Connect with us

Манастири

Манастир Убожац – светиња која чека на обнову

Објављено пре

Манастир Убожац, Косово и Метохија
Манастир Убожац. Фотографија је преузета са Википедије, аутор фотографије је Shainderek.

Манастир Убожац једна је од многобројних православних светиња на Косову и Метохији. Манастир је тренутно пуст, а жеља православних верника је да та светиња, попут многих других, буде обновљена.

Убожац се налази у атару села Мочаре, у близини Новог Брда. Данас је познат под именом Рђавац.

Раније се сматрало да је манастир саграђен средином 14. века и да представља претечу моравског стила, док је према предању његов ктитор била Ана Неда, сестра краља Стефана Дечанског.

Најновијим истраживањима је утврђено да је манастир саграђен средином 16. века, најкасније 1548. године, а да је његов ктитор био охридски архиепископ Прохор.

Манастир Убожац, Косово и Метохија. Фотографија је преузета са Википедије, аутор фотографије је Ardianlumi.
Манастир Убожац, Косово и Метохија. Фотографија је преузета са Википедије, аутор фотографије је Ardianlumi.

Манастирски комплекс је сачуван у рушевинама и представља један од најрепрезентативнијих примера градње у 16. веку. Његова црква је посвећена Богородичином Ваведењу и грађена је од камена, бигра и опеке. Црква је била осликана, али данас не постоје остаци живописа.

Поред монументалне манастирске цркве, у комплексу се налазила и спратна грађевинa, чије је приземље служило економској намени, док се на спрату највероватније налазила трпезарија. У осталим деловима комплекса су се највероватније налазиле монашке келије.

Манастир Убожац, Косово и Метохија. Фотографија је преузета са Википедије, аутор фотографије је MeritaKoqi.
Манастир Убожац, Косово и Метохија. Фотографија је преузета са Википедије, аутор фотографије је MeritaKoqi.

Забележено је да је 1586. године у Убошцу преминуо и сахрањен пећки патријарх Саватије. Након тога је за Убожац највише био везан патријарх Пајсије, који је неколико пута посећивао манастир.

Манастир Убожац је највероватније напуштен крајем 17. века и након тога није обнављан.

Археолошки и конзерваторски радови су извршени у периоду између 1963. и 1967. године.

У последњих неколико година порасло је интересовање шире јавности, православних верника и заљубљеника у историју за ову светињу, а жеља посетилаца је да ова светиња у наредном периоду буде обновљена.

10
Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Светиње

Манастир Грачаница, задужбина краља Милутина

Објављено пре

Од стране:

Манастир Грачаница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Манастир Грачаница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Манастир Грачаница једна је од најзначајнијих задужбина краља Милутина (1282-1321). Централно место у Манастиру заузима Црква Успења Пресвете Богородице.

Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Грачанице. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Грачанице. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Зидање Цркве Успења Пресвете Богородице почело је у другој деценији 14. века, а завршено је 1321. године, исте године када се упокојио њен ктитор.

Грађена у српско-византијском стилу, Црква Успења Богородице је једино сачувано средњовековно здање Манастира Грачанице. Подигнута је на месту две раније цркве. Старија од те две светиње је рановизантијска тробродна базилика. Млађа је једнобродна цркве из 13. века и она је била седиште липљанских епископа. Након изградње Манастира Грачанице Липљанска епископија по том манастиру називана је и Грачаничком.

Кров Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Кров Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Спољна припрата Цркве Успења Богородице подигнута је средином 14. века, у време владавине цара Стефана Душана. Оштећена је у једном од првих османлијских напада на Косово, између 1379. и 1383, а обновљена најкасније 1383. године. У истом нападу Османлија страдали су и пирг, друге зграде и библиотека Манастира Грачанице.

Грачаница је више пута падала под власт Османлија и враћала се у српске руке, а коначни пад под њихову власт десио се 1455. године, након што су Турци освојили Ново Брдо.

Кров Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.
Кров Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Место Грачаница и Манастир Грачаница ослобођени су од османлијске власти у Првом балканском рату 1912. године.

Ктиторска представа краља Милутина и „Лоза Немањића“

Ктиторска представа краља Милутина са црквом у рукама налази се на јужној страни лучног пролаза између унутрашње припрате и наоса, а прекопута ње је фреска краљице Симониде.

Ктиторска представа краља Милутина у Цркви Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.
Ктиторска представа краља Милутина у Цркви Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Фондације „Благо“.

Фреска „Лоза Немањића“ налази се на источном зиду припрате и на њој је насликано 16 портрета припадника династије Немањић. У првом реду су српски архиепископ Сава I (Свети Сава), велики жупан Стефан Немања и велики кнез Вукан. У другом реду су кнез Стефан (Вуканов син), српски архиепископ Сава II, краљ Стефан Првовенчани, краљ Радослав и краљ Владислав.

Копија фреске „Лоза Немањића“ из Цркве Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Копија фреске „Лоза Немањића“ из Цркве Успења Манастира Грачанице. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

У трећем реду су принц Урошиц, принц Владислав, краљ Урош, краљ Драгутин и принцеза Брнча. У четвртом реду су принц Константин, краљ Милутин и принцеза Царица.

