Догађаји

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Објављено пре

2 године

07.10.2021

Од стране:

Редакција

Програм научних трибина Историјског института Београд. Фотографија је власништво Историјског института Београд.

У месецу октобру 2021. године почиње нови циклус научних трибина Историјског института Београд. Трибине ће се одржавати у Кнез Михаиловој 36, на првом спрату, у сали 102, са почетком у 12 часова.

Прва трибина „Σερβοκρατία на Светој Гори Атонској: пример прота Доротеја“ биће одржана 7. октобра. На трибини ће говорити Драгић Живојиновић.

За српску владавину над Светом Гором која је потрајала нешто више од четврт столећа, од јесени до јесени 1371. године, у савременим грчким изворима употребљава се неологизам σερβοκρατία („србовлада“). У том периоду не само да је атонска монашка заједница прихватала врховну политичку власт српских владара (цара Душана, цара Уроша, царице Јелене, деспота Јована Угљеше), већ су најмање тројица братственика Хиландара (Антоније током 1348. године, Доротеј између 1356. и 1366. године, Сава до 1371. године), први пут у светогорској историји, обављала одговорну дужност прота, тј. старешине анахоретске републике. Документи на грчком језику називају Србе на челу атонског протата „србопротима“ (σερβοπρώτοι). Другопоменути међу њима, Доротеј, био је неко време и хиландарски игуман (око 1355–1360), а својим делањем оставио је траг, како у српској, тако и у широј заједници монаха Свете Горе. Међу истраживачима светогорске прошлости вођена је столетна расправа око тога да ли су старешина српске монашке обитељи и први човек савеза атонских општежића иста особа. Недавно су понуђени, чини се, убедљиви одговори у прилог тези о њиховој идентичности, те је омогућено да се, на темељу релативно бројног документарног материјала из светогорских архива (акти из манастира Ватопеда, Дионисијата, Дохијара, Зографа, Кастамонита, Пантократора, Светог Пантелејмона, Светог Павла, Хиландара), целовито прикаже активност личности која је у осетљивом историјском раздобљу симултано водила две институције, које су, иако делови исте органске целине, могле бити и антагонистички настројене једна наспрам друге. Добра илустрација неспоразума и неслагања између Срба и Грка, јесте и епизода када је Доротеј свом претходнику Теодосију из Алипијског манастира, који је у два наврата био на функцији прота, одузео келију у близини Кареје. Изворник из јануара 1375. године, из времена када је српски монах већ био покојник, а и сама „србовлада“ ствар прошлости, бележи да се, ипак, читава ситуација релативно срећно разрешила, будући да је Доротеј, увидевши какву неправду чини, понудио надокнаду старцу Теодосију.

Друга трибина „Куле у фортификационом систему одбране средњовековног утврђеног Града Смедерева“ биће одржана 21. октобра. На трибини ће говорити Дејан Црнчевић.

Утврђени град Смедерево чини последње и, након Београда, најмонументалније остварење фортификационе архитектуре српске средњовековне државе, те међу најрепрезентативнијим југоисточне Европе. Грађен на равном и ниском приобаљу, на ушћу реке Језаве у Дунав, у функцији престоног града српске средњовековне државе у последњим деценијама њене самосталности, он представља остварење јасно дефинисане урбане структуре, конципиране у две функционално и значењски одвојене целине (утврђено владарско боравиште и утврђено градско насеље), те предграђе изван ње. Наведена урбана целина, настала на топографијом терена условљеном простору троуганог облика, завидне површине од око 11 ha, брањена је сложеним одбрамбеним системом сачињеним од спољних и унутрашњих бедема, у чијем контексту посебно место заузима и низ од чак 25 кула, монументалних димензија и градитељског поступка.

Како је поменути систем одбране обликован кроз више етапа грађења, остварених у последњим деценијама самосталности, те првим османске власти (1428–1479), намера рада је да презентује вишеструкост облика, структуре и начина грађења кула средњовековног града Смедерева. Поменутим сагледавањем техничких решења у обликовању ових елемената фортификацијског система ствара се нужна основа и за целовитије разумевање њихових функција и значења, од којих су нека, поред примарно војно одбрамбених, извесно симболичка, као год и естетска. Коначно, компаративном анализом остварених поступака и промена у концепцији у односу на сличне у региону и ширем византијском културном кругу, све напред наведено омогућава и њихово контекстуално сагледавање у склопу шире слике конкретног позносредњо вековног историјског тренутка.

