Connect with us

Вести

Британски пуковник трага за српским благом – стручњаци упозоравају на опасан лов у мутном

Објављено пре

Запон. Археолошко благо.
Фотографија преузета са сајта pixabay.com

Ради боље заштите богатог уметничког наслеђа у Србију је стигао Џулијан Редклиф, председник британске компаније „Арт лос реџистер“, детективског сервиса и највеће светске банке података украдених уметнина. Реч је о лову у мутном, тврде стручњаци, тим послом може да се бави само држава, а не приватне, и то стране компаније.

„У Србији ћемо пружати услуге које ће омогућити боље евидентирање богатог српског уметничког наслеђа, а намера је да се сва покретна културна баштина Србије детаљно опише и каталогизује, ради њеног лакшег откривања у случају да буде украдена“, најавио је пуковник британске војске Редклиф на конференцији коју је организовао за одабране медије у једном београдском хотелу.

Познати ловац на украдено уметничко благо открио је да добротворна организација „Благо-Treasure“ поново започиње мисију очувања наслеђа Србије подизањем свести, нарочито у српској дијаспори, о потреби да се обезбеде ресурси за евидентирање стања, историје и значаја културног наслеђа.

Као партнера у послу представо је фирму „Сејв арт“, која ће се бавити истраживањима, проценом, осигурањем и обезбеђењем српских уметнина.

Прва мисија – благо Народне библиотеке Србије

Као главни човек за посао у Србији представљен је Вукашин Минић Волф, оперативац британске детективске агенције ФИА (Forensic Investigative Associates), чије се име везивало за истраживање наводних тајних рачуна Слободана Милошевића на Кипру и за истраге о рутама шверца цигарета на Балкану.

Минић је најавио да ће прва мисија организације „Благо-Treasure“ бити потрага за драгоценостима Народне библиотеке Србије која је изгорела у бомбардовању 1941. године, јер постоје сведочанства да су пре пожара из ње покрадени најдрагоценији српски средњовековни рукописи.

Остаци зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу
Остаци зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду. Фотографија је власништво Завода за заштиту споменика културе Града Београда.

Историчар Дејан Ристић, који је својевремено на месту управника Народне библиотеке Србије посебну пажњу посветио заштити и обогаћивању националног фонда, за Спутњик каже да нема недоумица када је у питању предратни фонд библиотеке. Све благо опљачкано у Првом светском рату детектовано је углавном у различитим институцијама у Европи, а има га и у Америци, на Харварду.

„Једино што још није пронађено из тог периода је оснивачка повеља Манастира Хиландара, која је нестала 1915. године. Што се тиче блага из 1941, не постоје озбиљни историјски извори, само урбане легенде, о томе да је било шта спасено, на било који начин, од Срба, Југословена, Фолксдојчера, Немаца. А као друго, проналажење је обавеза државе, ексклузивно право државе по хашкој Конвенцији о културним добрима у околностима ратних сукоба из 1954. године. Дакле, то не могу да раде приватне компаније“, истиче Ристић.

Замајавање на делу – што је изгорело, изгорело је

Дугогодишњи кустос Народног музеја Никола Кусовац за Спутњик каже да ову бригу за српску уметност треба игнорисати, јер долазак ових људи одређује само буђелар. Стручњак који се бави и проценом вредности уметничких дела додаје да се на нашем тржишту никада није појавио предмет за који је могло да се претпостави да је део некадашњег фонда Народне библиотеке.

„Могуће је да је нешто од тог библиотечког материјала било на позајмици, па претекло, увек се узме књига на читање, а то може бити једна од хиљаду. Ово је само замајавање, нема шансе да се рукописи појаве. Шта је изгорело, изгорело је“, додаје Кусовац.

Редклифова фирма је и деоничар највећих светских аукцијских кућа „Сотбис“ и „Кристис“, које тргују изузетно вредним уметнинама, а светски медији о њој су писали углавном због коришћења неконвенционалних метода у сакупљању података о несталим уметничким делима и високим провизијама за њихов повратак власницима.

„Ако се сами не постарамо за наше благо, неће нико други, а посебно не они који су везани за `Сотбис` и `Кристис`, који су искључиво лукративне, искључиво трговачки оријентисане фирме. Они се само плаше да се нешто украдено код њих не прода, јер тада плаћају велике казне“, истиче Кусовац.