Прочитајте још:

Отворена изложба „Манастир Грачаница на старим разгледницама и фотографијама“ у Дому културе Грачаница

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Манастири

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Објављено пре

Од стране:

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.
Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији, задужбина Стефана Немање. Аутор фотографије Милан Савић.

Стефан Немања, оснивач светородне династије Немањић, своју државничку, духовну и ктиторску делатност започео је у области Топлици. Владајући подручјем Топлице, Ибра, Расине и Реке, он је у данашњој Куршумлији, као удеони кнез, подигао своје прве две задужбине: Манастир Светог Николе и Манастир Пресвете Богородице.

Оснивање и зидање Манастира Пресвете Богородице

Градњу тих светиња у својим житијима Светог Симеона, помињу Стефан Првовенчани, Свети Сава и Доментијан.

Стефан Првовенчани, Радослављеа припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Стефан Првовенчани, Радослављева припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Иако су наведена житија историјски извори првог реда, и даље остаје нерешено питање која је црква прва саграђена. Стефан Првовенчани и Доментијан бележе да је прво сазидан Манастир Пресвете Богородице, док Свети Сава наводи је његов отац прво саградио Манастир Светог Николе. Који год од та два података био тачан, остаје чињеница да су та два храма прве немањићке цркве, сазидане у кратком раздобљу. Време њихове градње датира се оптимално у период од 1158. до 1168. године.

Манастир Светог Николе у Куршумлији. Аутор фотографије је Слободан Ботошки. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Манастир Светог Николе у Куршумлији. Аутор фотографије је Слободан Ботошки. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

За разлику од Манастира Светог Николе, који је саграђен на доминантном вису, изнад ушћа Бањске у Топлицу, Манастир Пресвете Богородице подигнут је на благој заравни, око један километар источније, у близини ушћа Косанице у Топлицу.

Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије Слободан Боба Ботошки. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Прве Немањине задужбине у данашњој Куршумлији дале су име средњовековном насељу које се око њих формирало – Беле Цркве. Према предању, пошто су куполе цркава биле покривене оловним плочама, са којих су се сунчеви зраци одбијали и давали бљештав одсјај, место је названо Беле Цркве.

Архитектура Манастира Пресвете Богородице

Богородичина црква подигнута је на темељима старије, рановизантијске цркве из 5. или 6. века. У основи је триконхална црква, зидана у комбинацији камена и опеке. На самом улазу налазе се два цилиндрична стуба, која стоје на рановизантијским капителима. Олтарска зидана преграда са три сачувана лука је најбоље сачувани део те светиње.

Стубови Манастира Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије је Милан Савић.
Стубови Манастира Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије је Милан Савић.

Због наведених одлика, манастирска Црква Пресвете Богородице у архитектонском смислу представља усамљен пример у српској средњевековној историји.

Историја Манастира Пресвете Богородице

О историји Манастира Пресвете Богородице има веома мало података. Претпоставља се да је основан као женски манастир, о којем се старала Немањина жена Ана, у монаштву названа Анастасија.

Монахиња Анастасија (Ана Немањић) у проскинези пред Богородицом са младим Христом, припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Монахиња Анастасија (Ана Немањић) у проскинези пред Богородицом са младим Христом, припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Градња Немањиних манастира у данашњој Куршумлији, према житијима Светог Симеона, изазвала је незадовољство његове старије браће Тихомира, Мирослава и Страцимира, која су му замерала да гради светиње на своју руку и без њихове дозволе. Стефан Немања је заробљен и затворен у једну пећину у Расу.

Међутим, његово заточеништво није дуго трајало. Након што се ослободио заточеништва и након што је окупио своје присталице започео је сукоб против најстаријег брата, рашког великог жупана Тихомира. До одлучујуће битке је дошло код Пантина на Космету 1168. године, у којој је Тихомирова војска поражена, сам Тихомир је страдао у реци Ситници, а Стефан Немања је изашао као апсолутни победник из сукоба и постао велики жупан.

Стефан Немања, Радослављеа припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.
Стефан Немања, Радослављева припрата Богородичине цркве у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Касније, половином 15. века, о њему се бринула и Мара Бранковић, ћерка деспота Ђурађа Бранковића и удовица османлијског султана Мурата II, која је у близини, претпоставља се, имала и своје дворе, на брду Марина кула.

Као и оближњи манастир Светог Николе, Богородичина црква била је у функцији до 1690. године, након чега је уследило време урушавања и запустелости. Нажалост, Манастир Пресвете Богородице до данас није обновљен и поред велике жеље Српске православне цркве, локалног становништва и дела стручне јавности.

Археолошка истраживања

Археолошко-конзерваторски радови који су спровођени 1921, 1948. и од 1969. до 1980. године дали су веома занимљиве резултате.

Остаци Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији. Аутор фотографије Милан Савић.
Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије Милан Савић.

