Connect with us

Најновија издања

Објављена монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића

Published

on

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

У издању Службеног гласника у едицији „Библиотека саборник“ објављена је књига „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића, вишег научног сарадника Историјског института Београд.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“  је прерађена докторска дисертација „Властела Државе српских деспота“ коју је Милош Ивановић одбранио јануара 2014. године на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Та књига представља својеврстан историјски преглед борбе српских деспота и властеле за очување државног суверенитета током прве половине XV века, под притисцима Османлија са истока и југоистока и Угара са севера.

Др Милош Ивановић је у својој монографији обрадио низ тема у вези са српском средњовековном властелом – властела у српским државама пре 1402. године, однос владара и властеле у периоду од 1402. до 1459. године, законска права и обавезе властеле, властела у државној управи, властела ван система државне управе, странци као властела, поседи и приходи властеле, материјални и духовни живот властеле.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Садржај монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Са монографијом „Коњ добри и оружје“ шира и стручна јавност у Србији и региону је добила монографију у којој је систематски обрађено вишеслојно питање властеле српских деспота у периоду од 1402. до 1459. године. Као таква она ће вишеструко служити историчарима за њихов будући научни рад, а широј јавности за упознавање са животом властеле у време Српске деспотовине.

Биографија др Милоша Ивановића

Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.

Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.

На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. годинеДецембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.

Објавио је монографије „`Добри људи` у српској средњовековној држави“, и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.

Монографија „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.
Задња страна корица монографије „Коњ добри и оружје. Властела државе српских деспота (1402-1459)“ др Милоша Ивановића. Аутор фотографије Бојана Шћепановић Пантић. Фотографија је власништво портала Српска средњовековна историја.

Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.

Члан је Српског комитета за византологију и Центра за напредне средњовековне студије.

Један је од главних саговорника у три серијала документарно-игране емисије „Српски јунаци средњег века“.

Погледајте:

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

Прочитаје још:

Кнез Вратко Немањић – историјски Југ Богдан, отац кнегиње Милице

Никола Скобаљић – први Србин набијен на колац

Надгробни споменик челника Влгдрага са локалитета Манастирине у Дићима

Надгробна плоча властелина Жарка – најзначајније археолошко откриће у Србији 2022. године

Click to comment

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Библиотека

Препорука редакције: Приручник „Како сачувати археолошко наслеђе“ археолога Адама Црнобрње

Published

on

Приручник „Како сачувати археолошко наслеђе“ археолога Адама Црнобрње

У светлу уништавања великог дела археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији, током извођења радова на проширењу магистралног пута Куршумлија-Мердаре, нашим читаоцима који су заинтересовани за очување културно-историјских споменика и археолошких локалитета у Србији препоручујемо да прочитају веома користан приручник „Како сачувати археолошко наслеђе“, српског археолога Адама Црнобрње.

Приручник је издало Српско археолошко друштво 2020. године, а исти можете бесплатно преузети на линку: „Како сачувати археолошко наслеђе“.

Аутор тог приручника Адам Црнобрња је председник Српског археолошког друштва и музејски саветник Народног музеја у Београду.

Верујемо да ће вам поменути приручник помоћи да препознате ситуације у којима се угрожава или уништава културно наслеђе у Србији и да правовремено реагујете на то кршење прописа и закона пријављивањем незаконитих радњи надлежним институцијама и органима.

Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији
Уништавање археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Такође, уколико у будућности будете сведок неког немилог догађаја попут изградње атлетске стазе у Смедеревској тврђави или уништавања археолошког локалитета као што је то Марина кула, или било којег угрожавања неког од бројних споменика културе или археолошких локалитета у Србији, молимо вас да нас обавестите о томе, како бисмо ми објавом вести на нашим налозима на друштвеним мрежама и на нашем сајту обавестили и узбунили јавност и покренули акцију да се са уништавањем или угрожавањем нашег културног блага одмах прекине.

Прочитајте још:

У Србији се догодио нови културоцид: Уништен велики део археолошког локалитета Марина кула у Куршумлији

Емитована прва епизода РТС-овог серијала „Топлица у средњем веку”

17
Continue Reading

Најчитаније