Вести

У току радови на заштити Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац у Северној Македонији

Објављено пре

3 године

24.03.2023

Од стране:

Редакција

Манастир Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.

Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац до краја октобра 2023. године треба да буде заштићена од влаге, која је тренутно највећа опасност за непроцењиво културно благо у тој светињи. Паралелно са тим пројектом почиње и пројекат санације и рестаурације фресака и саме цркве која је стара осам векова.

Како наводи агенција МИА, Министарство културе Републике Северне Македоније је Заводу за заштиту споменика културе и музеју Прилеп доделило 8,2 милиона денара (око 132.500 евра) за те пројекте.

_{Црква Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Македонец.}

Влага у неким деловима Цркве Успења Пресвете Богородице износи више од 80 одсто

Горан Цветкоски, директор „Завода и музеја“ из Прилепа, објашњава да су хидрогеолошка истраживања и реализација поменутих пројеката кључни за заштиту Цркве Успења Пресвете Богородице, јер је ниво влаге у тој светињи алармантан.

„Тренутно радимо на пројекту хидрогеолошких истраживања, који је кључан за Цркву. У сталном смо контакту са фирмом која ће радити и реализовати пројекат. Чекамо да доставимо пројекат Министарству и Управи за заштиту културног наслеђа, тако да ускоро можемо да почнемо са реализацијом.

Можемо да се похвалимо да ћемо почети и са реализацијом хидрогеолошких истраживања у манастирском комплексу који су основа за наставак обнове. Хидрогеолошка истраживања су значајна за стање влаге због воде која улази у Цркву и оштећује зидове. Највише су оштећени источни и северни зид од воде која улази с Златоврха. Самом интервенцијом и радом на хидрогеолошким истраживањима завршићемо велики посао и олакшати рад на рестаурацији и заштити угрожених фресака у Цркви, али и у трпезарији. Влага достиже од 60, па и до преко 80 одсто и надам се да ћемо је полако одстранити“, објашњава Цветкоски.

_{Кров Цркве Успења Пресвете Богородице Манастира Трескавац. Фотографија је преузета са Википедије. Аутор фотографије је Геоф Вонг.}

Што се пројекта рестаурације и реконструкције Цркве Пресвете Богородице тиче он је у завршној фази и требало би да буде готов до септембра 2023. године. За тај пројекат је добијена тендерска документација. Пројекат ради стручни тим састављен од представника ИЗИС-а, Грађевинског факултета из Скопља и Завода за заштиту споменика културе и музеју Прилеп, а као консултант ангажован је професор из Грчке.

Извор: Српски културно-информативни центар СПОНА

Прочитајте још:

Стазама српске историје у Македонији – Куманово

СПОНА: Најављена заштита Манастира Матеич – угрожене немањићке светиње у Северној Македонији

У току радови на делимичној обнови источног бедема унутрашњег утврђења Манастира Манасије

Следеће

Вечерас промоција књиге „Милутин – Свети краљ“ на Коларцу у Београду

Не пропустите

Вечерас предавање „Место и улога париске катедре Габријела Мијеа у изучавању маузолеја краљице Јелене“ у Галерији Академије уметности у Новм Саду

Кликните за коментар

Оставите коментар
Одустани од одговора

Вести

Пошта Србије направила поштанске марке српских средњовековних владарки

Објављено пре

4 седмице

13.12.2025

Од стране:

Редакција

Поштанске марке српских средњовековних владарки из династије Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.

Пошта Србије недовно је направила и пустила у продају посебно издање поштанских марки српских средњовековних владарки из династије Немањић.

Направљене су поштанске марке, шест укупно, следећих владарки:

Ане Немањић, супруге великог жупана Стефана Немање. Мотив на марки је фреска Ане Немањић из Пећке патријаршије.

*_{Поштанска марка Ана Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Ане Дандоло Немањић, супруге краља Стефана Првовенчаног. Мотив на марки је фреска Ане Дандоло из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Ана Дандоло. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Анжујске Анђео Немањић, супруге краља Стефана Уроша I. Мотив на марки је фреска Јелене Анжујске из Цркве Свете Тројице у Манастиру Сопоћани.

*_{Поштанска марка Јелена Анжујска. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Каталине Арпадовић Немањић, супруге краља Стефана Драгутина. Мотив на марки је Каталинина фреска из Цркве Светог Ахилија у Ариљу.

*_{Поштанска марка Каталина Арпадовић Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Симониде Палеолог Немањић, супруге краља Стефана Уроша II Милутина. Мотив на марки је Симонидина фреска из Цркве Успења Пресвете Богородице у Манастиру Грачаници.