Непосредно уз цркву, са њене јужне стране, пронађени су један правоугаони објекат (можда трпезарија или конак) и некропола на којој се сахрањивало још у 10. веку. На том гробљу су нађени вредни примерци средњевековног накита (прстење, наруквице, наушнице), гробнице, стеатитна иконица из 12. века и други предмети који сведоче о личној побожности сахрањених особа.

Споменик културе од изузетног значаја, светиња веома поштована од стране народа у Куршумлији

Под заштиту државе Манастир Пресвете Богородице је стављен 1947. године, а за споменик културе од изузетног значаја је проглашен 1979. године.

Сабор на Велики петак код Манастира Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије је Милан Савић.
Сабор на Велики петак код Манастира Пресвете Богородице код Куршумлије. Аутор фотографије је Милан Савић.

Локално становништво које веома поштује ту светињу, назива је Петковачом. На Велики петак око те светиње окупља се велики број мештана Куршумлије и околних села, када пале свеће и моле се Богу. Око храма тог дана се организује велики сабор, на којем народ обедује посну храну.

Аутор археолог Милан Савић

Прочитајте још:

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Завршени радови на осветљавању остатака Манастира Пресвете Богородице у Куршумлији

Наставите са читањем

Манастири

Манастир Дренча, задужбина монаха Доротеја

Објављено пре

Од стране:

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Област Расине пуна је средњовековних манастира подигнутих у време владавина кнеза Лазара и његовог сина кнеза и деспота Стефана Лазаревића. Један од тих манастира, онај који спада у групу мање познатих широј јавности, јесте и Манастир Дренча.

Дренча се налази око пет километара од Александровца и припада Епархији крушевачкој. Манастирска црква је посвећена Ваведењу Пресвете Богородице.

Ктитор Дренче – монах Доротеј

Манастир Дренчу основао је монах Доротеј. О његовом животу највише података сазнајемо из оснивачке повеље коју је подарио Манастиру, а која је издата 2. марта 1382. године у Манастиру Жичи пред патријархом Спиридоном и збором „Велике цркве“.

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Епархије крушевачке Српске православне цркве.
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Епархије крушевачке Српске православне цркве.

Покушаји да се одгонетну световно име и идентитет монаха Доротеја остали су без конкретних резултата. У такозваном Берлинском четворојеванђељу наводи се да је јануара непознате године преминуо српски деспот који се замонашио под именом Доротеј и који је касније постао великосхимник Јован Калавит. У науци је владало мишљење да су ктитор Дренче Доротеј и монах Доротеј из Берлинског четворојеванђеља иста личност, иако у историјским изворима нема потврде за тако нешто. На основу тог мишљења, различити историчари су монаха Доротеја идентификовали као деспота Иваниша, деспота Јована Оливера или деспота Дејана, истакнутих великаша из времена владавине цара Стефана Душана, за шта такође нема потврде у изворима.

Средњовековна историја Дренче

Први игуман Дренче био је био Доротејев син Данило, потоњи Данило III, пети патријарх Српске православне цркве (1392-1396). У оснивачкој повељи Манастира Дренче, Данило је заједно са оцем Доротејем наведен као ктитор. У том документу је одређено да се игуман Дренча морао бирати из редова братства и да није смео бити постављен са стране.

Доротеј је богато даровао Дренчу поседима у Расини и Браничеву и годишњим приходима у износу од 50 литара сребра из Новог Брда. С обзиром на те дарове, претпоставља се да је Доротеј био значајан властелин кнеза Лазара, уз чију дозволу је и зидао Дренчу, своју гробну цркву.

У једној другој повељи из 1382. године, коју је кнез Лазар издао монаху Доротеју, наводи се да је Наупаре са двором и придворицом део властелинства Манастира Дренче.

У османлијским походима на Србију крајем 14. и у првој половини 15. века Дренча је била изложена нападима, а порушена је 1454. године.

Архитектура

Манастир Дренча је грађен у моравском стилу. Црква Ваведења Пресвете Богородице је по плану триконхос са развијеном варијантом уписаног крста. Куполу су држала четири ступца, а припрата никад није сазидана. Храм је према западном делу ужи, да би се постепено ширио према развијеном троделном олтарском простору. Фасада је изведена украсним комбиновањем опеке и сиге.

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Црква Ваведења Пресвете Богородице у Манастиру Дренчи. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.

Археолошка истраживања и проглашење за споменик културе

Археолошка истраживања и конзервација остатака цркве вршене су 1952, 1967, 1971, 1983. и 2002. године. Потпуну обнову Манастира извршио је Завод за заштиту споменика културе Краљево од 2003. до 2006. године.

У Цркви Ваведења Пресвете Богородице археолози су пронашли три гроба, укључујући и ктиторов. На основу пронађених остатака, научници су дошли до закључка да су у Дренчи, поред Доротеја, сахрањени чланови његове породице или монаси из Манастира.

Манастир Дренча је проглашен за споменик културе 1948, а статус споменика културе од великог значаја има од 1979. године.

Аутор историчарка Даринка Трбојевић

Прочитајте још:

Срби и Рилски манастир, назначајнија православна светиња у Бугарској

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Наставите са читањем

Најчитаније