Connect with us

Вести

Србија ће номиновати културни предео Бача за Унескову листу

Објављено пре

Бачка тврђава. Aутор фотографије Слободан Ботошки.
Бачка тврђава. Аутор фотографије Слободан Ботошки.

Влада Републике Србије донела је закључак да прихвата Документ досије „Номинациони предео Бача“ за упис на Унескову листу светског културног и природног наслеђа.

Република Србија није реализовала самосталну номинацију у Унеску још од 2007. године, а поменути упис је од изузетног значаја и зато што званични Београд први пут номинује нову категорију културног добракултурни предео.

Културни предео Бача део је јужног ободног простора Панонске низије, природно омеђен пређашњим и садашњим током Дунава. На том терасастом терену са обиљем вегетације, вода и природног тла, прати се континуитет насељавања из ког је проистекао и изразити културни диверзитет, о ком сведочи богатство очуваног материјалног и нематеријалног наслеђа. Живот различитих људских заједница на том простору траје непрекидно од раног неолита до данас, што је више од 8.000 година. У нашој ери тај предео је био и важно гранично подручје и раскрсница путева између цивилизација које су га културно, социјално и економски обликовале.

Србија је веома посвећена заштити културног наслеђа и упис сваког локалитета на Унескову листу за Србију представља посебну част и признање. Када номинациони процес буде успешно завршен културни предео Бача биће препознат као први културни предео у Србији, али и у региону. Његова изузетна универзална вредност превазилази националне оквире и он ће добити посебан вид међународне заштите у оквиру Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.

Историја Бачке тврђаве

Централни део културног предела Бача свакако ће заузимати средњовековна тврђава у Бачу, коју је подигао угарски краљ Карло Роберт Анжујски од 1338. до 1342. године, у време успона српског краља Стефана Душана и међусобних српско-угарских ратних сукоба, како би ојачао одбрану јужних делова своје државе.

Утврђење је подигнуто на мањем острву које је настало због меандра реке Мостонге. Оно спада у „водене градове“ јер је са свих страна било окужено реком, а прилазило му се преко покретних мостова.

У периоду након Мохачке битке, тачније 1529. године, тврђаву су освојиле су Османлије, а Бач постаје део Сегединског санџака.

Током Ракоцијевог устанка почетком 18. века тврђава у Бачу је више пута рушена и паљена, а након минирања 1704. године она је напуштена.

Године 1948. тврђава у Бачу добила је статус споменика културе.

Део културног предела Бача биће и римокатолички манастир из 12. века, који су почетком 14. века преузели фрањевци, под чијом је управом та светиња и данас, као и православни манастир Бођани из 15. века.

Извор: Министарство културе и информисања

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Пружимо подршку братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији

Објављено пре

Од стране:

Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са фејсбук профила Саве Јањића, игумана Манастира Високи Дечани.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са фејсбук профила Саве Јањића, игумана Манастира Високи Дечани.

Највећи ктитор међу Немањићима краљ Милутин подигао је Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској у периоду од 1312. до 1316. године.

Бањску је градио као своју гробну цркву, у којој је и сахрањен након своје смрти 29. октобра 1321. године.

Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Изградњу Манастира Бањска надгледао је тадашњи епископ бањски Данило, потоњи архиепископ српски Данило II.

Бањска је много страдала под Османлијама, па је Манастир највероватније већ у 15. веку опустео.

Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Манастир Светог Првомученика Стефана у Бањској. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

У 19. веку Црква Светог Првомученика Стефана била је претворена у џамију.

Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Обнова Манастира почела је 2004. године и она и даље траје.

Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Првомученика Стефана у Манастиру Бањска. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Јучерашњи догађаји потресли су припаднике српског народа свуда где они живе. Братству Манастира Бањска и српском народу на Косову и Метохији желимо што бржи повратак нормалном и мирном животу и да им се више никад не понови све оно што се јуче догодило, али и све оно што се догађа већ дуже од годину дана.

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Наставите са читањем

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

Од стране:

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.
Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сатидечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минутасвечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сативитешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Вести

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Објављено пре

Од стране:

Манастир Студеница. Аутор фотографије Слободан Ботошки.
Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.

Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.

Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.

Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.

Сатница 6. „Маглич феста“

12 сати

Свечано отварање

Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“

КУД Карановац

12 сати и 30 минута

Борбе „ Гвоздени витезови“

13 сати

Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима

13 сати и 30 минута

Дечији хор „Арија“

14 сати

Средњовековни забављачи

14 сати и 30 минута

Витешки турнир – тап фајт

15 сати

Концерт, извођач Вера Столић

15 сати и 30 минута

Коњичке вештине

16 сати

Витешке борбе разним оружјима и групна борба

16 сати и 30 минута

Концерт, извођач Дејан Цукић

Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“

Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).

Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.

Средњовековне игре за посетиоце.

Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).

Стреличарска дворишта.

Ларп двориште (мачевање за децу).

Жонглери.

Јахање коња.

Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).

Извор: фејсбук страница Туристичке организације Краљево

Прочитајте још:

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део први)

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део други)

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Наставите са читањем

Најчитаније