Догађаји

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Објављено пре

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд
Програм научних трибина Историјског института Београд. Фотографија је власништво Историјског института Београд.

У месецу октобру 2021. године почиње нови циклус научних трибина Историјског института Београд. Трибине ће се одржавати у Кнез Михаиловој 36, на првом спрату, у сали 102, са почетком у 12 часова.

Прва трибина „Σερβοκρατία на Светој Гори Атонској: пример прота Доротеја“ биће одржана 7. октобра. На трибини ће говорити Драгић Живојиновић.

За српску владавину над Светом Гором која је потрајала нешто више од четврт столећа, од јесени до јесени 1371. године, у савременим грчким изворима употребљава се неологизам σερβοκρατία („србовлада“). У том периоду не само да је атонска монашка заједница прихватала врховну политичку власт српских владара (цара Душана, цара Уроша, царице Јелене, деспота Јована Угљеше), већ су најмање тројица братственика Хиландара (Антоније током 1348. године, Доротеј између 1356. и 1366. године, Сава до 1371. године), први пут у светогорској историји, обављала одговорну дужност прота, тј. старешине анахоретске републике. Документи на грчком језику називају Србе на челу атонског протата „србопротима“ (σερβοπρώτοι). Другопоменути међу њима, Доротеј, био је неко време и хиландарски игуман (око 1355–1360), а својим делањем оставио је траг, како у српској, тако и у широј заједници монаха Свете Горе. Међу истраживачима светогорске прошлости вођена је столетна расправа око тога да ли су старешина српске монашке обитељи и први човек савеза атонских општежића иста особа. Недавно су понуђени, чини се, убедљиви одговори у прилог тези о њиховој идентичности, те је омогућено да се, на темељу релативно бројног документарног материјала из светогорских архива (акти из манастира Ватопеда, Дионисијата, Дохијара, Зографа, Кастамонита, Пантократора, Светог Пантелејмона, Светог Павла, Хиландара), целовито прикаже активност личности која је у осетљивом историјском раздобљу симултано водила две институције, које су, иако делови исте органске целине, могле бити и антагонистички настројене једна наспрам друге. Добра илустрација неспоразума и неслагања између Срба и Грка, јесте и епизода када је Доротеј свом претходнику Теодосију из Алипијског манастира, који је у два наврата био на функцији прота, одузео келију у близини Кареје. Изворник из јануара 1375. године, из времена када је српски монах већ био покојник, а и сама „србовлада“ ствар прошлости, бележи да се, ипак, читава ситуација релативно срећно разрешила, будући да је Доротеј, увидевши какву неправду чини, понудио надокнаду старцу Теодосију.

Друга трибина „Куле у фортификационом систему одбране средњовековног утврђеног Града Смедерева“ биће одржана 21. октобра. На трибини ће говорити Дејан Црнчевић.

Утврђени град Смедерево чини последње и, након Београда, најмонументалније остварење фортификационе архитектуре српске средњовековне државе, те међу најрепрезентативнијим југоисточне Европе. Грађен на равном и ниском приобаљу, на ушћу реке Језаве у Дунав, у функцији престоног града српске средњовековне државе у последњим деценијама њене самосталности, он представља остварење јасно дефинисане урбане структуре, конципиране у две функционално и значењски одвојене целине (утврђено владарско боравиште и утврђено градско насеље), те предграђе изван ње. Наведена урбана целина, настала на топографијом терена условљеном простору троуганог облика, завидне површине од око 11 ha, брањена је сложеним одбрамбеним системом сачињеним од спољних и унутрашњих бедема, у чијем контексту посебно место заузима и низ од чак 25 кула, монументалних димензија и градитељског поступка.

Како је поменути систем одбране обликован кроз више етапа грађења, остварених у последњим деценијама самосталности, те првим османске власти (1428–1479), намера рада је да презентује вишеструкост облика, структуре и начина грађења кула средњовековног града Смедерева. Поменутим сагледавањем техничких решења у обликовању ових елемената фортификацијског система ствара се нужна основа и за целовитије разумевање њихових функција и значења, од којих су нека, поред примарно војно одбрамбених, извесно симболичка, као год и естетска. Коначно, компаративном анализом остварених поступака и промена у концепцији у односу на сличне у региону и ширем византијском културном кругу, све напред наведено омогућава и њихово контекстуално сагледавање у склопу шире слике конкретног позносредњо вековног историјског тренутка.

Трећа трибина „Физичке активности становника средњовековне Гомолаве (антрополошки приступ)“ биће одржана 4. новембра. На трибини ће говорити Игор Стојић.

Реконструкција физичких активности древних популација представља један од примарних циљева биоархеолошких истраживања. У ту сврху се анализира читав низ промена на скелетном материјалу узрокованих окупационим болестима и повредама.

Антрополошки материјал скупљен са археолошких ископавања средњовековних слојева Гомолаве (данас Хртковци у Срему), обухвата налазе са истраживања започетих шездесетих закључно са осамдесетим годинама прошлог века. Некропола на Гомолави датована је у период од XII–XV века. Анализе су обухватале како визуелну, квалитативну компоненту тако и квантитативну статистички значајну компоненту, па је сходно томе искоришћен целокупан скелетни материјал од 159 индивидуа.

Истраживање настоји да коришћењем маркера стреса као индикатора нивоа физичке активности, пружи одређене закључке о радним и родним променама у свакодневним активностима једне популације. Термин маркери стреса се односи на етнезопијске промене на костима, места на скелету где се мишићи или лигаменти инсертују у периостеум и кост.