Трећа трибина „Физичке активности становника средњовековне Гомолаве (антрополошки приступ)“ биће одржана 4. новембра. На трибини ће говорити Игор Стојић.

Реконструкција физичких активности древних популација представља један од примарних циљева биоархеолошких истраживања. У ту сврху се анализира читав низ промена на скелетном материјалу узрокованих окупационим болестима и повредама.

Антрополошки материјал скупљен са археолошких ископавања средњовековних слојева Гомолаве (данас Хртковци у Срему), обухвата налазе са истраживања започетих шездесетих закључно са осамдесетим годинама прошлог века. Некропола на Гомолави датована је у период од XII–XV века. Анализе су обухватале како визуелну, квалитативну компоненту тако и квантитативну статистички значајну компоненту, па је сходно томе искоришћен целокупан скелетни материјал од 159 индивидуа.

Истраживање настоји да коришћењем маркера стреса као индикатора нивоа физичке активности, пружи одређене закључке о радним и родним променама у свакодневним активностима једне популације. Термин маркери стреса се односи на етнезопијске промене на костима, места на скелету где се мишићи или лигаменти инсертују у периостеум и кост.

Историјски извори о Гомолави (Гомол) пружају мало података. Археолошка ископавања гомолавске некрополе одредила су њено трајање од двеста година. Антрополошком реконструкцијом свакодневних физичких активности ове популације циљ је да се боље осветле услови живота, социјалне и родне диференцијације унутар једног средњовековног насеља.

Такође, биће одржане и трибина „Демографски развој Војводства Србије и Тамишког Баната“, 18. новембра, а на трибини ће говорити Нино Делић, и трибина „Британски романтичари и путописци као инструмент британске политике“, 2. децембра, а на трибини ће говорити Милан Кутлешић.

Следеће

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Не пропустите

Британски пуковник трага за српским благом – стручњаци упозоравају на опасан лов у мутном

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

3 седмице

12.09.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

_{Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.}

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минута – свечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сати – витешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Вести

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Објављено пре

1 месец

25.08.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Студеница. Аутор фотографије Слободан Ботошки.

Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.

Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.

*_{Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.

Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.

Сатница 6. „Маглич феста“

12 сати

Свечано отварање

Црквени Хор „Свети Архиђакон Стефан“

КУД Карановац

12 сати и 30 минута

Борбе „ Гвоздени витезови“

13 сати

Џаустинг – борбе оклопљених коњаника са копљима

13 сати и 30 минута

Дечији хор „Арија“

14 сати

Средњовековни забављачи

14 сати и 30 минута

Витешки турнир – тап фајт

15 сати

Концерт, извођач Вера Столић

15 сати и 30 минута

Коњичке вештине

16 сати

Витешке борбе разним оружјима и групна борба

16 сати и 30 минута

Концерт, извођач Дејан Цукић

Садржај доступан за посетиоце током трајања „Маглич феста“

Витешко село (фотографисање са витезовима, принцезама, трубадурима).

Медицински камп и средњовековна пчеларска радионица.

Средњовековне игре за посетиоце.

Калиграфија (бесплатно исписивање краснописом као успомена са манифестације).

Стреличарска дворишта.

Ларп двориште (мачевање за децу).

Жонглери.

Јахање коња.

Радионице старих заната (израда мозаика, ковачи занат, дуборез, израда средњовековног накита, израда верижњаче, ткање и опанчарство).

Извор: фејсбук страница Туристичке организације Краљево

Прочитајте још:

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део први)

У још једном походу Магличу, најлепшем српском средњовековном замку (део други)

РТС: Одложена изградња моста код Маглича

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Наставите са читањем

Вести

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“ у Деспотовцу 19. и 20. августа

Објављено пре

2 месеца

15.08.2023

Од стране:

Редакција

Народна библиотека „Ресавска школа“ у Деспотовцу. Фотографија је власништво Народне библиотеке „Ресавска школа“.

