Вести
Британски пуковник трага за српским благом – стручњаци упозоравају на опасан лов у мутном
Ради боље заштите богатог уметничког наслеђа у Србију је стигао Џулијан Редклиф, председник британске компаније „Арт лос реџистер“, детективског сервиса и највеће светске банке података украдених уметнина. Реч је о лову у мутном, тврде стручњаци, тим послом може да се бави само држава, а не приватне, и то стране компаније.
„У Србији ћемо пружати услуге које ће омогућити боље евидентирање богатог српског уметничког наслеђа, а намера је да се сва покретна културна баштина Србије детаљно опише и каталогизује, ради њеног лакшег откривања у случају да буде украдена“, најавио је пуковник британске војске Редклиф на конференцији коју је организовао за одабране медије у једном београдском хотелу.
Познати ловац на украдено уметничко благо открио је да добротворна организација „Благо-Treasure“ поново започиње мисију очувања наслеђа Србије подизањем свести, нарочито у српској дијаспори, о потреби да се обезбеде ресурси за евидентирање стања, историје и значаја културног наслеђа.
Као партнера у послу представо је фирму „Сејв арт“, која ће се бавити истраживањима, проценом, осигурањем и обезбеђењем српских уметнина.
Прва мисија – благо Народне библиотеке Србије
Као главни човек за посао у Србији представљен је Вукашин Минић Волф, оперативац британске детективске агенције ФИА (Forensic Investigative Associates), чије се име везивало за истраживање наводних тајних рачуна Слободана Милошевића на Кипру и за истраге о рутама шверца цигарета на Балкану.
Минић је најавио да ће прва мисија организације „Благо-Treasure“ бити потрага за драгоценостима Народне библиотеке Србије која је изгорела у бомбардовању 1941. године, јер постоје сведочанства да су пре пожара из ње покрадени најдрагоценији српски средњовековни рукописи.
Историчар Дејан Ристић, који је својевремено на месту управника Народне библиотеке Србије посебну пажњу посветио заштити и обогаћивању националног фонда, за Спутњик каже да нема недоумица када је у питању предратни фонд библиотеке. Све благо опљачкано у Првом светском рату детектовано је углавном у различитим институцијама у Европи, а има га и у Америци, на Харварду.
„Једино што још није пронађено из тог периода је оснивачка повеља Манастира Хиландара, која је нестала 1915. године. Што се тиче блага из 1941, не постоје озбиљни историјски извори, само урбане легенде, о томе да је било шта спасено, на било који начин, од Срба, Југословена, Фолксдојчера, Немаца. А као друго, проналажење је обавеза државе, ексклузивно право државе по хашкој Конвенцији о културним добрима у околностима ратних сукоба из 1954. године. Дакле, то не могу да раде приватне компаније“, истиче Ристић.
Замајавање на делу – што је изгорело, изгорело је
Дугогодишњи кустос Народног музеја Никола Кусовац за Спутњик каже да ову бригу за српску уметност треба игнорисати, јер долазак ових људи одређује само буђелар. Стручњак који се бави и проценом вредности уметничких дела додаје да се на нашем тржишту никада није појавио предмет за који је могло да се претпостави да је део некадашњег фонда Народне библиотеке.
„Могуће је да је нешто од тог библиотечког материјала било на позајмици, па претекло, увек се узме књига на читање, а то може бити једна од хиљаду. Ово је само замајавање, нема шансе да се рукописи појаве. Шта је изгорело, изгорело је“, додаје Кусовац.
Редклифова фирма је и деоничар највећих светских аукцијских кућа „Сотбис“ и „Кристис“, које тргују изузетно вредним уметнинама, а светски медији о њој су писали углавном због коришћења неконвенционалних метода у сакупљању података о несталим уметничким делима и високим провизијама за њихов повратак власницима.
„Ако се сами не постарамо за наше благо, неће нико други, а посебно не они који су везани за `Сотбис` и `Кристис`, који су искључиво лукративне, искључиво трговачки оријентисане фирме. Они се само плаше да се нешто украдено код њих не прода, јер тада плаћају велике казне“, истиче Кусовац.
Оба наша саговорника кажу да је највероватније лов у мутном странаца који су дошли у нашу земљу из Велике Британије заправо отворио изузетно важно питање којим се држава до сада није бавила.
„Очигледно се ради о покушају манипулације, коришћењу тога да у Србији не постоји институција задужена за евидентирање нашег културног блага у иностранству, које је тамо завршило по разним основама у претходним вековима, као и за његов организован повраћај“, каже Ристић.
Редклиф је најавио спремност за сарадњу са српским институцијама, нагласивши да АЛР има највећу светску базу података о украденим и несталим уметнинама. Према његовим речима, у њој је 750.000 регистрованих предмета, а компанија годишње међу њима обави више од 500.000 претрага за аукцијске куће, продавце, колекционаре и полицију.
У Министарству културе без одговора
Спутњик је контактирао Министарство културе Републике Србије у покушају да сазна да ли је упознато са обнављањем рада добротворне организација „Благо-Treasure“ и оснивањем фирме која ће евидентирати српско благо, као и да ли су овакве активности законом дозвољене у нашој земљи.
Интересовало нас је да ли је могуће да, поред званичних институција Републике Србије, у потрагу за српским националним благом креће приватна компанија из Велике Британије. Одговоре нисмо добили.
