Артефакти

Бол мајке за рано преминулим сином – молитва деспотице Јелене Мрњавчевић „Туга за младенцем Угљешом“

Објављено пре

3 године

29.10.2022

Од стране:

Стихови молитве „Туга за младенцем Угљешом“ деспотице Јелене Мрњавчевић на корицама диптиха њеног сина Угљеше Мрњавчевића. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“.

Непосредно време пред Маричку битку 1371. године време је унутрашњег раслојавања Српског царства и почетак његовог распада. Цар Стефан Урош не успева да обузда растућу моћ великаша, браћа Вукашин и Угљеша Мрњавчевић постају најмоћније личности у држави, истиче се низ обласних господара попут Балшића, кнеза Лазара Хребељановића, жупана Николе Алтомановића, свако са својим интересима, областима, својом управом, војском… Истовремено са војним, политичким и управним слабљењем Српског царства крајем седме деценије 14. века, одвија се лична трагедија деспотице Јелене Мрњавчевић, трагедија која ће бити преточена у песму-молитву „Туга за младенцем Угљешом“, трагедија која ће српској књижевности донети своју прву познату песникињу.

Рођење и смрт младог Угљеше Мрњавчевића

Јелена Мрњавчевић (у монаштву Јефимија) била је ћерка кесара Војихне, господара града Драме и намесника Серске области, и супруга деспота Угљеше Мрњавчевића. У браку са владаром Серске државе Јелена је добила сина Угљешу.

Младенац Угљеша је од серског митрополита Теодосија, највероватније на свом крштењу, добио на поклон мали диптих – иконицу са две стране, украшену представама Богородице са пророцима и Гостољубља Аврамовог међу апостолима, као и бисерима и драгим камењем.

_{Наличје диптиха младог Угљеше Мрњавчевића са представом Богородице са пророцима и представом Гостољубља Аврамовог међу апостолима. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“.}

Нажалост, млади Угљеша је врло брзо преминуо и сахрањен је у Цркви Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Хиландару, где је сахрањен и његов деда Војихна.

Настанак молитве „Туга за младенцем Угљешом“

Како је женама приступ Светој Гори забрањен, тако деспотица Јелена није присутвовала сахрани свог јединца, а није могла ни да обилази место његовог вечног почивалишта. Стога је на синовљев гроб послала његову иконицу, а на њеним спољашњим странама, украшеним сребрним плочицама, дала је да се уреже молитва коју је написала.

_{Стихови молитве „Туга за младенцем Угљешом“ деспотице Јелене Мрњавчевић на диптиху њеног сина Угљеше Мрњавчевића, први део. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“.}

„Мале иконе, но велики дар,

које имају пресветли лик Владичин

и пречисте Богоматере,

што их велики и свети муж

дарова младом младенцу Угљеши Деспотовићу

којега неоскрвњено млађахног преставише

у вечне обитељи,

а тело се предаде гробу,

који изделаше праоци због преступљења.

_{Стихови молитве „Туга за младенцем Угљешом“ деспотице Јелене Мрњавчевић на диптиху њеног сина Угљеше Мрњавчевића, други део. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“.}

Удостоји, Владико Христе,

и ти, пречиста Богомати,

мене јадну да свагда бригујем

о одласку душе моје,

што угледах на родитељима ми

и на рођеном од мене младенцу,

за ким жалост непрестано гори у срцу моме,

природом матерњом побеђивана.“

_{Наличје диптиха младог Угљеше Мрњавчевића са представом Богородице са пророцима. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина „Светог манастира Хиландара“.}

Молитва „Туга за младенцем Угљешом“ настала је између 1368. и 1371. године. Она је кратка и сажета, а опет пуна бола, мудрости и нежног осећања. Јеленина молитва је лична и конкретна, описује земаљску везу детета и родитеља и жалост мајке за преминулим сином.

Диптих Угљеше Мрњавчевића са молитвом депостице Јелене Мрњавчевић чува се у Ризници Манастира Хиландара и једно је од највећих драгоцености те светиње.

_{Наличје диптиха младог Угљеше Мрњавчевића са представом Гостољубља Аврамовог међу апостолима. Фотографија је преузета са сајта https://riznica.hilandar.org/ и власништво је Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“.}

Прва српска песникиња

Поред те молитве, Јелена је написала и дела „Мољење Господу Исусу Христу“ и „Похвала кнезу Лазару“.