Историјски извори о Гомолави (Гомол) пружају мало података. Археолошка ископавања гомолавске некрополе одредила су њено трајање од двеста година. Антрополошком реконструкцијом свакодневних физичких активности ове популације циљ је да се боље осветле услови живота, социјалне и родне диференцијације унутар једног средњовековног насеља.

Такође, биће одржане и трибина „Демографски развој Војводства Србије и Тамишког Баната“, 18. новембра, а на трибини ће говорити Нино Делић, и трибина „Британски романтичари и путописци као инструмент британске политике“, 2. децембра, а на трибини ће говорити Милан Кутлешић.

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Свечано отварање изложбе „Српска властела и круна Светог Стефана” у Музеју Срема 21. октобра

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Српска властела и круна Светог Стефана”. Фотографија је власништво Музеја Срема.
Плакат за изложбу „Српска властела и круна Светог Стефана”. Фотографија је власништво Музеја Срема.

Музеј Срема из Сремске Митровице позива све заинтересоване да у петак 21. октобра 2022. године, са почетком у 18 часова, у свечаној сали на адреси Вука Караџића 3, својим присуством увеличају свечано отварање изложбе на тему српске средњoвековне историје под називом „Српска властела и круна Светог Стефана”, аутора историчара Александра Сладојевића и Данила Јадранског.

На изложби ће бити представљен део средњoвековног живота на територији Срема, а биће изложени и артефакти и доступне реплике из датог периода. Та изузетно важна изложба ће одвести посетиоце у времена наших предака који су перманентно оставили значајан траг у историји, култури и животу нашег народа.

Специјални гости изложбе биће чланови Удружења за очување старих заната и вештина „Бели Орлови” и Слободан Маринић са својом радионицом „Уметност ковања мачева”.

Сви посетиоци биће у прилици да се фотографишу са витезовима и да дегустирају српска средњовековна јела.

Изложба „Српска властела и круна Светог Стефана” у Музеју Срема трајаће до 21. новембра 2021. године.

Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.
Музеј Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.

Извор:

Војводина уживо

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призренур

Наставите са читањем

Вести

У Ужицу одржана манифестација „Витешки час“

Објављено пре

Од стране:

Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.
Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.

„Српско витешко друштво Стари град Ужице“, уз подршку „Друштва историчара Ужица“, организовало је манифестацију „Витешки час“ у суботу 8. октобра 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град), у оквиру прославе Дана града Ужица.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Драган Крсмановић, пуковник Војске Србије у пензији и магистар историјских наука, и Миломир Максимовић, докторанд на Катедри за историју Срба у средњем веку на Филозофском факултету у Београду и професор историје у Техничкој школи у Ужицу, одржали су предавање на отвореном окупљеним наставницима, ученицима и осталим грађанима  о српској војсци у средњем веку, оружју и опреми српских ратника.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Чланови „Српског витешког друштва Стари град Ужице“ показали су своју опрему присутнима. На догађају су представљени и процес припреме витеза за битку и старе игре са ватром које су некада увесељавале господу на дворовима. У паузама између занимљивих предавања посетиоци су уживали у традиционалним српским песмама и певању уз гусле.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Такође, посетиоци су могли да обуку део витешке опреме и да носе оружје, уз помоћ и надзор организатора.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Организатори догађаја су се захвалили свима који су присуствовали манифестацији „Витешки час“, за коју се надају да ће и следеће године бити одржана у оквиру прославе Дана града Ужица!

Ужичка тврђава

Ужице се у изворима први пут помиње 1329. године.

Сама Ужичка тврђава подигнута је у време кнеза Војислава, господара Ужица од 1355. до 1363. године, или жупана Николе Алтомановића, господара Ужица од 1366/1367. до 1373. године.

Под османлијску власт Ужице је пало између 1459. и 1463. године.

Извор: фејсбук страница Друштво историчара Ужица

Прочитајте још:

Приводи се крају обнова једног дела Ужичке тврђаве

11
Наставите са читањем

Догађаји

Трибина „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“ у Академији СПЦ 29. септембра

Објављено пре

Од стране:

Саћи Шимада у капели краља Драгутина у Манастиру Ђурђеви Ступови. Фотографија је преузета са фејсбук профила Саћи Шаимаде.
Саћи Шимада у капели краља Драгутина у Манастиру Ђурђеви Ступови. Фотографија је преузета са фејсбук профила Саћи Шаимаде.

Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију 29. септембра 2022. године почиње с овогодишњим циклусом предавања у оквиру трибине „Радослав Грујић“, која обрађује најразличитије теме из црквене уметности и конзервације. Овогодишњи циклус отвориће историчарка уметности Саћи Шимада из Јапана са предавањем на тему „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“.

Поменута трибина биће одржана 29. септембра 2022. године, са почетком у 18 часова, у великом атељеу Академије СПЦ. Организатори позивају све заинтересоване да присуствују трибини „Српска средњовековна уметност из јапанске визуре“.

Саћи Шимада је дугогодишњи истраживач српске средњовековне уметности и активни учесник у конзерваторским радовима на многим црквама.

Посебно треба истаћи њен допринос у реализацији конзерваторско-рестаураторских радова у капели краља Драгутина у Манастиру Ђурђеви ступови, који су спроведени у септембру и октобру 2021. године.

Прочитајте још:

У току је рестаурација и конзервација слике „Улазак цара Душана у Дубровник“

Слика „Крунисање цара Душана“ враћена у Народни музеј у Београду

Наставите са читањем

Најчитаније