Connect with us

Вести

Епархија рашко-призренска издала саопштење поводом заузимања Богородице Хвостанске

Објављено пре

Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Епархија рашко-призренска издала је саопштење поводом ограђивања остатака Манастира Богородице Хвостанске на Косову и Метохију од стране такозваних косовских власти. Саопштење Епархије рашко-призренска преносимо у целости:

Епархија рашко-призренска: Заузимање Богородице Хвостанске – још један корак у брисању историјског и духовног идентитета српског народа и Српске православне цркве на Косову и Метохији

„Након недавног покушаја заузимања цркве Српске православне цркве у селу Ракитница код Подујева, након чега косовска полиција противно свим законима није хтела ни да покрене истрагу, и недуго после тога проглашавања наше цркве Живоносног источника у селу Винарце код Косовске Митровице за римокатоличку цркву под `бригом` косовског министарства културе, најновији случај `преузимања` остатака Манастира Богородице Хвостанске, једног од назначајнијих локалитета СПЦ на Косову и Метохији и древног седишта Хвостанске епископије од 1219. године, с правом је изазвао оштре реакције у стручној јавности и међу верним народом наше Цркве.

Све се ово дешава непосредно у јеку медијског прекрајања историје Цркве Богородице Љевишке у Призрену у приштинској `Кохи` и општем замаху агресивног историјског ревизионизма и брисања трагова Српске православне цркве на овим просторима од стране косовских власти. Иако је неколико средњовековних храмова наше Цркве на Косову и Метохији обновљено и проширено на темељима ранијих запустелих или оштећених рановизантијских сакралних објеката пре 800 и више година, нико нема право да на овакав бруталан начин сада преузима и преименује цркве које вековима представљају темељ идентитета нашег народа и Цркве, која их је чувала и молила се у њима, и доводи нас у ситуацију да мора да доказујемо оно што је садржано у бројним досадашњим археолошким истраживањима, налазима, артефактима, историјским записима и сведочанствима у региону и у светској јавности, а поготово у сакралном и литургијском континуитету који Српска православна црква има на овим просторима.

Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Треба само замислити каква би била реакција у европским земљама да верски објекти који су подигнути на темељима античких паганских светилишта или ранијих сакралних објеката других деноминација, преко ноћи постану мета апропријације од стране политичких власти које би то радиле из идеолошких разлога. Такво понашање би нашло на отворену осуду јавности и засигурно се нашло на мети законских регулатива које забрањују такво понашање. Насртај на верске објекте који представљају темељ постојања и опстанка наше Цркве на Косову и Метохији, без обзира на политичке прилике, представља ништа друго него отворени акт репресије, кршења верских и људских права и изазива директну етничку и верску нетрпељивост.

Да ли треба да чекамо да косовске власти једног дана укину и саму Српску православну цркву, као што су то чиниле атеистичке власти у више комунистичких земаља где су богослужбени објекти затварани, претварани у музеје или варварски рушени и скрнављени у име безбожне идеологије? Такво понашање нема и не сме да буде толерисано у 21. веку, посебно имајући у виду обавезе које је Приштина преузела пред западним земљама од 2008. Године, али и одредбе Резолуције 1244 УН где се јасно помиње очување српског наслеђа.

По којој логици они који без икакве резерве глорификују оружане групе и њихове идеолошке следбенике који су учествовали у систематском уништавању десетина српских православних храмова и више стотина гробаља од 1999, посебно у току Погрома 2004. године, могу да убеде наш народ и свет у своје `добре намере` да заштите духовну и културну баштину наше Цркве или да те храмове чије су рушење подстицали проглашава за своје. Нашој Цркви се сваким даном негирају основна права, слобода приступа појединим објектима, док више медија и таблоида на албанском језику промовишу крајње једностране историјске наративе који не почивају на историјским чињеницама, него на селективним тумачењима историје и грубим реинтерпретацијама, при чему се изостављају векови постојања ових цркава и манастира које су многи Албанци поштовали и чак чували. Такво понашање непосредно позива на отворени прогон и понављање вандализма који је извршен над нашом црквом након рата 1999. године и који се сада наставља репресивним мерама и негирањем права српском народу и Цркви од стране косовских власти.

Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Остаци Манастира Богородице Хвостанске које су недавно оградиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Српска православна црква је са својим сакралним објектима значајно обележила историју Косова и Метохије и то у толикој мери да су сва четири УНЕСКО споменика светске културне баштине на овом простору храмови из српског, немањићког периода. Ове светиње су истовремено и стављене на листу угрожене светске баштине и 25. година се налазе под оружаном заштитом због реалних безбедносних опасности. Ови верски објекти својом драгоценом архитектуром и фрескама из периода од 13. века па надаље представљају универзалну вредност и нису од значаја само за српски народ и нашу Цркву, који су ове објекте подигли, обнављали, дограђивали и сачували у најтежим временима последњих више стотина година и који представљају места литургијског окупљања и колективног памћења, већ су део и европске и светске баштине. Уместо да буду поштовани, суочавамо се са ситуацијом да је њихов опстанак немогућ без оружане заштите, и да се преко ноћи могу оградити и преименовати у нешто што никада нису били.

Негирање верских права које води брисању или грубом мењању историје потпуно је у супротности са основним темељима демократских друштава и уз све друге примере кршења права наше Цркве, непризнавања одлука највиших судова и систематско уништавање наших светиња, посебно од 1999. године па надаље, непосредан је показатељ да косовске власти очигледно не виде ни места ни будућности за српски народ и Српску православну цркву на овом простору.

Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.
Ограда код остатака Манастира Богородице Хвостанске коју су недавно поставиле такозване косовске власти. Фотографије је преузета са сајта Епархије рашко-призренске.

Најновији случај коришћења машинерије за постављање ограде око локалитета Богородице Хвостанске без икакве комуникације са Српском православном црквом, за коју се зна да је једна од њених најважнијих локалитета, и постављање натписа само на албанском језику, у коме се изоставља 8 векова историје тог важног верског седишта, још један је пример који показује стварне намере и методе косовских власти, које нескривено желе стварање етнички чистог Косова и нестанак Српске православне цркве и њених верника.

Све што се поузданије зна о Богородици Хвостанској јесте управо оно што је везано за њен историјат с почетка 13. века, почевши од архитектуре, преко нађених материјалних трагова, до бројних писаних сведочанстава у сачуваној литератури из Средњег века, као што је случај и са другим средњовековним археолошким локалитетима на простору Косова и Метохије. Сам локалитет, како се признаје и на натпису који је постављен на албанском језику, детаљно је истражен од стране српских еминентних историчара и археолога који су пронашли и сачували бројне артефакте, као што је Родопово звоно из 15. века и разне друге предмете који сведоче о идентитету ове светињеОзбиљна историја почива на чињеницама које се темеље на непобитним материјалним доказима и не може се импровизовати на основу произвољних нагађања, селективног и произвољног приступа историји, а поготово не на темељима радикалних политичко-националних идеологија новијег времена.

Стога Епархија рашко-призренска одлучно апелује на локалне и међународне представнике на Косову да се заустави процес политизације и селективне презентације духовне и културне баштине СПЦ, која на овим просторима као аутокефална црква постоји и делује 800 година и дубоко је повезана са историјом овог региона. Ревизија других цркава и манастира СПЦ на Косову и Метохији представља процес који дубоко угрожава етничке и верске односе у ширем региону и води брисању једног вишевековног идентитета српског народа и апропријацији његове баштине која је преживела више стотина година османске власти и два светска рата.

Још једном напомињемо да Српска православна црква са својим црквама и манастирима представља богатство за све људе добре воље који овде живе, независно од савремених политичких збивања, и као Црква чврсто се залажемо да се на Косову и Метохији изгради миран суживот међу свим грађанима, без обзира на њихово етничко или верско порекло, уз пуно поштовање традиција свих верских заједница, што је, уосталом, и основа савременог европског друштва заснованог на владавини закона и права.“

Кратка историја Богородице Хвостанске

Богородица Хвостанска се налази у подножју Мокре планине, поред насеља Врела, 20 километара северно од Пећи.