Историчари књижевности сматрају је за прву српску књижевницу.

Прочитајте још:

Круне српских средњовековних владара

Милица кнегиња немирног доба, аутор Марко Шуица

Следеће

„Све о археологији“: Типар кнеза Лазара ипак није типар, већ калуп за израду пехара

Не пропустите

Круне српских средњовековних владара

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Артефакти

Студеничка ризница – прстен Стефана Првовенчаног

Објављено пре

3 седмице

18.05.2025

Од стране:

Редакција

Ризница Манастира Студенице настала је у времену непосредно пре изградње Цркве Пресвете Богородице, главне манастирске цркве, задужбине великог рашког жупана Стефана Немање. То пада у 9. деценију 12. века. У Ризници Манастира Студенице чувају се веома вредни предмети, а један од њих је и печат српског краља Стефана Првовенчаног.

Прстен Стефана Првовенчаног

Од личних ствари српских средњовековних владара до данас је сачуван веома мали број предмета. Један од њих је прстен првог краља из династије Немањић – Стефана Немањића, познатијег као Стефан Првовенчани (велики жупан 1196-1217, краљ 1217-1227/1228).

Прстен је откривен 1935. године у ћивоту Светог Симона (Стефана Првовенчаног), уз његове мошти.

Прстен Стефана Првовенчаног. Фотографије је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia. — *_{Прстен Стефана Првовенчаног. Фотографија је преузета са фејсбук странице ArcheoSerbia.}*

Он се налазио на ланцу, увијен у тканину. Из ћивота је извађен 1955. године и изложен је у Ризници Манастира Студенице као њен најдрагоценији експонат.

Израђен је од злата, има три лоптаста украса и декорисан је једноставном орнаментиком филигранских плетеница и гранула. Прстен иде у висину 2,8 центиметара, а пречник његове карике износи 1,9 центиметара.

Научници су изнели различите претпоставке из којег времена је прстен Стефана Првовенчаног и где је он направљен. С обзиром на време у којем је живео тај владар, могуће је да је прстен направљен у последње две деценије 12. или у првим деценијама 13. века, а могуће је да је направљен и раније. Њега су направили или византијски златари или је настао у домаћој српској радионици, чији су мајстори били под утицајем романске уметности и византијске традиције.

Прочитајте још:

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Саркофази средњовековних српских владара и црквених поглавара

Круне српских средњовековних владара

„Студеница инфо“: Звезда ноћ у Манастиру Студеници

Фрескама у Студеници враћа се стари сјај

Забелеле се Студеница и њена околина!

Наставите са читањем

Са друштвених мрежа

„Rudnik archaeology“: Пронађен надвратник на археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику

Објављено пре

10 месеци

26.08.2024

Од стране:

Редакција

Пронађени надвратник на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.

На археолошком локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику у палати која је припадала неком именом непознатом властелину или трговцу пронађен је надвратник, са обе стране украшен живописом, објављено је на инстаграм налогу „Rudnik archaeology“.

Палата на локалитету Дрење-Имање Никића једини је средњовековни световни објекат на Руднику украшен живописом. Имала је два улаза и две етаже, од којих је горња била украшена живописом.

Истраживана је у периоду од 2010. до 2012. године, као и 2014. године. Након десетогодишње паузе, ове године су настављена археолошка истраживања.

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

На источној страни палате налазио се улаз, избачен у виду вестибила. Он се састојао од два пролаза раздвојена зиданим ступцем.

Током археолошких истраживања 2011. године пронађен је први надвратник, када је истражен једна од два пролаза источног улаза.

Пронађен још један, идентичан надвратник

Током овогодишњих истраживања у шуту којим је био затрпан улаз пронађен је још један надвратник, идентичан као први. Он је украшен живописом са две стране, компонованом од троугаоних поља у којима је декоративни мотив увијене лозице.

_{Археолози са пронађеним надвратником на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.}

Орнамент компонован од цик-цак линије, која формира троугаона поља у којима се налази декоративни мотив разлистале гранчице највише сличности има са орнаментима из 14. века насликаним у Цркви Богородице Љевишке и манастирима Дечани и Трескавац.

