Др Милош Ивановић држи предавање „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“. Фотографија је власништво Музеја рудничко-таковског краја.
Др Милош Ивановић са Историјског института из Београда одржао је предавање „Властела Рудника и околине у позном средњем веку“ 16. маја 2023. године у Галерији Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
Милош Ивановић је на предавању говорио о значају српске средњовековне властеле, у каквом су односу властелини били са владарима, какве су биле њихове обавезе, а каква права, како су живели и чиме су располагали.
Причао је и о челнику Радичу, великашу из времена деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурађа Бранковића, и властелину Жарку, чија је надгробна плоча пронађена 2022. године током археолошких истраживања у остацима цркве на локалитету Метаљка у селу Заграђе и која се чува у Музеју рудничко-таковског краја.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија др Милоша Ивановића
Милош Ивановић је рођен 27. августа 1984. године у Смедеревској Паланци.
Дипломирао је 2008. године на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду. Звање доктор наука – историјске науке стекао је на истом факултету, јануара 2014. године, одбранивши докторску дисертацију „Властела Државе српских деспота“. Од октобра 2013. до априла 2014. године био је запослен као истраживач-сарадник на Филозофском факултету у Београду.
На Историјском институту у Београду ради од маја 2014. године. Децембра 2014. стекао је звање научног сарадника, а марта 2020. године звање вишег научног сарадника. Учествовао је на бројним научним скуповима у Србији, Хрватској, Мађарској, Румунији, Чешкој и Шведској.
До сада је објавио једну монографију („`Добри људи` у српској средњовековној држави“) и више од 50 научних радова у земљи и иностранству.
Интересовања Милоша Ивановића везана су за друштвену и политичку историју Балканског полуострва у позном средњем веку.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија мср Жарка Вељковића
Рођен је 1976. године у Београду. Ишао је у класично одељење у Филолошкој гимназији, а затим је завршио класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду, са звањем класични филолог – мастер.
Током студирања и након завршетка студија своје интересовање је усмерио на упоредну граматику индоевропских језика, упоредну граматику словенских језика, историју српског језика, норму српског језика, историју романских језика (старофранцуски, староиталијански, далматински романски, балкански романски), палеобалканске језике (трачки, дачки, илирски, пеонски, палеомакедонски), на српску, словенску, романску и палеобалканску етимологију, ономастику, епиграфику и палеографију, као и на генеалогију.
Објављује радове из поменутих области од 2005. године, у домаћим и страним бодованим часописима, зборницима и монографијама, има 58 објављених радова и 11 у штампи (в. https://f-bg.academia.edu/FlaminiusBelisarius). Неке од радова је објавио у коауторству са својим колегама.
Објавио је књигу поезије „Верси дубровачки у славу“ (2022), са научним предговором који је написала Ирена Арсић. Том књигом је обележена 600. годишњица почетка српске дубровачке књижевности српскога језика.
Печат великог жупана Стефана Немање, део сталне поставке Народног музеја Србије. Фотографија је власништво Народног музеја Србије.
Народни музеј Србије објавио је на плејлисти „Виртуелни музеј“ свог јутјуб канала видео-снимак под називом „Средњовековни печати“.
Било да запечате писмо или да овере документе, дајући им правну снагу, печати су у средњем веку играли важну улогу. Њихова лепота, величина и материјал зависили су од издавача, али и документа који су оверавали, пише у опису видео-снимка.
У Народном музеју Србије чувају се три печата из раног немањићког периода. У питању су два печата Стефана Немање и печат његовог брата Страцимира.
О изгледу, карактеристикама, значају и употреби средњовековних печата, као и о печатима из раног немањићког периода који се чувају у Народном музеју Србије говорила је Јана Матић, кустоскиња тог музеја.
Предавање ма Дејана Дошлића „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“. Фотографија је власништво удружења Србско сабрање „Баштионик“.
Ма Дејан Дошлић са Филозофског факултета у Бањалуци одржао је предавање „Задужбинарство код Срба. Средњи вијек са освртом на новију историју“ 8. јуна 2023. године у Вијећници Културног центра Бански двор у Бањалуци.
На предавању је било речи о највећим задужбинарима међу Србима, о самом задужбинарству као једној од највећих врлина српске историје и о томе колико је оно оставило трага у српској традицији, од средњег века до данашњих дана.
Целокупно предавање можете погледати на видео-снимку испод.
Биографија ма Дејана Дошлића
Дејан Дошлић рођен је 1990. године у Добоју (Република Српска, Босна и Херцеговина).
Предаје на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, са звањем вишег асистента у које је изабран 2019. године.
Учествовао је у ISHA међународним и регионалним семинарима, пројектима „Култура сјећања и памћења“ и „Племенито“, те школама археологије у оквиру TEMPUS пројекта и „ARKWORK, School of Archeology, Athens“. Поред тога, учествовао је на студентским и научним конференцијама у земљи у региону.
Године 2015. у „Гласнику удружења архивских радника“ објавио је рад „Краљ Константин Бодин у дјелу Рејмонда Ажилског“, а 2016. године у „Часопису за књижевност и културу `Крајина`“ објавио је рад „Светосавска просвјета и образовање“.
Аутор је музејске изложбе „Бан Стефан II Котроманић (1322 – 1353): 700 година од почетка самосталне владавине“. Мр Јанко Врачар и ма Дејан Дошлић су коаутори музејске изложбе „Орао, лав и крин – хералдика средњовјековних српских земаља“.