Рановизантијском периоду припада тробродна базилика са нартексом, подигнута до средине 6. века. На њеним темељим у трећој деценији 13. века сазидана је црква посвећена Успењу Богородице, у којој је било седиште Хвостанске епископије.

То је била једнобродна грађевина са куполом и олтарском апсидом изнутра полукружном, споља правоугаоном. Са северне и јужне стране нартекса налазиле су се две црквице – параклиси, које су споља биле замаскиране равном зиданом површином. Над њима су се уздизале две куле које су надвисивале куполу храма. Црква одговара облицима рашке архитектуре.

Средином 14. века уз њу је дозидана једнобродна грађевина са полукружном апсидом са источне стране, засведена полуобличастим сводом.

Хвостанска епископија је 1381. године прерасла у митрополију.

Друга половина 16. века је период процвата уметничке активности у манастиру, а последњи митрополит Виктор помиње се 1635. године. Највероватније у доба Велике сеобе 1690. године Богородица Хвостанска је опустела и почела да пропада.

Археолошка истраживања су вршена 1930. и у периоду од 1966. до 1970. године.

За споменик културе проглашена је 1963. године. Споменик културе од изузетног значаја постаје 1990. године.

Извор: Епархија рашко-призренска, Републички завод за заштиту споменика културе

Кликните за коментар

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Вести

Србија на аукцији у Лондону купила два средњовековна рукописа

Објављено пре

Од стране:

Српски октоих. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Српски октоих“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

Србија је на аукцији у Лондону купила два значајна српска средњовековна рукописа: „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“, чиме ће бити обогаћен фонд старих и ретких књига Народне библиотеке Србије, саопштило је Министарство културе Владе Републике Србије.

Два рукописна ремек-дела из прве половине 14. века и почетка 15. века купљена су од аукцијске куће „Кристис“. У име Србије рукописе је купила Амбасада Србије у Великој Британији.

Један од купљених рукописа је „Српски октоих“ (фрагмент, прва половина XIV века, пергамент). Према процени енглеског слависте Ралфа Клеминсона, књига потиче из XIV века, али се на основу писма прецизније може датирати на његову прву половину, па чак и сам крај XIII века. Реч је о обједињеним одломцима из различитих делова „Октоиха параклитика“. Они су писани српскословенским језиком, рашким правописом, ситним књижним писмом.

Други купљен рукопис – „Житије Варлаама и Јоасафа“ (почетак XV века, папир), такође није потпун. Време његовог настанка је одређено филигранолошком анализом. Први део текста чини само житије Варлаама и Јоасафа, омиљено штиво како у дворској, тј. властеоској, тако и у монашкој средини, између осталог, због тога што је паралела пронађена у животу Светог Симеона и Светог Саве. Језик је српскословенски, правопис измењени рашки.

Житије Варлама и Јоасафа. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.
„Житије Варлаама и Јоасафа“. Фотографија је преузета са сајта аукцијске куће „Кристис“.

„Задовољство ми је што могу да обавестим нашу јавност да је Министарство културе, преко наше Амбасаде у Уједињеном Краљевству у Лондону, успело код аукцијске куће `Кристис` да откупи две изузетно драгоцене и вредне српске књиге“, рекао је српски министар културе Никола Селаковић.

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION)

„Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ били су део Шојен колекције (THE SCHØYEN COLLECTION).

Ту колекцију формирао је око 1920. године норвешки инжењер Мартин Олсен Шојен.

Садашњи власник колекције је Мартин Шојен, син Мартина Олсена Шојена.

„Житије Варлаама и Јоасафа“’ је пре те колекције било у колекцији колекционара који се звао Павел Михајлович Фекула (1905-1982), који је унук канадско-америчких руских емиграната још у време царске Русије.

