Великим трудом и радом српских конзерватора и рестауратора током претходних 15 година делу фресака у Богородичиној цркви Манастира Студенице враћен је стари сјај, тако да се сада коначно може сагледати лепота првобитног изгледа фресака насталих у време светородне династије Немањић. На велику радост људи из струке, историчара уметности и историчара, али и верника и заљубљеника у српску средњовековну историју, ту није крај радовима на обнови студеничких фресака.

У Манастиру Студеници и овог лета се вредно ради. У току су радови на спољашњој обнови Краљеве цркве, односно Цркве Светих Јоакима и Ане, задужбине краља Милутина из 14. века.

Такође, труд рестауратора који већ петнаест година враћају стари сјај фрескама из 13. и 16. века у Богородичиној цркви сада је видљив. После дугог низа година коначно се може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из немањићког доба, каже ауторка пројекта обнове фресака у Студеници и саветник у Републичком заводу за заштиту споменика културе Стојанка Самарџић.

„Интензивно се ради последњих 15 година, а планирано је да за четири године буде завршено све у Богородичиној цркви. После дугог низа година коначно се виде резултати радова. Сада уместо белих флека које су постојале на фрескама можемо да сагледамо њихову првобитну лепоту. Први пут у последњих неколико година целине које смо рестаурирали повезујемо у једну целину која даје приближан утисак онога што је некада било“, каже Самарџићева за Танјуг.

Она подсећа да је оригинални фрескопис из 1209. на поткуполном простору пронађен током радова у Богородичиној цркви 1953. године. Тада је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства – ктиторски натпис исписан златним словима који доноси податак када је Богородичин црква осликана и имена ктитора. Сматра се да је текст натписа осмислио Свети Сава, а занимљиво је да је управо у Манастиру Студеници први пут у Рашкој коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма.

Рад на обнови најзначајнијих студеничких фресака

Међу најпознатијим фрескама у Студеници су Распеће Исуса Христа, тзв. Плаво распеће, и Успење Пресвете Богородице.

Самарџићева истиче како су у току конзерваторско-рестаураторски радови на фресци Успења Богородице, која је било тешко оштећена 1863. године када је преко оригиналног фрескописа насликан нови фрескопис.

Тај слој фресака из 19. века је уклоњен, а био је потребан велики труд да се сва оштећења колико је могуће „излече“, али и да се сачувају и накнадни слојеви који су нанети, због даљих истраживања, јер у Студеници, уз рестаураторски, траје и истраживачки рад, додаје Стојанка Самарџић.

„Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана. Обнављали су је монаси и народ“, каже Самарџићева.

Она скреће пажњу да посао на рестаурацији и конзервацији траје непрекидно, под будним оком Републичког завода за заштиту споменика, и да захтева значајна средства.

За обнову фрескописа потребни су знање, стрпљење, издржљивост и, наравно, љубав

„У нашој екипи раде искључиво конзерватори, рестауратори и сликари рестауратори. Долазе нам и студенти које полако уводимо у посао“, каже руководилац конзерваторско-рестаураторских послова у Манастиру Студеници Гордана Јаковљев. Она истиче да се број рестауратора у екипи креће од десет до двадесет, а да их је у овом моменту петнаест.

Један од њих је и сликар рестауратор Лука Дедић који на овом пројекту ради од самог почетка.

„Радови константно напредују, али је потребно стално одржавати фреске“, објашњава Дедић, накратко прекидајући рад на ретуширању једног дела фреске, односно тонирању оштећења које ће омогућити да се слика сагледа у целини, колико је то могуће.

Дедић каже да доброг конзерватора и рестауратора, поред знања, одликују стрпљење и издржљивост, а пре свега љубав према позиву.

Он додаје да тај посао има своје награде, али и искушења. За Дедића је то одвојеност од породице, јер сваке године по шест месеци проводи у Студеници.

Привилегија је радити на обнови фресака у Студеници

За сликара конзерватора рестауратора Весну Чанак велика је привилегија што ради у Манастиру Студеници, споменику културе од изузетног значаја који се од 1986. године налази и на Унесковој листи светске културне баштине.

„Сви се трудимо да достигнемо ниво мајстора који су осликавали Манастир. Најпоноснија сам што смо вратили првобитни изглед композицији Успења Богородице“, каже Весна Чанак.

Њена колегиница Софија Ракечић је на предлог професорке дошла као студент у Студеницу и ту је већ десето лето.

„На факултету смо имали доста и теоријског и практичног рада, али овде све то применимо. Ја ћу овде долазити сваке године, док год се радови не заврше. Овај посао носи велику одговорност, али доноси и задовољство“, објашњава Ракечићева.

Марија Пешановић је такође део екипе рестауратора која у задужбини Стефана Немање и његових синова Вукана, Стефана и Саве ради већ десет година. За њу све фреске у Студеници приповедају своју причу и зато сматра да је за овај посао потребно и знање о династији Немањић.

Каже да је веома поносна на све што је до сада урађено на обнови Богородичине цркве и њеног фрескописа.

Обнова задужбине Стефана Немање и његових потомака се наставља

Манастир Студеница је грађен од 1183. до 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је Манастир као место за свој вечни починак, а Богородичина црква постала је и маузолеј његових наследника.

Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе, некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећено, па је 1863. године одлучено да преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији.

Да би се у то време уопште нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику пиковања како би се малтер залепио за зид. Тако су оштетили првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват – реконструкцију Богородичине цркве.

Посао обнове и даље траје, јер поред Богородичине цркве ту су и Краљева црква и Никољача са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и конзервација захтева дуготрајан рад и пре свега средства, поручује за крај Стојанка Самарџић.

Извор:

Студеница инфо

Политика

Прочитајте још:

Почели конзерваторско-рестаураторски радови на Краљевој цркви у Студеници

Забелеле се Студеница и њена околина!