Џулијан Редклиф је иначе стручњак за кризни менаџмент и има чин пуковника. Док је радио у Министарству одбране Велике Британије 1999. одликован је витешким орденом Реда Британског царства, а 2008. године за изузетне заслуге у служби награђен је медаљом Краљичиних добровољаца резервиста.
Извор Спутњик Србија
Аутор текста Сенка Милош
Вести
Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.
Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“
За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.
Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?
Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.
Извор: Српско историјско друштво
Прочитаје још:
Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду
Вести
Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године
У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 18 часова и 30 минута, у Центру за културу Смедерево др Милош Ивановић одржаће предавање „Српски деспоти и њихова властела“.
Недавно смо у Народном музеју Србије имали прилике да слушамо одлично предавање „Властела у средњовековној Србији“, а сада ће у Смедереву др Милош Ивановић говорити о српским деспотима и њиховој властели.
Теме предавања „Српски деспоти и њихова властела“
На предавању ће бити речи о односу српских деспота и њихове властеле од 1402. до 1459. године, када је престала да постоји српска средњовековна држава.
Стефан Лазаревић је добијањем титуле деспота августа 1402. године стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. Та титула му није одмах обезбедила потпуну верност сопствене властеле и супрематију над Бранковићима. Године 1409. између деспота Стефана и његовог брата Вука избио је сукоб и већи део деспотове властеле прешао је на Вукову страну.
Међутим, након што је његов брат пострадао јула 1410. године деспот Стефан је успео да сломи моћ крупне властеле. Од тада па све до готово пред сам крај постојања Деспотовине властела неће угрозити неприкосновени положај српских владара.
Након првог пада Деспотовине 1439. године било је угледних властелина који су настојали да одрже свој положај приклањајући се османском освајачу. Након смрти деспота Ђурђа Бранковића децембра 1456. године у владарској породици дошло је до поделе на протурску и проугарску струју, која се запажа и међу властелом, што ће на предавању бити детаљно појашњено.
Током предавања биће речи и о томе које су биле обавезе властеле према владару. С обзиром на опасност од Османлија у том погледу дошло је и до извесних измена. Властела је и даље могла слободно да располаже својим баштинама, али су јој деспоти, чини се, радије у поседе додељивали пронију, која је била условни тип земљопоседа и која је могла бити одузета у било којем моменту.
На предавању ће бити појашњено и до каквих је промена дошло у систему државне управе, с обзиром да је њено функционисање зависило од властеле. Истакнути припадници елитног слоја укључили су се у ово доба у уносне послове у вези са рударством, на шта ће такође бити скренута пажња. Своје духовне тежње властела је и у овом раздобљу исказивала подизањем задужбина. Биће речи и о главним видовима забаве властеле у Држави српских деспота.
Предавање ће бити одржано у Концертној дворани Центра за културу Смедерево са почетком од 18 часова и 30 минута. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.
Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.
Извор: Центар за културу Смедерево
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
Вести
У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије
У четвртак, 4. априла 2024. године, са почетком од 18 часова, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, виши научни сарадник Историјског института Београд др Милош Ивановић одржаће предавање „Властела у средњовековној Србији“.
На врху друштвене лествице средњовековне Србије налазио се друштвени слој за који се усталио назив властела. Основне дужности властеле биле су ратовање, саветовање владара и вршење управних функција. Заузврат су припадници овог слоја располагали правима и имовином, чиме су се издизали изнад осталих категорија становништва.
Захваљујући својој војничкој снази властела је у значајној мери усмеравала политику владара, а утицала је и на промене на српском престолу. Временом су се властелини укључили и у уносне послове у вези са рударством.
Властела је исказивала своје духовне тежње подизањем задужбина, које су уједно сведочиле о њеној снази.
Основни видови забаве припадника елитног слоја биле су разне врсте витешких игара и лов.
Предавање о српској средњовековној властели одржаће др Милош Ивановић, виши научни сарадник Историјског института Београд, у Атријуму Народног музеја Србије у Београду, са почетком од 18 часова. Улаз на предавање је бесплатан.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио монографију „`Добри људи` у српској средњовековној држави“ и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
У плану је да у мају ове године у издању „Службеног гласника“ изађе његова монографија под насловом „`Коњ добри и оружје`. Властела државе српских деспота (1402-1459)“.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Члан је Српског комитета за византологију.
Извор: Народни музеј Србије
Погледајте:
Прочитајте још:
Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Витез Милош Обилић – керамичка фигура
1.200,00 рсд
-
Кригла витез Милош Обилић
1.500,00 рсд
-
Грб деспота Стефана Лазаревића – рад на стаклу
6.500,00 рсд
-
Нема предаје
1.900,00 рсд
-
Кригла кнез Лазар
1.500,00 рсд
-
Вести2 годинеПредстављена реплика круне цара Душана (фото, видео)
-
Aуторски текстови1 годинаВелико откриће и велика шанса: Печат великог жупана Стефана Немање на аукцији
-
Артефакти1 годинаНадгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године
-
Фото11 месециСрпски средњовековни владари и великаши кистом сликара Дарка Стојановића
-
Вести2 годинеОстаци са локалитета Латинска црква са гробљем бачени поред пута!
-
Обновимо Маглич2 годинеПочела изградња новог моста преко Ибра код Маглича! (фото)
-
Aуторски текстови2 годинеЦрни низ се наставља: У насељу Постење у Новом Пазару уништен археолошки локалитет Латинска црква
-
Вести1 годинаУспели смо: Држава Србија ће се надметати за печат Стефана Немање!