Идеалне реплике круна средњовековних српских владара, међу којима су и круне цара Душана и царице Јелене, биће представљене јавности на новој сталној поставци Историјског музеја Србије, након отварања музејског простора у реконструисаној згради некадашње Главне железничке станице, каже за Спутњик директорка те установе културе Душица Бојић.

Историјски Музеј Србије у новом здању крајем 2023. године

Историјски музеј Србије очекује да ће своје прве посетиоце у новом простору примити крајем 2023. године, када би требало да буде завршена реконструкција, санација и адаптација здања Главне железничке станице у Београду, истиче Душица Бојић.

Како је раније данас најавила министарка културе Србије Маја Гојковић, крајем априла ће бити завршена пројектна документација и идејно решење за реконструкцију зграде Главне железничке станице у Београду за потребе Историјског музеја Србије. Она је најавила да ће реконструкција здања почети у јулу, а да ће бити завршена најкасније до новембра 2023. године.

Према речима Душице Бојић, у протеклих годину дана Историјски музеј Србије је прикупљао пројектну документацију, у складу са захтевима Градског завода за заштиту споменика културе, а до краја априла би требало да буду завршене све административне процедуре неопходне за расписивање јавне набавке за извођача радова на реконструкцији, санацији и адаптацији објекта некадашње Главне железничке станице.

„Ако све буде текло глатко, без икаквих проблема, можемо да кажемо да би јул могао бити почетак основних радова. У међувремену, Историјски музеј Србије покушава да рашчисти дрвену оплату, ламперију, постављене гипсане плафоне, јер је зграда, од када је била станица, имала вишеструку намену — ту су биле кафане, продавнице, бистрои и мењачнице и свако је мењао тај простор по сопственом нахођењу. Објекту треба потпуно променити намену, а то је изузетно захтеван посао и велики подухват“, оцењује наша саговорница.

Српска историја од неолита до савременог доба

У новом музејском простору налазиће се изложбене сале, депои, канцеларије и просторије за рад кустоса, одељења за конзервацију и препарацију, просторије за техничку службу, едукативне радионице, музејска продавница и билетарница.

„Прво што ће бити отворено крајем 2023. године јесте вестибил, односно централна сала која ће бити посвећена српском средњем веку. Потом ћемо отворити и све остале сале, у којима ћемо приказати поставке о римском периоду, као и део неолита, у оквиру којег ћемо представити старе занате, лов, риболов, земљорадњу, сточарство, грнчарство, све до нових заната“, каже Душица Бојић.

Историјски музеј Србије, како напомиње наша саговорница, има изузетно богату етнографску збирку, која обухвата све делове централне Србије, Косова и Метохије и Војводине.

„Имаћемо посебне поставке у вези с Косовском битком, Сеобом Срба, делом турског периода, затим поставку о ослобођењу Србије, Карађорђевићима и Обреновићима, све до 1940. године. Један део поставке ће бити посвећен и новијој историји Србије, а све ћемо то покушати да прикажемо и уз коришћење савремених технологија, односно кроз проширену стварност“, објашњава Душица Бојић.

Српски средњи век — централни део нове поставке посвећен рађању српске државе

Посебно занимљив део нове поставке Историјског музеја Србије ће бити онај који је посвећен средњем веку.

„Сада радимо идеалне реконструкције предмета, јер постоји веома мало световних артефаката везаних за тај период. Поставка ће обухватати преднемањићки период и цео средњовековни период, уз идеалне реконструкције на основу визуелних приказа и одређене артефакте који су проналажени на локалитетима на којима су српске државе биле пре Немањића“, наводи Душица Бојић.

Стручњаци Историјског музеја Србије израђују идеалне реконструкције круна српских средњовековних владара, почевши од Михаила Стонског и краља Бодина, преко Немањића, Јелене Анжујске, Уроша Првог, цара Душана и царице Јелене, до деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића и краља Твртка Котроманића.

„Три круне које тренутно израђујемо, а то су круне Јелене Анжујске, цара Душана и царице Јелене, од јула ће моћи да се виде на порталу Историјског музеја Србије, а грађанима ће бити приказане у оквиру сталне поставке Музеја, када он буде био отворен. Израдићемо и идеалне реконструкције гардеробе средњовековних владара, међу којима ће бити одежде Михаила Стонског, принчева Драгутина и Милутина, њихових родитеља краља Уроша и краљице Јелене, краљице Симониде, цара Душана и царице Јелене“, истиче Душица Бојић.

Све идеалне реконструкције средњовековних владарских предмета биће приказане на порталу Историјског музеја Србије, а потом и на сталној музејској поставци.

„Како будемо припремали објекат за улазак кустоса у просторе конзервације, техничара и свих других запослених у Музеју, тако ће се отварати и сале које ће бити део сталне поставке. Имаћемо и тематску салу која ће бити смештена у некадашњем Краљевом или Титовом салону, као и вишенаменску салу, у простору кроз који се некада пролазило до перона. Ту ћемо приређивати музичке радионице, пројекције историјских филмова, разне округле столове, конференције“, наводи Душица Бојић.

Према њеним речима, у плану је и да Историјски музеј Србије у летњем периоду ради до 22 часа, како би се обогатио културни садржај за све посетиоце шеталишта на Савској променади и Савском тргу.

Аутор: Валентина Булатовић

Извор: Спутњик Србија