Догађаји

Нови циклус научних трибина Историјског института Београд

Објављено пре

3 године

07.10.2021

Од стране:

Редакција

Програм научних трибина Историјског института Београд. Фотографија је власништво Историјског института Београд.

У месецу октобру 2021. године почиње нови циклус научних трибина Историјског института Београд. Трибине ће се одржавати у Кнез Михаиловој 36, на првом спрату, у сали 102, са почетком у 12 часова.

Прва трибина „Σερβοκρατία на Светој Гори Атонској: пример прота Доротеја“ биће одржана 7. октобра. На трибини ће говорити Драгић Живојиновић.

За српску владавину над Светом Гором која је потрајала нешто више од четврт столећа, од јесени до јесени 1371. године, у савременим грчким изворима употребљава се неологизам σερβοκρατία („србовлада“). У том периоду не само да је атонска монашка заједница прихватала врховну политичку власт српских владара (цара Душана, цара Уроша, царице Јелене, деспота Јована Угљеше), већ су најмање тројица братственика Хиландара (Антоније током 1348. године, Доротеј између 1356. и 1366. године, Сава до 1371. године), први пут у светогорској историји, обављала одговорну дужност прота, тј. старешине анахоретске републике. Документи на грчком језику називају Србе на челу атонског протата „србопротима“ (σερβοπρώτοι). Другопоменути међу њима, Доротеј, био је неко време и хиландарски игуман (око 1355–1360), а својим делањем оставио је траг, како у српској, тако и у широј заједници монаха Свете Горе. Међу истраживачима светогорске прошлости вођена је столетна расправа око тога да ли су старешина српске монашке обитељи и први човек савеза атонских општежића иста особа. Недавно су понуђени, чини се, убедљиви одговори у прилог тези о њиховој идентичности, те је омогућено да се, на темељу релативно бројног документарног материјала из светогорских архива (акти из манастира Ватопеда, Дионисијата, Дохијара, Зографа, Кастамонита, Пантократора, Светог Пантелејмона, Светог Павла, Хиландара), целовито прикаже активност личности која је у осетљивом историјском раздобљу симултано водила две институције, које су, иако делови исте органске целине, могле бити и антагонистички настројене једна наспрам друге. Добра илустрација неспоразума и неслагања између Срба и Грка, јесте и епизода када је Доротеј свом претходнику Теодосију из Алипијског манастира, који је у два наврата био на функцији прота, одузео келију у близини Кареје. Изворник из јануара 1375. године, из времена када је српски монах већ био покојник, а и сама „србовлада“ ствар прошлости, бележи да се, ипак, читава ситуација релативно срећно разрешила, будући да је Доротеј, увидевши какву неправду чини, понудио надокнаду старцу Теодосију.

Друга трибина „Куле у фортификационом систему одбране средњовековног утврђеног Града Смедерева“ биће одржана 21. октобра. На трибини ће говорити Дејан Црнчевић.

Утврђени град Смедерево чини последње и, након Београда, најмонументалније остварење фортификационе архитектуре српске средњовековне државе, те међу најрепрезентативнијим југоисточне Европе. Грађен на равном и ниском приобаљу, на ушћу реке Језаве у Дунав, у функцији престоног града српске средњовековне државе у последњим деценијама њене самосталности, он представља остварење јасно дефинисане урбане структуре, конципиране у две функционално и значењски одвојене целине (утврђено владарско боравиште и утврђено градско насеље), те предграђе изван ње. Наведена урбана целина, настала на топографијом терена условљеном простору троуганог облика, завидне површине од око 11 ha, брањена је сложеним одбрамбеним системом сачињеним од спољних и унутрашњих бедема, у чијем контексту посебно место заузима и низ од чак 25 кула, монументалних димензија и градитељског поступка.

Како је поменути систем одбране обликован кроз више етапа грађења, остварених у последњим деценијама самосталности, те првим османске власти (1428–1479), намера рада је да презентује вишеструкост облика, структуре и начина грађења кула средњовековног града Смедерева. Поменутим сагледавањем техничких решења у обликовању ових елемената фортификацијског система ствара се нужна основа и за целовитије разумевање њихових функција и значења, од којих су нека, поред примарно војно одбрамбених, извесно симболичка, као год и естетска. Коначно, компаративном анализом остварених поступака и промена у концепцији у односу на сличне у региону и ширем византијском културном кругу, све напред наведено омогућава и њихово контекстуално сагледавање у склопу шире слике конкретног позносредњо вековног историјског тренутка.

