Фото

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену – почетак њене обнове

Објављено пре

9 месеци

06.03.2023

Од стране:

Редакција

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену. Аутор фотографије парох призренски Јован Радић.

Иако тече тек прва четвртина 2023. године, малобројни Срби из Призрена већ имају један велики догађај по којем ће памтити ту годину – почетак обнове средњовековне Цркве Светог Николе (Рајкове цркве). У мору суморних вести из јужне српске покрајине и у вези са њом које свакодневно слушамо или читамо, нека ова радосна вест буде најава бољих и срећнијих времена за све Србе са Космета, али и за све Србе широм света. Пред нашим читаоцима су фотографије Рајкове цркве које ће остати трајно сведочанство у каквом стању се та светиња налазила пре самог почетка њене обнове.

Црква Светог Николе (Рајкова црква) у Призрену

Цркву Светог Николе подигао је српски средњовековни племић из Призрена Рајко Киризмић.

Године 1348. цар Душан даровао је Рајкову цркву својој задужбини Манастиру Светих Архангела код Призрена.

Припрата на Цркви Светог Николе је подигнута у 19. веку.

Недуго након завршетка рата 1999. године и доласка мировних снага на Косову и Метохији албански екстремисти су оскрнавили и девастирили Рајкову цркву.

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призрену

Следеће

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Не пропустите

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Фото

Српски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића

Објављено пре

6 месеци

14.06.2023

Од стране:

Редакција

Слика „Цар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.

Фреске српских средњовековних владара од времена њиховог настанка па све до наших дана одузимају дах и изазивају дивљење свих оних који су имали прилику да их виде уживо или преко фотографија. Фреске краља Милутина у Богородици Љевишкој, цара Душана у Леснову, цара Уроша у Псачи, само су неке од фресака којих човека никада не може довољно да се нагледа. Са својим низом слика српских средњовековних владара и великаша сликар Дарко Стојановић успео је да се приближи висинама средњовековних фрескописаца. Уживајте у његовим радовима!

*_{Слика „Стефан Немања“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Јелена Анжујска“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Стефан Милутин“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Новак Гребострек“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Стефан Дечански“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Душан Силни“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Цареве очи чарне“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Цар Душан“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Краљ Марко“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

*_{Слика „Кнез Лазар“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

И за крај, слика епског јунака Војина Југовића!

*_{Слика „Војин Југовић“ аутора Дарка Стојановића. Аутор фотографије је Дарко Стојановић.}*

Биографија Дарка Стојановића

Дарко Стојановић рођен је 1991. године у Београду. Према сопственим речима, од малих ногу се преко дединих и бабиних прича заљубио у српску историју.

A video of me painting an alla prima portrait. First time my process got filmed, even though I usually work in layers.#oilpainting #portrait #demo #illustration pic.twitter.com/IXj3sVGLPU
— Darko Stojanovic (@DarkoS_Art) June 12, 2023

У стану код деде, поносног Крушевљанина, изнад врата стајала је клетва кнежева, а на полици књиге Славомира Настасијевића. Бабе и деде са обе стране били су пуни прича и бајки у којима добро побеђује зло, поука из историје, као и стрпљења за сва питања својих унука и увек вољни да им подстакну љубав према знању.

Своје сликарско умеће усавршавао је на бројним радионицама и школама, почевши од Школе стрипа „Ђорђе Лобачев“ до разних радионица у иностранству и шегртовања код мајстора сликара Петра Меселџије. Већ 12 година се професионално бави илустровањем, највише књига и друштвених игара, а сликање историјских портрета му је омиљена разонода.

Погледајте још:

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Јесен стигла и у Манастир Високи Дечани

Наставите са читањем

Фото

Велико благо Призрена – фреске у Цркви Богородице Љевишке

Објављено пре

9 месеци

14.03.2023

Од стране:

Редакција

Богородица Елеуса и Христос Хранитељ на трећем ступцу јужног брода. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.

Богородица Елеуса и Христос Хранитељ на трећем ступцу јужног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.

Многи људи који посете Косово и Метохију кажу да је највећи утисак на њих оставио царски град Призрен, град музеј који на сваком кораку одише историјом. Бројне су средњовековне цркве у њему, а прва међу њима је Богородица Љевишка. Посебно благо за српску, европску и светску уметност и историју представљају фреске у Цркви Богородице Љевишке.

Четири градитељске фазе у Цркви Богородице Љевишке

На месту данашње Цркве Богородице Љевишке у Призрену научници су утврдили четири градитељске фазе. Прва фаза потиче из времена раног хришћанства. Друга фаза догодила се током средњевизантијског периода, између 9. и 11. века.

У време владавине краља Стефана Првовенчаног 1219. године формирана је аутокефална Српска православна црква. У њен састав улази и Призренска епископија, са својим старим седиштем у Богородици Љевишкој. Тада је та светиња обновљена и то је трећа фаза градње.

Четврта фаза се догодила у време владавине краља Милутина, од 1307. до 1309. године. Тада је спроведена темељна обнова Богородице Љевишке, под руководством градитеља Николе и уз залагање призренских владика Дамјана и Саве, потоњег архиепископа српског Саве III.

