Црква Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.
Хуманитарна организација „Сви за Космет“ у склопу Васкршње акције покренула је акцију прикупљања средстава за помоћ Манастиру Будисавци на Косову и Метохији.
Како наводе из ХО „Сви за Космет“Манастир Будисавци је један од најугроженијих и најсиромашнијих манастира на Косову и Метохији. Та светиња је метох Пећке патријаршије и у њој тренутно живе две монахиње и једна искушеница. На челу Манастира Будисавци је мати Матрона.
ХО „Сви за Космет“ у поменутој акцији прикупља средства за поплочавање манастирске порте, уређивање паркинга за посетиоце и постављање прикључака за воду и канализацију. Из организације су позвали све добре људе да учествују у акцији и уграде себе у ову средњовековну светињу.
Прочитајте ОВДЕ на које начине можете начине да уплатите средства за помоћ Манастиру Будисавци.
Историја Манастира Будисавци
У селу Будисавци, општина Клина, 17 километара источно од Пећи, у 14. веку подигнута је Црква Христовог Преображења. Није познато да ли се ради о властеоској задужбини или се ктиторство може приписати краљу Милутину, на основу делимично очуваног натписа на каменој плочи уграђеној на источној страни апсиде. Предање тај храм везује за сестру краља Стефана Дечанског.
Црква Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Грађевина је изузетно складних пропорција, основе у виду равнокраког уписаног крста са споља тространом апсидом, куполом и припратом, првобитно нижом од постојеће припрате која је подигнута у 19. веку. Зидање је изведено алтернацијом камена и опеке која је на појединим партијама декоративно ређана.
Оригинални живопис је у потпуности уништен, црква је делимично била срушена, те је велику обнову Манастир доживео 1568. године под патријархом Макаријем. Из тог времена потичу фреске које одликује сигуран цртеж и богат колорит, а представа ктитора Макарија свакако спада међу најлепше портрете српског сликарства 16. столећа.
Фреска патријарха Макарија у Цркви Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.
Током наредних векова у Будисавцима вршене су разне интервенције, како на цркви тако и на осталим манастирским здањима.
Посебну вредност будисавачке ризнице представља икона храмовне славе која се датује у крај 14. и почетак 15. века.
Проф. др Драгољуб Марјановић на предавању „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
У уторак, 16. априла 2024. године, у Историјском музеју Србије одржано је предавање проф. др Драгољуба Марјановића „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“.
За разлику од свог оца – краља Стефана Дечанског и деде – краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ – светих Симеона и Саве, цару Стефану Душануизмакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића у Цркви христа Пантократора у Манастиру Дечани. Фотографије је власништво Фонда Благо.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Одговоре на та питања потражите у видео-снимку предавања „Царска круна без светитељског ореола“.
Биографија проф. др Драгољуба Марјановића
Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.
Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.
До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија мср Жарка Вељковића
Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.
Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.
Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.
Корице књиге поезије „Верси дубровачки у славу“ Жарка Б. Вељковића. Фотографија је власништво Жарка Б. Вељковића.
Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.
Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.
Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.
У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.
Печат жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.