Трећа трибина „Физичке активности становника средњовековне Гомолаве (антрополошки приступ)“ биће одржана 4. новембра. На трибини ће говорити Игор Стојић.

Реконструкција физичких активности древних популација представља један од примарних циљева биоархеолошких истраживања. У ту сврху се анализира читав низ промена на скелетном материјалу узрокованих окупационим болестима и повредама.

Антрополошки материјал скупљен са археолошких ископавања средњовековних слојева Гомолаве (данас Хртковци у Срему), обухвата налазе са истраживања започетих шездесетих закључно са осамдесетим годинама прошлог века. Некропола на Гомолави датована је у период од XII–XV века. Анализе су обухватале како визуелну, квалитативну компоненту тако и квантитативну статистички значајну компоненту, па је сходно томе искоришћен целокупан скелетни материјал од 159 индивидуа.

Истраживање настоји да коришћењем маркера стреса као индикатора нивоа физичке активности, пружи одређене закључке о радним и родним променама у свакодневним активностима једне популације. Термин маркери стреса се односи на етнезопијске промене на костима, места на скелету где се мишићи или лигаменти инсертују у периостеум и кост.

Историјски извори о Гомолави (Гомол) пружају мало података. Археолошка ископавања гомолавске некрополе одредила су њено трајање од двеста година. Антрополошком реконструкцијом свакодневних физичких активности ове популације циљ је да се боље осветле услови живота, социјалне и родне диференцијације унутар једног средњовековног насеља.

Такође, биће одржане и трибина „Демографски развој Војводства Србије и Тамишког Баната“, 18. новембра, а на трибини ће говорити Нино Делић, и трибина „Британски романтичари и путописци као инструмент британске политике“, 2. децембра, а на трибини ће говорити Милан Кутлешић.

Следеће

У Смедеревској тврђави пронађени људски скелети и остаци топовске куле

Не пропустите

Британски пуковник трага за српским благом – стручњаци упозоравају на опасан лов у мутном

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Отварање изложбе „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу у суботу, 4. новембра 2023. године

Објављено пре

9 месеци

01.11.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за изложбу „Helena, serbiae regina“ у Музеју Херцеговине у Требињу. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Херцеговине у Требињу.

У суботу, 4. новембра 2023. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Музеју херцеговине у Требињу биће свечано отворена изложба „Helena, serbiae regina“, у оквиру манифестације „Дучићеве вечери поезије“.

Изложба „Helena, serbiae regina“, кроз причу о животу и заоставштини краљице Јелене Анжујске Анђео, осликава све вредности српског средњовековног стваралаштва, али и посвећеност савремених истраживача и конзерватора да те вредности истраже, заштите и сачувају. Краљица Јелена Анжујска Анђео, супруга краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала је важну улогу у српској средини у другој половини 13. и почетком 14. века.

Манастир Градац, њена задужбина и маузолеј, где је сахрањена као монахиња, један је од највреднијих градитељско-уметничких споменика те епохе. Деценијама спровођени конзерваторско-рестаураторски радови на комплексу тог манастира, међу најобимнијим су и најуспешнијим реализованим пројектима у Србији, уз поштовање највреднијих принципа савремене конзерваторско-рестаураторске праксе.

У оквиру изложбе, захваљујући позајмицама из Народног музеја Србије из Београда и Народног музеја из Краљева, као и излагањем уметничких предмета из колекције Републичког завода завода за заштиту споменика културе Србије, публика ће имати прилику да види оригиналну мистрију из времена градње градачког храма, копије фресака живописа из Благовештенске цркве Манастира Градац, копије фресака из манастира Грачаница и Сопоћани на којима је Јелена представљена као краљица, мајка и монахиња.

Сваку од целина изложбе, које су посвећене краљици Јелени и њеним задужбинама, хронологији изградње Манастира Градац, истраживањима и обнови манастирског комплекса, као и градитељско-уметничким дометима архитектуре и сликарства Благовештенске цркве, прати по један кратки документарни филм, настао у сарадњи са Факултетом драмских уметности из Београда.

Ауторски тим изложбе чине стручњаци Републичког завода за заштиту споменика културе, Филозофског факултета Универзитета у Београду и Балканолошког института САНУ, као и професори и студенти Академије уметности Универзитета у Новом Саду и Факултета ликовних уметности и Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду.

Изложба је реализована у сарадњи Музеја Херцеговине у Требињу и Републичког завода за заштиту споменика културе Србије, уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.

