Вести

Пети „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра код Манастира Студенице

Објављено пре

3 године

13.08.2022

Од стране:

Редакција

Манастир Студеница. Фотографија је власништво сајта Фонда Благо.

Пети по реду „Маглич фест“ биће одржан 4. септембра 2022. године на простору испред средњовековног Манастира Студенице, у организацији Туристичке организације Краљева.

Током манифестације посетиоци ће моћи да уживају у витешким борбама, средњовековној музици, средњовековном музеју на отвореном…

За посетиоце ће бити организована такмичења у средњовековним играма и у гађању копљем, секиром, ножевима и луком и стрелом.

Историја „Маглич феста“

Први „Маглич фест“ је одржан 2017. године у самом Магличу, у подножју замка и на обали Ибра прекопута самог утврђења. На истом месту фестивал је организован и 2018. и 2019. године.

*_{Маглич фест 2019. године. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Манифестација је у прве три године одржавања веома допринела популаризацији Маглича као туристичке дестинације. Према проценама тај замак је у том периоду посећивало око 100.000 људи годишње.

„Маглич фест“ није организован 2020. године. У јулу те године набујли Ибар однео је висећи мост код Магличког замка и није било могућности да фестивал буде одржан на исти начин и на истом месту као претходних година.

*_{Остаци висећег моста на Ибру код Маглича. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}*

Од прошле године нова локација „Маглич феста“ је простор код Манастира Студенице.

Реч уредника сајта Српска средњовековна историја поводом организовања „Маглич феста“ код Манастира Студенице

Другу годину заредом „Маглич фест“ биће одржан код Манастира Студенице.

С обзиром да није изграђен нови мост на Ибру код Маглича, одлука да се „Маглич фест“ не одржава у самом Магличу и његовој непосредној околини је више него логична. Замислите ту ситуацију да велики број посетилаца догађаја дође до обале Ибра са којег се види Маглич, у чију част и зарад чије промоције је организована манифестација, а да не могу да посете замак. Тада би људи са правом били незадовољни и постављали би питање зашто нови мост преко Ибра није саграђен.

То су разлози због којих је донета одлука да „Маглич фест“ буде организован код Манастира Студенице све док се не стекну услови да се фестивал врати на своју стару локацију, односно док на Ибру код Маглича не буде саграђен нови мост.

Са једне стране, радује нас што постоји манифестација као што је „Маглич фест“ и подржавамо напоре Туристичке организације Краљева да „Маглич фест“ буде одржаван код Манастира Студенице, све док не буду створени услови да фестивал буде организован у самом Магличком замку и на обалама Ибра.

Са друге стране, морамо да истакнемо велико незадовољство због нерада надлежних власти које ни после две године нису реализовале пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича.

Тај замак је велико културно-историјско благо Србије и српског народа. Такође, он је потенцијално једна од најзначајнијих туристичких дестинација у Србији.

_{Маглич фест 2019. године. Посетиоци у Магличком замку. Фотографија је власништво сајта Српска средњовековна историја.}

Захтевамо од надлежних власти на локалном и републичком нивоу да после више од две године почну да раде свој посао и да у најкраћем могућем року почну реалиују пројекат изградње новог моста преко Ибра код Маглича, како би тај замак остварио барем део свог туристичког потенцијала.

Уредници сајта Српска средњовековна историја

Петар Нешић

Богдан Пантић

Прочитајте још:

Скела код Маглича – једини сигуран начин за прелазак Ибра

Две године без моста на Ибру код Магличког замка

Трећи Маглич фест – посетиоци уживали у средњовековном замку

Следеће

Научни скуп „Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности“ 20. и 21. августа у Деспотовцу

Не пропустите

Изабрани победници фото-конкурса „Посети Студеницу“

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

1 месец

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

2 месеца

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.