Видео

Помозимо средњовековни Манастир Будисавци на Косову и Метохији (видео)

Објављено пре

1 година

23.03.2023

Од стране:

Редакција

Црква Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је власништво Хуманитарне организације „Сви за Космет“.

Хуманитарна организација „Сви за Космет“ у склопу Васкршње акције покренула је акцију прикупљања средстава за помоћ Манастиру Будисавци на Косову и Метохији.

Како наводе из ХО „Сви за Космет“ Манастир Будисавци је један од најугроженијих и најсиромашнијих манастира на Косову и Метохији. Та светиња је метох Пећке патријаршије и у њој тренутно живе две монахиње и једна искушеница. На челу Манастира Будисавци је мати Матрона.

ХО „Сви за Космет“ у поменутој акцији прикупља средства за поплочавање манастирске порте, уређивање паркинга за посетиоце и постављање прикључака за воду и канализацију. Из организације су позвали све добре људе да учествују у акцији и уграде себе у ову средњовековну светињу.

Прочитајте ОВДЕ на које начине можете начине да уплатите средства за помоћ Манастиру Будисавци.

Историја Манастира Будисавци

У селу Будисавци, општина Клина, 17 километара источно од Пећи, у 14. веку подигнута је Црква Христовог Преображења. Није познато да ли се ради о властеоској задужбини или се ктиторство може приписати краљу Милутину, на основу делимично очуваног натписа на каменој плочи уграђеној на источној страни апсиде. Предање тај храм везује за сестру краља Стефана Дечанског.

_{Црква Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Грађевина је изузетно складних пропорција, основе у виду равнокраког уписаног крста са споља тространом апсидом, куполом и припратом, првобитно нижом од постојеће припрате која је подигнута у 19. веку. Зидање је изведено алтернацијом камена и опеке која је на појединим партијама декоративно ређана.

Оригинални живопис је у потпуности уништен, црква је делимично била срушена, те је велику обнову Манастир доживео 1568. године под патријархом Макаријем. Из тог времена потичу фреске које одликује сигуран цртеж и богат колорит, а представа ктитора Макарија свакако спада међу најлепше портрете српског сликарства 16. столећа.

_{Фреска патријарха Макарија у Цркви Христовог Преображења Манастира Будисавци. Фотографија је преузета са сајта Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Током наредних векова у Будисавцима вршене су разне интервенције, како на цркви тако и на осталим манастирским здањима.

Посебну вредност будисавачке ризнице представља икона храмовне славе која се датује у крај 14. и почетак 15. века.

Извор: Хуманитарна организација „Сви за Космет“

Извор за текст о историји Манастира Будисавци Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

У Призрену почиње обнова средњовековне Рајкове цркве

Разваљена капија порте Цркве Светог Спаса у Призрену

Ознаке:Budisavci Crkva Hristovog Preobraženja Manastira Budisavci Humanitarna organizacija „Svi za Kosmet“Kosmet Kosovo i Metohija Manastir Budisavci srpski patrijarh Makarije Будисавци истакнуто Космет Косово и Метохија Манастир Будисавци српски патријарх Макарије Хуманитарна организација „Сви за Космет“Црква Христовог Преображења Манастира Будисавци

Следеће

У току пријаве за радионицу сликања средњовековних орнамената на малтерној подлози

Не пропустите

Трибина „Кад су жене владале и градиле – српске хероине средњег века“ у петак, 24. марта, у „Галерији `73“ у Београду

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Видео

Предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ“ у Модричи (видео)

Објављено пре

10 месеци

14.07.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за предавање „Писмено насљеђе Срба у Босни и Херцеговини“ у Модричи. Фотографија је власништво Клуба историчара Посавине.

Мср Жарко Б. Вељковић одржао је предавање „Писмено насљеђе Срба у БиХ у Модричи“, 1. јула 2023. године.

Предавање је организовао Клуб историчара Посавине, а спонзор предавања била је општина Модрича.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија мср Жарка Вељковића

Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.

Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.

Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.

Сарадник је Српског научног центра у Београду, члан-сарадник Матице српске и сарадник РТС-а на пројектима класичне старине, где је учестовао у стварању образовне серије од пет епизода„Митологије београдских фасада“ (2016).

_{Корице књиге поезије „Верси дубровачки у славу“ Жарка Б. Вељковића. Фотографија је власништво Жарка Б. Вељковића.}

Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Видео

Народни музеј Србије: Виртуелни музеј – „Средњовековни печати“ (видео)

Објављено пре

10 месеци

12.07.2023

Од стране:

Редакција

Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.

Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.

Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.

У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.

_{Печат жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.}

О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.

Извор: плејлиста „Виртуелни музеј“ јутјуб канала Народног музеја Србије

Погледајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Видео

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Објављено пре

11 месеци

12.06.2023

Од стране:

Редакција

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.

Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ 8. јуна 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.

_{Ма Дејан Дошлић на предавању „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.}

На предавању је било речи о највећим задужбинарима међу Србима, о самом задужбинарству као једној од највећих врлина српске историје и о томе колико је оно оставило трага у српској традицији, од средњег века до данашњих дана.

Предавање је организовало удружење „Србско сабрање Баштионик“.

Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.

Биографија ма Дејана Дошлића

Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).

Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.

Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.

Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.

Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.

Прочитајте још:

У Бањој Луци отворена изложба „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“

У Градишци данас отварање изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“