Србија ће наставити да враћа своје културно благо расуто по свету

„Ово је изузетно важна и велика вест за нашу културну баштину, која је силом прилика и историјских околности расута по читавом свету, али Министарство културе ће наставити озбиљно да прати светско тржиште и када год будемо у прилици – радићемо на томе да наше културно благо расуто широм света враћамо у отаџбину“, истакао је Селаковић.

Колико су плаћена два српска средњовековна рукописа?

Министар Селаковић је казао да је цена по којој су књиге, за сада без пореза, откупљене – 57.000 фунти, односно око 5,8 милиона динара.

То су и цене без пореза, али и без аукцијске провизије, која износи 26%.

Увидом у податке објављене на сајту аукцијске куће „Кристис“, портал Српска средњовековна историја утврдио је да је коначна цена за књигу Српски октоих“ 18.900 фунти.

Постигнута цена за Српски октоих на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Српски октоих“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

На истом сајту се види да је коначна цена за књигу „Житије Варлаама и Јоасафа“ 52.920 фунти.

Постигнута цена за Житије Варлама и Јоасафа на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншит направио портал Српска средњовековна историја.
Постигнута цена за „Житије Варлаама и Јоасафа“ на сајту аукцијске куће „Кристис“. Скриншот направио портал Српска средњовековна историја.

У питању су цене у које је урачуната аукцијска провизија која припада аукцијској кући „Кристис“.

У те цене још нису урачунати порези, таксе и трошкови транспорта.

Дакле, држава Србија за књиге „Српски октоих“ и „Житије Варлаама и Јоасафа“ треба да плати 71.820 фунти, а накнадно ћемо сазнати колико ће износити додатни трошкови –порез, таксе, транспорт.

Портал Српска средњовековна историја поздравља куповину књига „Српски октоих и „Житије Варлаама и Јоасафа“ и намеру Министарства културе да и убудуће прати понуду на светском тржишту и да враћа српско културно благо у Србију!

Извор: Министарство културе и Аукцијска кућа „Кристис“

Прочитајте још:

Аукцијска кућа Артемиде асте: Договорена продаја печата Стефана Немање Историјском музеју Србије

Историјски музеј Србије представио печат Стефана Немање: Печат купљен за 15.000 евра

Наставите са читањем

Вести

Реконструкције одежди Стефана Лазаревића и Ђурађа Бранковића од сада красе Историјски музеј Србије

Објављено пре

Од стране:

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Изложба „Чекајући сталну поставку” постала је богатија за два нова вредна предмета. Последњу просторију дела изложбе посвећеног средњем веку од сада красе реконструкције одежди деспота Стефана Лазаревића и деспота Ђурђа Бранковића. Оне су рађене по узору на одежде приказане на ликовним представама та два српска средњовековна владара, саопштио је Историјски музеј Србије.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића је урађена по узору на ктиторску фреску из његове задужбине Манастира Манасије.

Деспот Стефан Лазаревић, Црква Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Деспот Стефан Лазаревић, ктиторска композиција у Цркви Свете Тројице у Манастиру Манасији. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Делови одежде су декорисани раскошним орнаментима.

Сакос (горња хаљина) је тамноцрвене боје, а орнаменти на њему су, као и на лицу плашта, орлови уписани у кругове.

Лорос (трака која иде преко сакоса) је узан, златан и, попут манијакиса, опточен је ручно рађеним плавим и црвеним камењем са бисерима, док му је постава зелена.

Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Стефана Лазаревића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Периврахиони (правоугаоне плочице) нашивени су само са спољне стране мишица, док су роте позициониране на лактовима, епиманике на крајевима рукава, а четвртасте „tabulae” са стране у висини колена.

Плашт је нешто светлије боје, са огрлицом која има повезане кружне орнаменте, најтипичније декорације античких туника, која се пренела на византијски царски орнат. Постава плашта је плава са златно-црним дезеном.

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића

Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића, сестрића и наследника деспота Стефана Лазаревића, урађена је по узору на повељу која се чува у светогорском Манастиру Есфигмену, а на којој је приказан са својом породицом.

Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурађа настала током његовог живота.
Део повеље светогорском Манастиру Есфигмену. Други с лева је деспот Ђурађ Бранковић. У питању је једина сачувана уметничка представа деспота Ђурђа настала током његовог живота.

Делови одежде су, као и код одежде деспота Стефана Лазаревића, декорисани ручно рађеним драгим камењем и везеним орнаментима.

Црвени сакос широких рукава је за потребе реконструкције урађен у престижној ткачкој радионици у околини Лондона, а испод њега се налази петролејплава туника.

Реконструкција одежде деспота Ђурађа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.
Реконструкција одежде деспота Ђурђа Бранковића. Фотографија је преузета са инстаграм странице Министарства културе.

Златни лорос је карактеристично везен и постављен петролејплавом тканином.

Горњи плашт у тамнијој нијанси петролејплаве боје је постављен светлосивим крзном за које се, по начину сликања и презентовања на приказу у Есфигменској повељи, наслућује да је било од хермелина.

Радно време Историјског музеја Србије

Изложба „Чекајући сталну поставку” отворена је за посетиоце сваког дана, осим понедељка, између 12 и 20 часова.

Цена улазнице је 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере.

Историјски музеј Србије тренутно се налази на адреси Трг Николе Пашића 11, 11000 Београд.

Извори: Историјски музеј Србије, Министарство културе

Прочитајте још:

Историјски музеј Србије: Нови предмети на изложби „Чекајући сталну поставку”

Историјски музеј Србије: Допуњена изложба „Чекајући сталну поставку“

Представљена идеална реконструкција круне деспота Стефана Лазаревића (фото, видео)

Наставите са читањем

Вести

Предавање „Царска круна без светитељског ореола“ проф. др Драгољуба Марјановића у Београду у уторак, 16. априла 2024. године

Објављено пре

Од стране:

Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.
Плакат за предавање „Царска круна без светитељског ореола“. Фотографија је власништво Српоског историјског друштва.

У уторак, 16. априла 2024. године, са почетком у 20 часова, у Историјском музеју Србије у Београду биће одржано предавање „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“ проф. др Драгољуба Марјановића.

Теме предавања „Царска круна без светитељског ореола – Стефан Душан и формирање новог владарског светитељског култа у Србији 14. века“

За разлику од свог оца краља Стефана Дечанског и деде краља Милутина, „светог краља“, и његових „прародитеља“ светих Симеона и Саве, цару Стефану Душану измакао је светитељски ореол, иако је у својој владавини доследно примењивао раније установљене моделе својих светих претходника.

Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.
Цар Стефан Душан на Лози Немањића, Црква Христа Пантократора, Манастир Високи Дечани. Фотографија је власништво сајта Фонд Благо.

Да ли су Душанови „греси“ ти који су га удаљили од светости, његов проглас на царство, раскол са Цариградском патријаршијом, те преговори о унији цркава, били разлози за изостанак Душановог светитељског култа? Или су распад српске средњовековне државе Немањића, распарчавање Српске православне цркве дуж граница области локалних великаша и продор исихастичке духовности за време кнеза Лазара, који је убрзо по Косовском боју и сам проглашен за светог мученика, били заправо прави разлози изостанка Душановог светитељског култа у Српској цркви и друштву позног средњег века?

Предавање проф. др Драгољуба Марјановића биће одржано у Историјском музеју Србије у Београду, Трг Николе Пашића 11, са почетком од 20 часова. Предавање организује Српско историјско друштво. Улаз на предавање је бесплатан.

Извор: Српско историјско друштво

Прочитаје још:

Предавање „Пад Цариграда 1453. године“ у понедељак 29. маја на Филозофском факултету у Београду

Предавање „Српски деспоти и њихова властела“ др Милоша Ивановића у Смедереву у уторак, 16. априла 2024. године

У четвртак, 4. априла 2024. године, предавање „Властела у средњовековној Србији“ др Милоша Ивановића у Народном музеју Србије

Наставите са читањем

Најчитаније