави.

Причао је и о томе шта је карактерисало српску властелу касног средње века, колико је јединствено то што је српска властела ратничка док је остала властела у Европи церемонијална и који су митови и легенде у виду вредносног идеала били присутни у то доба међу српском властелом.

Говорио је и томе колико је важан Видовдан у средњем веку, а када почиње његово поштовање у модерно доба, као и где се и на који начин прави митолошка и вредносна веза између средњег века и модерне српске државе.

Водитељ ове емисије „Рубикон подкаст“ био је Милош Нинковић, а продуцент и уредник Небојша Лаић.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“, као и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Погледајте:

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Прочитаје још:

Др Милош Ивановић: Ток и исход Косовске битке нису познати

Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Извор: „Рубикон подкаст“

Мср Жарко Б. Вељковић одржао је предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ у Модричи“, 1. јула 2023. године.

Предавање је организовао Клуб историчара Посавине, а спонзор предавања била је општина Модрича.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија мср Жарка Вељковића

Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.

Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.

Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.

Сарадник је Српског научног центра у Београду, члан-сарадник Матице српске и сарадник РТС-а на пројектима класичне старине, где је учестовао у стварању образовне серије од пет епизода„Митологије београдских фасада“ (2016).

Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.

Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.

У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.

О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.

Извор: плејлиста „Виртуелни музеј“ јутјуб канала Народног музеја Србије

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)