Тако је рудничка палата још једном открила богатство свог власника, али је и сведочанство да је он свој дом украсио по православној традицији, пише налог „Rudnik archaeology“.

_{Тим археолога који ради на овогодишњим истраживањима на локалитету Дрење-Имање Никића на Руднику. Фотографија је власништво инстаграм налога „Rudnik archaeology“.}

На истом локалитету пронађен и млетачки новчић

На налогу „Rudnik archaeology“ је 23. августа 2024. године објављена вест да је током археолошких истраживања на локалитету Дрење-Имање Никића пронађен и један млетачки новчић.

У питању је новчић венецијанског дужда Пјетра Граденига (1289-1311).

View this post on Instagram

A post shared by The heritage of Mount Rudnik (@rudnik_archaeology)

Према писању налога „Rudnik archaeology“, у питању је редак налаз на територији Србије.

На аверсу новчића Свети Марко, заштитник Венеције, предаје заставу дужду.

На реверсу је представљен Исус Христос који седи на престолу.

Прочитајте још:

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Погледајте:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Артефакти

Изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ – највреднији експонати

Објављено пре

1 година

26.05.2024

Од стране:

Редакција

Изложба „Смедеревска тврђава - од престонице до споменика културе“. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Основна поставка Музеја у Смедереву састоји се од лапидаријума у приземљу, у којем се чувају експонати од камена и дрвета већег габарита, изложбе „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“, на првом спрату, и поставке која је посвећена савременом добу, на другом спрату. За заљубљенике у српску средњовековну историју најзанимљивији део основне поставке свакако је изложба „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“. У даљем тексту вам доносимо највредније и најзначајније експонате те изложбе.

Мачеви „вуковци“

Мачеви „вуковци“ пронађени у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Име су добили по ознаци вука који се налази на њима, а који упућује на то су они направљени у радионицама у јужнонемачком граду Пасау.

Пушке „кукаче“ („фитиљаче“)

Пушке „кукаче“ пронађене у Смедеревској тврђави. Потичу из 15. века.

Ручни бронзани топ

Ручни бронзани топ пронађен у Смедеревској тврђави. Потиче из 15. века.

Гвоздени шлем

Гвоздени шлем пронађен у Смедеревској тврђави.

У питању је шлем типа касни салет. Потиче из 15. века.

*_{Гвоздени шлем. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Розета са Благовештанске цркве

Розета са порушене Благовештанске цркве у Смедеревској тврђави.

Ту цркву је подигао деспот Ђурађ Бранковић. Њена локација унутар Великог града Смедеревске тврђаве још није утврђена.

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином

Златна наушница са бисерима, смарагдом и рубином. Потиче из 15. века.

*_{Златна минђуша са бисерима, смарагдом и рубином. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Пронађена је у Малом граду Смедеревске тврђаве 1968. године, током археолошких истраживања на простору Двора деспота Ђурађа Бранковића.

Не зна се којој женској особи је припадала.

Пар златних наушница

Пар златних наушница са представом двоглавог орла и монограмом (МП). Потичу са краја 14. или из прве половине 15. века.

*_{Златне наушнице. Фотографија је преузета са фесјбук странице ArcheoSerbia.}*

Пронађене су 2012. године уз скелет старије женске особе приликом археолошких истраживања сакралног комплекса у југоисточном делу Великог града Смедеревске тврђаве.

_{Пар златних наушница и златна наушница са бисерима, смарагодм и рубином. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Керамичка ваза са представама розета

Керамичка ваза са представама три розете. Потиче из 15. века.

_{Керамичка ваза са представама розете и други експонати. Аутор фотографије је Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

На изложби „Смедеревска тврђава – од престонице до споменика културе“ можете видети још много занимљивих и вредних експоната, па вам препоручујемо да што пре посетите Музеј у Смедереву и уживо видите све експонате са те изложбе, као и остале делове музеја.

_{Музеј у Смедереву. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Музеј у Смедереву ради сваким даном, од понедељка до петка од 10 до 17 часова, а суботом и недељом од 10 до 15 часова. Адреса Музеја је Омладинска 4, 11300 Смедерево, недалеко од Смедеревске тврђаве. Цена улазнице је 130 динара за појединачне посете, а 100 динара за групне посете.

Извор: Музеј у Смедереву

Прочитајте још:

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године