Догађаји

У Пролом Бањи одржан научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“

Објављено пре

Научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“. Аутор фотографије Милан Савић.
Научни скуп „825 година пострига Свете Анастасије“. Аутор фотографије Милан Савић.

Научни скуп трајао је од 26. до 28. новембра у Пролом Бањи и Куршумлији и био је посвећен Светој Анастасији, супрузи Стефана Немање и мајци Светог Саве, која се подвизавала у Манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији. Организатор скупа била је Православна епархија нишка, у сарадњи са Православним богословским факултетом Универзитета у Београду, Матицом српском и удружењем Монс Хемус.

Поздравним словом његово Преосвештенство епископ нишки господин Арсеније званично је отворио скуп еминентних стручњака из области теологије, археологије, историје, историје уметности и архитектуре.

У оквиру скупа била је отворена и документарна изложба „Манастир Пресвете Богородице у Куршумлији: сто година од првих археолошких ископавања“, коју су приредили др Емина Зечевић (Народни музеј Београд) и докторанд археологије Милан Савић из Куршумлије.

У недељу 28. новембра у Манастиру Светог Николе у Куршумлији одржана је света архијерејска литургија, а након тога учесници су обишли Манастир Пресвете Богородице чиме је скуп званично завршен.

Домаћин скупа била је А. Д. Планинка из Куршумлије.

Извор:

Фејсбук страница Пролом Бање

Прочитајте још:

Међународни фото-конкурс „Наслеђе од камена и неба“

Међународни научни скуп у Скопљу поводом седам векова од смрти краља Милутина

Вести

Данас отварање изложбе „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“ у Галерији САНУ

Објављено пре

Од стране:

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

На изложби „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена данас у Галерији САНУ у 19 часова, посетиоци ће бити у прилици да се упознају са лепотом цркве која представља врх српске и византијске уметности из доба Палеолога.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“, која ће бити отворена у среду, 21. децембра 2022. године, у 19 часова у Галерији Српске академије наука и уметности, реализује се у организацији САНУ и Републичког завода за заштиту споменика културе, а плод је обележавања два јубилеја.

Недавно су окончани конзерваторски радови на целокупном зидном сликарству Манастира Грачанице (2010–2018), у организацији Републичког завода за заштиту споменика културе, институције која је 2022. године обележила 75 година рада.

Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.
Манастир Грачаница. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Такође, 2021. године навршило се пуних седам векова од завршетка осликавања Грачанице и важне епохе српске средњовековне историје – четири деценије дуге владавине краља Милутина (1282–1321), који је преминуо ускоро по завршетку осликавања своје последње цркве.

Грачаница – врх српске и византијске средњевековне уметности

 „Грачаница спада у сам врх не само српске средњовековне уметности, него и византијске. За своју епоху, а то је епоха која се везује за владавину династије Палеолог у Византији, архитектонски је најзначајнији споменик. То је усвојен став у историји уметности“, каже ауторка изложбе Александра Давидов Темерински.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

Сликарство у Грачаници је рад уметника из Солуна Михајла и Евтихија. То је највредније сликарство тог времена код нас и представља завршницу класицистичке фазе доба Палеолога, додаје она.

Дело генија

Архитектонски, Грачаница је позновизантијска петокуполна црква, чија је основа у облику уписаног крста. Иако су такве цркве карактеристичне, али не тако честе у позновизантијском периоду, у развојном смислу кад је реч о просторном распореду, пропорцијама и спољном изгледу, Грачаница је постигла максимум у свом естетском изгледу.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Реч је о најсложенијем типу цркве и могло би се рећи да је Грачаница дело генија“, истиче Александра Давидов Темерински.

Врхунска лепота византијске уметности

Кад је реч о сликарству, прве две деценије 14. века су „време експлозије“ уметности које се назива ренесанса Палеолога, односно класицизам доба Палеолога, што значи да је као и у ранијим епохама угледање на античке узоре представљало значајан аспект приступа уметника.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Та околност је значила да су се копирали рукописи из ранијих епоха који су рађени на основу мозаика или су се директно пресликавали. Грачаница у том смислу представља сам крај и онога што је у Цариграду постигнуто у истом времену. Она се завршава отприлике истовремено кад и Кахри џамија, која је парадигма врхунске лепоте византијске уметности позновизантијског доба“, објашњава Александра Давидов Темерински .

Лепоте Грачанице приступачније на изложби него у цркви

Ауторка поставке Борјана Шуваковић истиче да ће посетиоци изложбе имати прилику да у галеријским условима виде изванредне, очишћене композиције које ће моћи да сагледају на приступачнији начин него у самој Цркви Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

„Неке од композиција је немогуће сагледати због услова у самој цркви – стубова, греда, мале дистанце, као на пример композиција ‘Силазак у ад’, која је за ову прилику снимана из више делова и састављања да би се овде показала у својој целини и лепоти“, каже Борјана Шуваковић.

