Фреске

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Објављено пре

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу.
Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија у Ариљу сматра се за најпознатију фреску из те светиње. На њој су приказани краљ Милутин, Исус Христос, краљ Драгутин и Каталина, Драгутинова супруга.

Поменута фреска настала је крајем 13. века и налази се у првој зони јужног зида припрате.

Краљ Милутин је приказан у владарској одећи са круном на глави. У десној руци држи крст, а у левој руци црвену акакију. Са његове обе стране је натпис: „Стефан краљ све српске земље и поморске Урош“.

Драгутин је такође у владарској одећи са круном на глави и са обе руке држи своју задужбину. Са његове леве стране је натпис: „Стефан краљ и први ктитор“.

Црква Светог Ахилија у Ариљу, задужбина краља Драгутина
Црква Светог Ахилија у Ариљу, задужбина краља Драгутина. Фотографија је власништво Марка Милетића.

У средини између браће, изнад њихових глава, насликано је попрсје Исуса Христа који их благосиља.

До Драгутина је његова жена Каталина, која на глави има отворену круну. Са њене леве стране је натпис: „Каталина краљица“.

Црква Светог Ахилија се налази у Ариљу, задужбина је краља Драгутина подигнута и фрескописана крајем 13. века, а некада је била седиште моравичких епископа и митрополита и део великог манастирског комплекса.

Фотографија фреске преузета са сајта:

Фонд Благо.

Фреске

Владарски портрет у Цркви Светог архангела Михаила у Стону – прва уметничка представа једног српског владара

Објављено пре

Од стране:

Портрет владара из Цркве Светог Михаила у Стону. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Портрет владара из Цркве Светог Михаила у Стону. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

У цркви посвећеној архангелу Михаилу, у непосредној близини Стона, налази се фреска која је један од првих познатих приказа неког српског средњовековног владара. Такође, сама црква је један од најстаријих српских средњовековних споменика.

Црква Светог Михаила код Стона је једнобродна грађевина правоугаоног облика малих димензија (дужина 6 метара, ширина 4 метра, висина око 7,4 метра) и изнутра је подељена на олтарски, централни и западни травеј. У унутрашњости се још могу распознати поједине сцене и фреске светитеља које су некада чиниле догматски комплексну декорацију храма. Узевши у обзир да је фрескопис у великој мери страдао, срећа је да је међу сачуваним фрагментима и ктиторска композиција на којој је представљен један од дукљанских владара.

Црква Светог Михаила у Стону. Аутор и власник фотографије Немања Тодоровић Штиплија.
Црква Светог Михаила у Стону. Аутор и власник фотографије Немања Тодоровић Штиплија.

Личност на фресци

У недостатку натписа или било којег другог историјског извора идентитет владара на фресци остаје нам непознат.

Данас је углавном прихваћена претпоставка да се на сачуваној композицији налази дукљански краљ Михаило. У прилог тој претпоставци говори камена плоча пронађена поред цркве, са уклесаним натписом у којем се говори о Михаилу – у натпису није наведен епитет „Свети“, због чега се сматра да је у питању краљ Михаило, као и име светитеља којем је посвећен храм у којем се фреска налази, а које носи и први дукљански краљ (могуће је да је краљ Михаило подигао и посветио храм свом патрону Светом архангелу Михаилу).

Уколико би се прихватила претпоставка да се на фресци налази краљ Михаило, онда би се изградња цркве датовала око 1080. године.

Постоји и претпоставка да се на фресци налази Стефан Војислав, отац краља Михаила, пошто је он једини дукљански владар који се у византијским изворима директно везује за Стон.

Изглед фреске

Фреска се налази у доњој зони северозападне нише цркве. На њој је представљен владар са круном на глави и високо подигнутим рукама у којима држи модел задужбине. Одевен је у кратку тунику, опасану око струка. Туника има црвену бордуру која је украшена драгуљима и бисерима. Преко тунике му је пребачен црвени огртач, који је причвршћен на десном рамену. Владар носи круну у облику правоугаоног обруча црвене боје. Круна има правоугаоне продужетке који допиру до ушију, на њеном врху су три крста, а остатак је украшен бисерима и драгуљима.

Портрет владара из Цркве Светог Михаила у Стону. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.
Портрет владара из Цркве Светог Михаила у Стону. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.

Према претпоставкама истраживача, ктиторска композиција је била део приказа Страшног суда, који је био насликан на западном зиду цркве. Владар-ктитор Цркве Светог Михаила окренут је ка том зиду и приноси модел своје задужбине Христу Страшном судији, надајући се да ће богоугодним делом задобити његову милост, спасење своје душе и вечно блаженство.

Тај портрет представља спој византијске и западне традиције. Портрет и модел храма у владаревим рукама изведени су по византијском инконографском обрасцу типичном за период од 9. до 12. века. Са друге стране, владар је одевен у аристократску одећу карактеристичну за западне владаре од 9. до 11. века. Круна је такође западног типа, одакле ју је владар једино и могао добити. Паралеле се могу наћи на каролиншким представама каролиншких владара из 9. века, док су круне са крстовима на горњој ивици венца уобичајени облик владарске круне на Западу у 11. и 12. веку.

Аутор историчар уметности Душан Николић

Прочитаје још:

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Црква Јелене Лазаревић у Церници код Гацка

13
Наставите са читањем

Најчитаније