Фото

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену – почетак њене обнове

Објављено пре

2 године

06.03.2023

Од стране:

Редакција

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену. Аутор фотографије парох призренски Јован Радић.

Иако тече тек прва четвртина 2023. године, малобројни Срби из Призрена већ имају један велики догађај по којем ће памтити ту годину – почетак обнове средњовековне Цркве Светог Николе (Рајкове цркве). У мору суморних вести из јужне српске покрајине и у вези са њом које свакодневно слушамо или читамо, нека ова радосна вест буде најава бољих и срећнијих времена за све Србе са Космета, али и за све Србе широм света. Пред нашим читаоцима су фотографије Рајкове цркве које ће остати трајно сведочанство у каквом стању се та светиња налазила пре самог почетка њене обнове.

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену

Цркву Светог Николе подигао је српски средњовековни племић из Призрена Рајко Киризмић.

Године 1348. цар Душан даровао је Рајкову цркву својој задужбини Манастиру Светих Архангела код Призрена.

Припрата на Цркви Светог Николе је подигнута у 19. веку.

Недуго након завршетка рата 1999. године и доласка мировних снага на Косову и Метохији албански екстремисти су оскрнавили и девастирили Рајкову цркву.

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Следеће

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Не пропустите

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фото

Рођење Христово у српским средњовековним светињама!

Објављено пре

3 месеца

07.01.2025

Од стране:

Редакција

Рођење Христово, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква), Манастир Студеница. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Српска православна црква и њени верници данас прослављају Божић. Свима који данас славе најрадоснији хришћански празник желимо здравља, љубави, благостања уз традиционални поздрав: Мир Божији, Христос се роди!

Поводом Божића портал Српска средњовековна историја за своје читаоце направио је избор најлепших фресака из српских средњовековних светиња на којима је приказано рођење Христово.

*_{Рођење Христово, Црква Свете Тројице, Манастир Сопоћани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Пресвете Богородице, Манастир Градац. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

*_{Рођење Христово, Црква Светог Ђорђа у Призрену. Фотографија је власништво Фонда Благо.}*

Рођење Христово, Црква Светог Јована Крститеља у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Рођење Христово, Црква Светог Јована у Црколезу. Фотографија је власништво Фонда Благо.}

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Манастир Високи Дечани се забелео од снега!

Наставите са читањем

Фото

Фотографије у којима се ужива: Звездано небо изнад Манастира Хиландар

Објављено пре

6 месеци

10.10.2024

Од стране:

Редакција

Звездано небо изнад Манастира Хиландар. Аутор фотографије је Марко Миљковић.

Пријатељ уредника сајта Српска средњовековна историја Марко Миљковић боравио је недавно на Светој Гори и у Манастиру Хиландар. Првог октобра 2024. године ујутру он је имао прилику да види предивно звездано небо изнад Манастира Хиландар и да направи фотографије у којима сви можемо да уживамо.

*_{Црква Ваведења Пресвете Богородице и конаци у Манастиру Хиландару. Аутор фотографије је Марко Миљковић.}*

Погледаје још:

Одржана седница Комисије Владе Републике Србије за Хиландар: Обнова Манастира ће бити завршена 2024. године

Електронска изложба поводом 825 година од оснивања Манастира Хиландара у организацији Библиотеке Матице српске

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Наставите са читањем

Фото

Манастир Руденица – задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве

Објављено пре

10 месеци

17.06.2024

Од стране:

Редакција

Северна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Црква Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо.

У селу Руденица, недалеко од Александровца, налази се Манастир Светог Илије, задужбина властелина Вукашина и његове супруге Вукосаве. У даљем тексту вам преносимо део најлепших фотографија те светиње, које је направио Фонд „Благо“, и доносимо кратку историју Манастира Руденице.

Спољашњост Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици

Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Југозападна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Северозападни изглед Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Део северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, розете и бифоре. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Јужна страна Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розете на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда Благо. — *_{Розета западне фасаде Цркве Светог Илије. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}*

Розета олтарске апсиде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Розета олтарске апсиде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Бифоре на Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Западне бифоре северне фасаде Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора јужне фасаде. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора јужне фасаде _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Источна бифора северне стране. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Источна бифора северне стране _{Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици}. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Фреске у Цркви Светог Илије у Манастиру Руденици

Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Живопис прве две зоне наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Оплакивање Исуса Христа, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Деспот Стефан Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Кнез Вук Лазаревић, јужна страна западног зида наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитори властелинка Вукосава и властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктиторка властелинка Вукосава, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Ктитор властелин Вукашин, јужни зид западног травеја наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Симеон, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда Благо. — _{Свети Сава, источна страна јужне певнице наоса Цркве Светог Илије у Манастиру Руденици, прва зона. Фотографија је власништво Фонда „Благо“.}

Кратка историја Манастира Руденице

Првобитна посвета манастирске цркве није позната. Данас је она посвећена Светом Илији.

Храм је грађен у моравском стилу, на самом прелазу из 14. у 15. век. Осликан је између 1402. и 1405. године.

Као и друге цркве моравског стила, и Црква Светог Илије украшена је розетама и бифорама.

Фрескосликарство ове светиње сачувано је у доњим зонама, пошто је та светиња била у рушевинама и без крова све до 1936. године, када је обновљена.

Од фресака су сачуване представе ктитора властелина Вукашина и његове супруге властелинке Вукосаве, тадашњег српског владара деспота Стефана Лазаревића и његовог брата кнеза Вука, Исуса Христа, Богородице, апостола Петра и Павла, светих ратника и монаха, међу којима су и Свети Симеон и Свети Сава, циклуса Великих празника, Христових страдања и попрсја светитеља.

Сликар Теодор, могуће главни у групи зографа који су осликали Руденицу, оставио је своје име поред представе Богородице са малим Исусом Христом на северном зиду проскомидије.