У оквиру манифестације „Дани српског духовног преображења“, Народна библиотека „Ресавска школа“ из Деспотовца 19. и 20. августа организује Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIV“.

Програм научног скупа:

Субота, 19. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.

10 часова

Сећање на академика Драгослава Михаиловића.

Председава проф. др Радивој Радић.

Радивој Радић (Београд): Тривали и Тривалија (поводом старог српског записа бр. 4429).

Злата Бојовић (Београд): Кнез Лазар у традицији Боке Kоторске.

Томислав Јовановић (Београд): Житије првомученице и апостолије Текле у српским преписима XIV века.

Милош Ивановић (Београд): Османски заповедници у Житију деспота Стефана Лазаревића Константина Филозофа.

Александар Крстић (Београд): Продор Турака и борба за опстанак српске државе (1371–1459) у уџбеницима историје крајем XIX и почетком XX века.

ПАУЗА

11 часова и 30 минута

Председава др Љиљана Стошић.

Љиљана Јухас-Георгиевска (Београд): Друго путовање Светог Саве у Свету земљу у виђењу јеромонаха Доментијана и Теодосија Хилендарца.

Јелена Стошић (Ниш): Терминологија брачног права у Законоправилу Светог Саве.

Бранислав Цветковић (Jагодина): Свети Симеон Немања и политичка теорија Лазаревића.

Љиљана Стошић (Београд): Представе животиња у српском поствизантијском сликарству и бароку.

Бранка Иванић (Београд): Каталог посуда од метала од XIII до XIX века у збирци Народног музеја Србије.

Предраг Милосављевић (Београд): Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине (II део).

17 часова

Представљање зборника радова „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII“.

_{Споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Деспотовцу, рад Зорана Ивановића, академског вајара из Београда. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Недеља, 20. август, Народна библиотека „Ресавска школа“, Деспотовац.

10 часова

Председава: др Бранислав Цветковић.

Владан Јовановић (Београд): Лексикографске напомене Димитрија Богдановића уз превод Лествица Светог Јована Лествичника (прилог српској теоријској лексикографији и терминологији).

Миливоје Спасић (Београд): Бранковићи и Немањићи у историјским драмама Милутина Бојића.

Наташа Вуловић Емонтс и Марија Ђинђић (Београд): Паремиолошка слика свештених лица у српском и турском језику (контрастивни приступ).

ПАУЗА

11 часова

Председава проф. др Зоран Ранковић.

Зоран Ранковић (Београд): Белешке о Лазаревићима у историографским изворима рукописне збирке Библиотеке Српске патријаршије у Београду.

Марина Спасојевић (Београд): Сказаније о писменех Константина Филозофа – извор за историју српске граматикографије.

Данијела Радоњић (Београд): О називима јела од српске средњовековне трпезе до данас.

Анђела Гавриловић (Београд): Света Тројица у књижевности и уметности Моравске Србије са посебним освртом на истоимену фреску у Рамаћи.

Промоција књиге „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ и Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“

Током „Дана српског духовног преображења“ у среду, 23. августа, са почетком у 18 сати и 30 минута у порти Манастира Манасије своју нову књигу „Манастири и цркве у Горњој Ресави“ представиће Стојадин Томић. Поред аутора, на промоцији ће говорити и отац Павле, игуман Манастира Манасије, и Драгана Милутиновић Симић, директорка Народне библиотеке „Ресавска школа“.

*_{Манастир Манасија (Ресава). Аутор фотографије је Слободан Ботошки.}*

Такође, у Миливској клисури у петак и суботу, 25. и 26. августа, биће одржан први Витешки фестивал „Деспот Стефан Лазаревић“.

_{Црква Огњене Марије у Миливској клисури подигнута на темељима средњовековне цркве. Аутор фотографије је Петар Нешић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.}

Манифестација „Дани српског духовног преображења“ биће одржан 31. пут и трајаће од 19. до 28. августа. Целокупан програм манифестације погледајте ОВДЕ.

Извор:

Народна библиотека „Ресавска школа“

Градске вести

Прочитајте још:

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)