Виртуелна презентација

Врло специфична и јединствена архитектура Грачанице приказана је на великим принтовима и анимацијом која приказује степене, поступност градње и конструкцију саме Грачанице, где се види њена виткост и начин конструкције.

Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.
Изложба „Грачаница: Сјај уметности у доба краља Милутина“. Аутор фотографије Лола Ђорђевић. Српској средњовековној историји фотографије уступила новинска агенција Спутњик Србија.

Кад је реч о анимацији градње цркве, постоји и виртуелна презентација Фондације „Благо“ која је направила снимак дроном. Филм о конзерваторско-рестаураторским радовима фотографа Љубише Тешића приказиваће се током трајања изложбе, а проширена верзија биће на линку сајта САНУ.

„Циљ је да публици на прихватљив, јасан и модеран начин прикажемо нешто што чак ни у самој цркви човек не може да сагледа“, додаје Борјана Шуваковић.

Аутор Владимир Судар

Извор: Спутњик Србија

Прочитајте још:

Бугарска и Србија почеле са обележавањем 700. годишњице смрти краља Милутина

Ктиторска композиција у Цркви Светог Ахилија

Наставите са читањем

Вести

Свечано отварање изложбе „Српска властела и круна Светог Стефана” у Музеју Срема 21. октобра

Објављено пре

Од стране:

Плакат за изложбу „Српска властела и круна Светог Стефана”. Фотографија је власништво Музеја Срема.
Плакат за изложбу „Српска властела и круна Светог Стефана”. Фотографија је власништво Музеја Срема.

Музеј Срема из Сремске Митровице позива све заинтересоване да у петак 21. октобра 2022. године, са почетком у 18 часова, у свечаној сали на адреси Вука Караџића 3, својим присуством увеличају свечано отварање изложбе на тему српске средњoвековне историје под називом „Српска властела и круна Светог Стефана”, аутора историчара Александра Сладојевића и Данила Јадранског.

На изложби ће бити представљен део средњoвековног живота на територији Срема, а биће изложени и артефакти и доступне реплике из датог периода. Та изузетно важна изложба ће одвести посетиоце у времена наших предака који су перманентно оставили значајан траг у историји, култури и животу нашег народа.

Специјални гости изложбе биће чланови Удружења за очување старих заната и вештина „Бели Орлови” и Слободан Маринић са својом радионицом „Уметност ковања мачева”.

Сви посетиоци биће у прилици да се фотографишу са витезовима и да дегустирају српска средњовековна јела.

Изложба „Српска властела и круна Светог Стефана” у Музеју Срема трајаће до 21. новембра 2021. године.

Музеја Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.
Музеј Срема у Сремској Митровици. Фотографија је преузета са фејсбук странице Музеја Срема.

Извор:

Војводина уживо

Прочитајте још:

Представљена реплика круне цара Душана (фото, видео)

Високи Дечани: Помозите обнову средњовековне Рајкове цркве у Призренур

Наставите са читањем

Вести

У Ужицу одржана манифестација „Витешки час“

Објављено пре

Од стране:

Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.
Ужичка тврђава. Фотографија је власништво сајта www.uzice.rs.

„Српско витешко друштво Стари град Ужице“, уз подршку „Друштва историчара Ужица“, организовало је манифестацију „Витешки час“ у суботу 8. октобра 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град), у оквиру прославе Дана града Ужица.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Драган Крсмановић, пуковник Војске Србије у пензији и магистар историјских наука, и Миломир Максимовић, докторанд на Катедри за историју Срба у средњем веку на Филозофском факултету у Београду и професор историје у Техничкој школи у Ужицу, одржали су предавање на отвореном окупљеним наставницима, ученицима и осталим грађанима  о српској војсци у средњем веку, оружју и опреми српских ратника.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Чланови „Српског витешког друштва Стари град Ужице“ показали су своју опрему присутнима. На догађају су представљени и процес припреме витеза за битку и старе игре са ватром које су некада увесељавале господу на дворовима. У паузама између занимљивих предавања посетиоци су уживали у традиционалним српским песмама и певању уз гусле.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Такође, посетиоци су могли да обуку део витешке опреме и да носе оружје, уз помоћ и надзор организатора.

Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.
Манифестација „Витешки час“, субота 8. октобар 2022. године на простору обновљене цитаделе Ужичког града (Стари град). Фотографија је власништво Друштва историчара Ужица.

Организатори догађаја су се захвалили свима који су присуствовали манифестацији „Витешки час“, за коју се надају да ће и следеће године бити одржана у оквиру прославе Дана града Ужица!

Ужичка тврђава

Ужице се у изворима први пут помиње 1329. године.

Сама Ужичка тврђава подигнута је у време кнеза Војислава, господара Ужица од 1355. до 1363. године, или жупана Николе Алтомановића, господара Ужица од 1366/1367. до 1373. године.

Под османлијску власт Ужице је пало између 1459. и 1463. године.

Извор: фејсбук страница Друштво историчара Ужица

Прочитајте још:

Приводи се крају обнова једног дела Ужичке тврђаве

11
Наставите са читањем

Најчитаније