На отварању изложбе обратиће се проф. др Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе, и представник Министарства просвјете и културе Републике Српске.

Прочитајте још:

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Битка код Гацка 1276. године између краља Уроша и младог краља Драгутина

Наставите са читањем

Вести

„Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра

Објављено пре

11 месеци

12.09.2023

Од стране:

Редакција

Плакат за фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији 14. и 15. септембра 2023. године. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.

Средњовековни фестивал „Немањини дани“ биће одржан у четвртак и петак, 14. и 15. септембра 2023. године, у Куршумлији. Организатори догађаја су Општина Куршумлија, Туристичка организација Куршумлије, АД „Планинка“ и Народна библиотека Куршумлије.

Први дан фестивала – Академско вече „Средњовековна Србија“

Првог дана фестивала, у четвртак, 14. септембра, са почетком у 19 сати у порти Манастира Светог Николе у Куршумлији биће одржано Академско вече „Средњовековна Србија“.

Дипломирани историчар уметности Драган Симић одржаће предавање „Активности на обнови Немањиних задужбина од 2012. до 2023. године“.

_{Плакат за Академско вече „Средњовековна Србија“ које ће бити одржано 14. септембра 2023. године у оквиру фестивала „Немањини дани“ у Куршумлији. Фотографија је скинута са фејсбук странице Туристичке организације Куршумлије.}

Јеромонах и настојатељ Манастира Светог Николе у Куршумлији отац Симеон говориће на тему „10 година од обнове монашког живота у Манастиру Светог Николе“.

Академско вече затвориће докторанд археологије Милан Савић са презентацијом на тему „Цркве куршумлијског краја“.

У случају лошег времена Академско вече ће бити одржано у сали Скупштине Општине Куршумлије.

Други дан фестивала

Програм другог дана фестивала, у петак, 15. септембра, биће одржан такође у порти Манастира Светог Николе.

Програм другог дана фестивала:

12 сати – дечије креативне радионице и базар етно и домаће радиности

14 сати – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

14 сати и 15 минута – свечано отварање

14 сати и 25 минута – наступ Немање Радосављевића, прве хармонике Србије

14 сати и 35 минута – представа „Сербија – јесте и биће“, драмски уметници Данило Петровић и Мирослав Јовић

Хор Цркве Светог Прокопија

Полазници Школе глуме Народне библиотеке Куршумлија

15 сати и 20 минута – наступ гудачког квартета „Динамика мјузик“

15 сати и 35 минута – наступ ОКУД „Бата Лачковић“ из Куршумлије

16 сати – витешке борбе

18 сати – концерт Слободана Тркуље и „Балканополиса“

Портал Српска средњовековна историја позива своје читаоце да посете фестивал „Немањини дани“ у Куршумлији, да првог дана фестивала науче много тога о куршумлијским светињама и о савременом животу у Манстиру Светог Николе у Куршумлији, а другог дана да уживају у богатом програму.

Извор: Туристичка организација Куршумлије

Прочитајте још:

Манастир Пресвете Богородице код Куршумлије – једна од првих задужбина Стефана Немање

Иван кула – средњовековна тврђава код Куршумлије

Рановизантијска базилика код Куршумлије

Наставите са читањем

Вести

Шести „Маглич фест“ у недељу, 3. септембра, у Манастиру Студеници

Објављено пре

11 месеци

25.08.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Студеница. Аутор фотографије Слободан Ботошки.

Манастир Студеница. Аутор и власник фотографије је Слободан Боба Ботошки.

Шести „Маглич фест“ биће одржан у недељу, 3. септембра 2023. године, у Манастиру Студеници. Организатори догађаја су Град Краљево и Туристичка организација Краљево.

Како је набујали Ибар однео мост код Магличког замка у јуну 2020. године, а нови мост није саграђен, тако је место одржавања „Маглич феста“ пребачен са Маглича на Манастир Студеницу. Ово је трећи „Маглич фест“ који ће бити одржан у Манастиру Студеници.

*_{Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Улаз на шести „Маглич фест“ је бесплатан.

Организован превоз на релацији Краљево-Студеница-Краљево (повратна карта) коштаће 600 динара. Деца до 10 година не плаћају превоз. Аутобуси полазе са градског кеја у 10 сати, повратак из Студенице предвиђен је по завршетку манифестације. Неопходно је пријавити се за превоз у инфо центру Туристичке организације Краљева или на телефон 036/316-000 до четвртка 31. августа 2023. године у подне.