Оба наша саговорника кажу да је највероватније лов у мутном странаца који су дошли у нашу земљу из Велике Британије заправо отворио изузетно важно питање којим се држава до сада није бавила.

„Очигледно се ради о покушају манипулације, коришћењу тога да у Србији не постоји институција задужена за евидентирање нашег културног блага у иностранству, које је тамо завршило по разним основама у претходним вековима, као и за његов организован повраћај“, каже Ристић.

Редклиф је најавио спремност за сарадњу са српским институцијама, нагласивши да АЛР има највећу светску базу података о украденим и несталим уметнинама. Према његовим речима, у њој је 750.000 регистрованих предмета, а компанија годишње међу њима обави више од 500.000 претрага за аукцијске куће, продавце, колекционаре и полицију.

У Министарству културе без одговора

Спутњик је контактирао Министарство културе Републике Србије у покушају да сазна да ли је упознато са обнављањем рада добротворне организација „Благо-Treasure“ и оснивањем фирме која ће евидентирати српско благо, као и да ли су овакве активности законом дозвољене у нашој земљи.

Интересовало нас је да ли је могуће да, поред званичних институција Републике Србије, у потрагу за српским националним благом креће приватна компанија из Велике Британије. Одговоре нисмо добили.

Џулијан Редклиф је иначе стручњак за кризни менаџмент и има чин пуковника. Док је радио у Министарству одбране Велике Британије 1999. одликован је витешким орденом Реда Британског царства, а 2008. године за изузетне заслуге у служби награђен је медаљом Краљичиних добровољаца резервиста.

Извор Спутњик Србија

Аутор текста Сенка Милош

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Предавање „Свети Сава и Византија“ у уторак, 21. јануара, у Смедереву

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Плакат за предавање „Свети Сава и Византија“. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

У уторак, 21. јануара 2025. године, са почетком у 19 часова, у Концертној дворани у Смедереву, у оквиру 36. Смедеревских светосавских свечаности, биће одржано предавање „Свети Сава и Византија“.

Предавање „Свети Сава и Византија“ ће одржати проф. др Драгољуб Марјановић, ванредни професор на Катедри за историју Византије Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и потпредседник Српског историјског друштва.

Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници . Фотографија је власништво Фонда Благо.
Свети Сава, Црква Светих Јоакима и Ане (Краљева црква) у Манастиру Студеници. Фотографија је власништво Фонда Благо.

Тема је доста широко замишљена. Њен циљ је да обухвати неке од најзначајнијих елемената византијско-српске историје позног 12. и прве половине 13. века. У то доба је Сава Немањић укључио „свој род” у византијски православни културни круг, пише у најави догађаја коју је објавило Српско историјско друштво.

Биографија проф. др Драгољуба Марјановића

Рођен је 30. јула 1980. године у Београду. Докторирао је на Катедри за историју Византије на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду 2014. године.

Изабран је за ванредног професора 2020. године. Од докторских студија до данас учествовао је на више националних и међународних научних конференција.

Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.
Проф. др Драгољуб Марјановић испред улаза у Цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, Република Северна Македонија. Фотографије је преузета са сајта Српског историјског друштва.

Објављује радове у домаћим и страним научним часописима на теме односа цркве и државе у Византији, историје верских покрета у Византији и византијске ортодоксије, византијске књижевности и политичких, културних и црквених односа Византије и средњовековне Србије.

До сада је објавио две књиге „Creating Memories in Late 8th century Byzantium. The Short History of Nikephoros of Constantinople“ и „Византијски свет и Српска црква у 13. и 14. веку“.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитајте још:

Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ у Бањалуци (видео)

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Наставите са читањем

Вести

Министарство културе Грчке: Откривена фреска последњег византијског цара Константина XI Палеолога

Објављено пре

Од стране:

Фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Фреска владара у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска је пронађена током рестаураторских радова у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, близу Егије, пише грчки портал Прототема, а преноси Српска средњовековна историја.

У католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји, само 15 километара од Егије, сачувана су два слоја фресака високог уметничког квалитета из касновизантијског периода. Они одражавају естетске трендове Цариграда.