*_{Поштанска марка Симонида Палеолог Немањић. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Јелене Немањић, супруге краља и цара Стефана Душана. Мотив на марки је Јеленина фреска из Цркве Христа Пантократора у Манастиру Високи Дечани.

*_{Поштанска марка царица Јелена. Фотографије је власништво Поште Србије.}*

Поштанске марке српских средњовековних владарки су урадили академски графичари Марија и Јакша Влаховић.

Цена једне марке је 60 динара, а свих шест марки српских средњовековних владарки је 360 динара.

Извор: Пошта Србије

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Завршена реконструкција дрвеног моста испред Малог града Смедеревске тврђаве – сада треба средити дотрајалу дрвенарију у Малом граду

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова у куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Објављено пре

1 месец

07.12.2025

Од стране:

Редакција

Завршени конзерваторско-рестаураторски радови у Цркви Светог Ахилија у Ариљу. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

У куполи Цркве Светог Ахилија у Ариљу завршена прва фаза конзерваторско-рестаураторских радова, објавио је Републички завод за заштиту споменика културе на својим налозима на друштвеним мрежама.

Радови су обухватили чишћење постојећег украсног малтера који је постављен на зидним површинама без живописа у претходним конзерваторским радовима, фиксирање подљуспаних и пулверизованих површина бојеног слоја, инјектирање нестабилних делова фреско малтера на орнаментима у прозорима куполе и уклањање слојева чађи, прашине и нечистоћа и ефлоресцираних соли са живописа.

На фрагментима у горњем прстену куполе, као и на местима где су обављена инјектирања извршени су пломбирање кречним малтером и рестаурација бојеног слоја.

Кратка историја Цркве Светог Ахилија у Ариљу

Црква Светог Ахилија у Ариљу је задужбина краља Стефана Драгутина (1276-1282).

Подигнута је и осликана крајем XIII века, што је познато на основу ктиторске композиције и ктиторског натписа у куполи у којем је забележена година 1295/1296.

Црква је подигнута на остацима старијег храма Моравичке епископије и била је део великог манастирског комплекса. Обе светиње су биле седиште Моравичке епископије коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава (Растко Немањић).

Због својих изузетних вредности Црква Светог Ахилија је 1979. године проглашена за споменик културе, непокретно културно добро од изузетног значаја.

Извор: Републички завод за заштиту споменика културе

Прочитајте још:

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

РЗЗСК: Наставак радова у Царичином граду

Током летошњих истраживања археолози у Царичином граду пронашли остатке насеља из 12. века

РЗЗСК: Завршени су конзерваторско-рестаураторски радови у Сопоћанима

АЛАРМАНТНО: Једина сачувана фреска Вука Бранковића у катастрофалном стању!

Наставите са читањем

Вести

РЗЗСК: Археолошка истраживања на средњовековном граду Милешевцу

Објављено пре

4 месеца

16.09.2025

Од стране:

Редакција

Тврђава Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током претходног месеца, стручни тим Републичког завода за заштиту споменика културе извео је заштитна археолошка истраживања за потребе израде пројекта конзервације и санације средњовековног града Милешевца, у сарадњи са колегама из Музеја у Пријепољу, објавио је РЗЗСК.

Сам споменик културе налази се у специјалном резервату природе „Клисура реке Милешевке“, у непосредној близини Манастира Милешеве, на изузетно неприступачном терену.

Фокус археолошких ископавања био је на Горњем граду, насеобинском сектору и улазној капији. Пронађени су инвентари кућа и радионица, као и делови војне опреме.

Иако су у питању почетна истраживања, констатован је велик број до сада непознатих објеката и целина, који расветљавају унутрашњу организацију утврђења. За наредне сезоне планира се наставак археолошких ископавања и почетак конзерваторских радова.

_{Археолошка истраживања на тврђави Милешевац. Фотографија је власништво Републичког завода за заштиту споменика културе.}

Пројекат је подржан од стране Туристичке организације Пријепоље.

Кратка историја тврђаве Милешевац

Милешевац је утврђени град у Полимљу, на стеновитом брду изнад данашњег села Хисарџик, на крају кањона реке Милешевке, седам километара источно од Пријепоља. У средњем веку вршио је функцију заштите Манастира Милешеве и трга Пријепоље.

Постоје различита мишљења о томе када је град настао. Неки сматрају да је подигнут у исто време кад и Манастир Милешева у 13. веку, а неки мисле да је тврђаву изградио Никола Алтомановић у 14. веку.