Фрескосликарство Цркве Богородице Љевишке

Непроцењиву вредност за српску, европску и светску уметност и историју имају сачуване фреске у Цркви Богородице Љевишке, које су настале у различитим периодима.

Фреска Богородице Елеусе са Христом Хранитељом насликана је током треће деценије 13. века. Још две фреске потичу из тог времена – Свадба у Кани и Исцељење слепог. Оне се данас чувају у Галерији фресака Народног музеја Србије у Београду.

Остале фреске настале су од 1307. до 1313. године и дело су чувеног фрескописца из Солуна Михаила Астрапе и његових помоћника.

Као и бројне друге хришћанске православне српске богомоље, Богородица Љевишка је оскрнављена у погрому марта 2004. године, које су над српским становништвом и светињама спровели албански екстремисти. Њене фреске су тада веома оштећене у пожару, али су на срећу сачуване и рестауриране у другој деценији 21. века. Радове је спровео Републички завод за заштиту споменика културе.

Фреске у Цркви Богородице Љевишке

_{Главна купола Цркве Богородице Љевишке са Христом Пантократором. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Фреска Христос Емануил, југозападна купола Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Фреска Христос Емануил, југозападна купола Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Исус Христос Јереј, северозападна купола Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Исус Христос Јереј, северозападна купола Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

У првом плану Свети апостоли Петар и Павле и Христос Емануил у медаљону код улаза у Цркву Богородице Љевишке у Призрену. У другом плану Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош. западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{У првом плану Свети апостоли Петар и Павле и Христос Емануил у медаљону код улаза у Цркву Богородице Љевишке. У другом плану Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош, западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош. западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Немањићи – Свети Сава, Свети Симеон, краљ Стефан Првовенчани и краљ Урош, западни зид припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Успење Пресвете Богородице у другој зони западног зида наоса Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Успење Пресвете Богородице у другој зони западног зида наоса Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Фреске на јужном краку крста Цркве Богородице Љевишке: Сретење (четврта зона), Мироносице на Христовом гробу (трећа зона), Издајство Јудино и Суђење Христу пред Аном (друга зона), Богородица са Христом на престолу (прва зона). Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Теодосија, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Теодосија, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети Јаков и свети Пахомије на трећем ступцу северног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети Јаков и Свети Пахомије на трећем ступцу северног брода Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Неидентификовани свети пустињак и света Марија Египатска на петом северном ступцу Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Неидентификовани свети пустињак и Света Марија Египатска на петом северном ступцу Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Исус Христос, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Богородица са Христом, анђео у медаљону и Света Анастасија Фармаколитрија на потрбушју лука између четвртог и петог ступца у северном броду. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Света Текла на потрбушју лука између трећег и четвртог ступца у северном броду Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик Гервасије и Богородица помоћница сиротана, са Христом на рукама, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик Гервасије и Богородица помоћница сиротана, са Христом на рукама, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученици, Света Недеља и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученици, Света Недеља и Света Ирина, друга и прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Недеља и Света Ирина, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Недеља и Света Ирина, прва зона четвртог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Света Варвара, друга и прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Света Варвара, друга и прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Света Варвара, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Света Варвара, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Неидентификовани светац, прва зона трећег јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Неидентификовани светац, прва зона трећег јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Исус Христос чувар призренски, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Исус Христос чувар призренски, прва зона четвртог јужног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученик и Свети врач Дамјан, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученик и Свети врач Дамјан, друга и прва зона трећег северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Свети мученици, Исус Христос и Свети Јован Претеча, друга и прва зона другог северног ступца Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Свети мученици, Исус Христос и Свети Јован Претеча, друга и прва зона другог северног ступца Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Свети Василије Велики, Христос Агнец на часној трпези и Свети Јован Златоусти у олтару. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Архиепископ српски Јоаникије I и Сава II на западном зиду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке у Призрену. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић. — _{Архиепископ српски Јоаникије I и Сава II на западном зиду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Страшни суд на своду јужног травеја спољње припрате Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

_{Богородица са Христом и два арханђела, на источном зиду спољње припрате, лунета изнад портала Цркве Богородице Љевишке. Аутор фотографије је игуман Манастира Високи Дечани Сава Јањић.}

Извори: Фондација Благо, Републички завод за заштиту споменика културе, фејсбук профил игумана Манастира Високи Дечани Саве Јањића

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Фото

Манастир Хиландар четкицом сликара Владимира Бурсаћа

Објављено пре

10 месеци

23.01.2023

Од стране:

Редакција

„Манастир Хиландар“, акварел, аутор Владимир Бурсаћ.

Манастир Хиландар, задужбина монаха Симеона (великог жупана Стефана Немање, монаха Саве (Растка Немањића), краља Милутина и кнеза Лазара, својом лепотом у прошлости је инспирисао бројне уметнике, а то чини и у савременом добу. Пред Вама је низ радова Владимира Бурсаћа, академског сликара, иконописца и илустратора, на којима је из различитих углова представио један од најзначајнијих и најлепших српских средњовековних манастира.