Током њихове рестаурације, др Анастасија Кумуси, директорка Ефората антиквитета Ахаје, идентификовала је у другом слоју фресака — датираних у средину 15. века на основу стилских критеријума — јединствени портрет последњег византијског цара Константина XИ Палеолога.

Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Лице владара и део круне на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

„Посао који је спровео Ефорат антиквитета Ахаје у оквиру Министарства културе још једном се показао као изузетно значајан, јер открива јединствена археолошка сведочанства повезана са историјским личностима. Научно особље Ефората Министарства, са великим искуством, високом стручношћу и свеобухватним познавањем историјских догађаја и археолошких података, способно је да детаљно документује сваки налаз који изађе на видело.

У овом случају, портрет се везује за последњег византијског цара и представља једини познати његов портрет настао за његовог живота. Уметник је вероватно приказао црте Константина XI Палеолога на основу директног посматрања, што значи да модел није био званични царски портрет, као што је уобичајено, већ сам цар“, казала је грчка министарка културе Лина Мендони.

Детаљи са фреска у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Детаљи са фреске у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Фреска приказује лик зрелог човека који носи царске регалије (раскошни лорос преко сакоса светле боје и круну украшену драгуљима) и држи жезло са укрштеним врхом.

Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.
Двоглави орлови са круном између глава на пурпурном огртачу владара на фресци у католикону Старог манастира Таксијарха у Егијалеји за коју научници сматрају да представља последњег византијског цара Константина XI Палеолога. Фотографија је власништво Министарства културе Грчке.

Његов златовезом извезени пурпурни огртач красе медаљони са двоглавим орловима са круном између глава, што је препознатљив симбол царске породице Палеолог. Присуство двоглавих орлова на одећи, у комбинацији са другим инсигнијама, омогућава посматрачима да особу са фреске идентификују као цара.

Констанантин XI Палеолог

Константин XI Палеолог био је последњи ромејски цар, који је на престо дошао 1448. године, наследивши свог брата Јована VIII Палеолога.

Константин XI је био син ромејског цара Манојла II Палеолога и његове супруге Јелене Драгаш, ћерке српског властелина Константина Драгаша.

Константин XI је преко своје мајке Јелене и деде Константина водио порекло од српске средњовековне династије Немањића. Наиме, мајка његовог деде Константина Драгаша била је Теодора Немањић, ћерка српског краља Стефана Дечанског и српске краљице Марије Палеолог.

Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.
Споменик Констанантину XI Драгашу Палеологу у главном граду Грчке Атини, постављен 1990. године рад грчког вајара Спироса Гонакиса.

Занимљиво је да се Константин у документима потписивао и презименом свог деде, чиме је показивао своју повезаност и приврженост мајци и њеној породици.

Константин XI Палеолог херојски је погинуо у одбрани Цариграда 29. маја 1453. године, када су Турци Османлије предвођени султаном Мехмедом II освојили ромејску престоницу, чиме је са историјске позорнице нестало Византијско царство.

Извор: Прототема

Прочитајте још:

У Грчкој откривена фреска цара Душана, краља Уроша и царице

Фреска „Смрт Ане Дандоло“

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“ у четвртак, 12. децембра 2024. године, у Београду

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Фотографија је власништво Антикваријата „Слободни ум“.

У Антикваријату „Слободни ум“ у Београду, адреса Теразије 5 (пасаж), у четвртак, 12. децембра 2024. године, у 20 часова, биће одржано предавање на тему „Српски средњовековни (византијски) повези књига“. Предавање ће одржати Александар Ћеклић.

Током предавања у форми презентације биће речи о структурним и декоративним елементима књига и техници рада повеза насталих у средњовековном периоду у српским земљама.

Теме предавања ће бити и временски оквири, материјали и средњовековни појмови у вези са повезом, као и место средњовековног повеза у историји српског повеза.

Александар Ћеклић је предавање осмислио на основу практичног и теоријског искуства и истраживачког рада у рукописној библиотеци Манастира Хиландара.

Предавање ће бити одржано у оквиру пројекта Антикваријат „Академија“.

Извор: Антикваријат „Слободни ум“

Прочитајте још:

Предавање др Милоша Ивановића „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ у Горњем Милановцу (видео)

Предавање ма Дејана Дошлића „Ко је био Твртко Котроманић? Формирање краљевске идеологије“ у Бањалуци (видео)

Наставите са читањем

Најчитаније